Први научни скуп о историји Бијељине
Град Бијељина, Музеј Семберије, Правни факултет Универзитета Источно Сарајево, Епархија зворничко – тузланска и Савез општина и градова Републике Српске организовали су Први научни скуп о историји Бијељине.
У раду овог научног скупа учествовали су професори Универзитета у Источном Сарајеву, Бањалуци и Београду, који су представили резултате истраживања о бројним темама из историје Бијељине у 20. вијеку, почевши од њеног правног и политичког положаја, финансирања и функционисања локалне самоуправе, дјеловања и страдања Српске православне цркве и српског народа, организације и ратовања Источнобосанског корпуса Војске Републике Српске и других занимљивих тема.
Професор др Горан Латиновић са Филозофског факултета у Бањалуци, један од учесника овог научног скупа, истакао је да је двадесети вијек био буран вијек у историји Срба и других народа који живе на овом подручју.
“Неке процјене говоре да је током Првог свјетског рата око 360.000 изгубило живот на простору данашње БиХ. Процјене говоре да је међу њима било око три стотине хиљада Срба.У Другом свјетском рату настрадало је неколико стотина хиљада становника БиХ. Између та два рата догодио се један реалтивно повољан период Југословенске краљевине, а након 1945. године наступиле су потпуно другачије политичко - друштвене прилике. Грађански рат деведесетих година довео је до разбијања југословенске државе и до великих промјена на овим просторима. Све је то тема овог научног скупа. Овај скуп долази и са извијесним закашњењем, јер подручје Семберије и Бијељине заслужује једно озбиљно научно вредновање историје двадесетог вијека”, истакао је професор Латиновић, најавивши нове научне скупове у годинама пред нама који ће обрадити подручје Семберије од средњег вијека до савременог доба.
Професор доктор Горан Марковић са Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву истакао је да овакви округли столови доприносе бољем упознавању историје Бијељине.
“О Бијељини се зна само фрагментарно, јер је врло мало научних истраживања о развоју Бијељине током двадесетог вијека у свим аспектима њеног постојања. Наша идеја је била да са различитих аспеката, правних, историјских, економских и демографских дамо свој допринос упознавању историје у двадесетом вијеку. Бијељина је током двадесетог вијека била у саставу неколико држава чији су се правни и политички системи битно разликовали. Жељели смо да пратимо еволуцију положаја и развоја Бијељине током двадесетог вијека, али да расвијетлимо и улогу Бијељине у догађајима којима је двадесети вијек обиловао”, истакао је професор Горан Марковић.
Професор доктор Милош Ковић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду истакао је да овакви научни скупови објашњавају смисао постојања Рерпублике Српске.
“По мом мишљењу, одговор стаје у једну реченицу: “Никада више 1941. година. Српски народ добро зна шта је геноцид, иако га многи данас оптужују за геноцид. Српски народ је три пута претрпио геноцид у двадесетом вијеку. Први пут је геноцид почео на обје обале ријеке Дрине у Првом српском рату. На почетку Другог свјетског рата поновио се геноцид од исте руке и истих организатора. Нови покушај је услиједио 1991. и1992. године. Тога пута српски народ је био спреман. Ко би разуман дозволио да нам се геноцид понови по трећи пут. Другим народима то се није догађало. Трећи пут било би мало превише и трећи пут српски народ је био спреман. Поднио је велике жртве, али није био затечен. У томе је смисао постојања Републике Српске. Она је једини гарант права на постојање једног народа. Овдје није ријеч о политици, већ о једном народу који неће да мре, хоће да живи, да гледа своју дјецу како расту и хоће да остане у завјетној светосавској вјери својих предака”, нагласио је професор Ковић.
Радослав Остојић, савјетник градоначелника Љубише Петровића захвалио се учесницима овог научног скупа, истакавши да је изузетно важно да се уз помоћ научних скупова и научних радова расвијетли и утврди све оно што се дешавало на подручју Бијељине у 20. вијеку.
Александар Ђурђевић, предсједник Скупштине града истакао је значај првог научног скупа о историји Бијељине, истакавши да се Срби који живе на овим просторима немају чега да стиде, већ могу поносно, отворено и јавно да говоре о догађајима који су опредјељивали њихове слободарске тежње и борбу за слободу и опстанак на овим просторима.
Велики лични допринос организовању овог научног скупа дали су Цвијетин Симић, предсједник општине у периоду уочи почетка грађанског рата у БиХ, и протојереј Васо Поповић, предсједник Организационог одбора за организовање и одржавање овог научног скупа.
Семберија инфо
У раду овог научног скупа учествовали су професори Универзитета у Источном Сарајеву, Бањалуци и Београду, који су представили резултате истраживања о бројним темама из историје Бијељине у 20. вијеку, почевши од њеног правног и политичког положаја, финансирања и функционисања локалне самоуправе, дјеловања и страдања Српске православне цркве и српског народа, организације и ратовања Источнобосанског корпуса Војске Републике Српске и других занимљивих тема.
Професор др Горан Латиновић са Филозофског факултета у Бањалуци, један од учесника овог научног скупа, истакао је да је двадесети вијек био буран вијек у историји Срба и других народа који живе на овом подручју.
“Неке процјене говоре да је током Првог свјетског рата око 360.000 изгубило живот на простору данашње БиХ. Процјене говоре да је међу њима било око три стотине хиљада Срба.У Другом свјетском рату настрадало је неколико стотина хиљада становника БиХ. Између та два рата догодио се један реалтивно повољан период Југословенске краљевине, а након 1945. године наступиле су потпуно другачије политичко - друштвене прилике. Грађански рат деведесетих година довео је до разбијања југословенске државе и до великих промјена на овим просторима. Све је то тема овог научног скупа. Овај скуп долази и са извијесним закашњењем, јер подручје Семберије и Бијељине заслужује једно озбиљно научно вредновање историје двадесетог вијека”, истакао је професор Латиновић, најавивши нове научне скупове у годинама пред нама који ће обрадити подручје Семберије од средњег вијека до савременог доба.
Професор доктор Горан Марковић са Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву истакао је да овакви округли столови доприносе бољем упознавању историје Бијељине.
“О Бијељини се зна само фрагментарно, јер је врло мало научних истраживања о развоју Бијељине током двадесетог вијека у свим аспектима њеног постојања. Наша идеја је била да са различитих аспеката, правних, историјских, економских и демографских дамо свој допринос упознавању историје у двадесетом вијеку. Бијељина је током двадесетог вијека била у саставу неколико држава чији су се правни и политички системи битно разликовали. Жељели смо да пратимо еволуцију положаја и развоја Бијељине током двадесетог вијека, али да расвијетлимо и улогу Бијељине у догађајима којима је двадесети вијек обиловао”, истакао је професор Горан Марковић.
Професор доктор Милош Ковић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду истакао је да овакви научни скупови објашњавају смисао постојања Рерпублике Српске.
“По мом мишљењу, одговор стаје у једну реченицу: “Никада више 1941. година. Српски народ добро зна шта је геноцид, иако га многи данас оптужују за геноцид. Српски народ је три пута претрпио геноцид у двадесетом вијеку. Први пут је геноцид почео на обје обале ријеке Дрине у Првом српском рату. На почетку Другог свјетског рата поновио се геноцид од исте руке и истих организатора. Нови покушај је услиједио 1991. и1992. године. Тога пута српски народ је био спреман. Ко би разуман дозволио да нам се геноцид понови по трећи пут. Другим народима то се није догађало. Трећи пут било би мало превише и трећи пут српски народ је био спреман. Поднио је велике жртве, али није био затечен. У томе је смисао постојања Републике Српске. Она је једини гарант права на постојање једног народа. Овдје није ријеч о политици, већ о једном народу који неће да мре, хоће да живи, да гледа своју дјецу како расту и хоће да остане у завјетној светосавској вјери својих предака”, нагласио је професор Ковић.
Радослав Остојић, савјетник градоначелника Љубише Петровића захвалио се учесницима овог научног скупа, истакавши да је изузетно важно да се уз помоћ научних скупова и научних радова расвијетли и утврди све оно што се дешавало на подручју Бијељине у 20. вијеку.
Александар Ђурђевић, предсједник Скупштине града истакао је значај првог научног скупа о историји Бијељине, истакавши да се Срби који живе на овим просторима немају чега да стиде, већ могу поносно, отворено и јавно да говоре о догађајима који су опредјељивали њихове слободарске тежње и борбу за слободу и опстанак на овим просторима.
Велики лични допринос организовању овог научног скупа дали су Цвијетин Симић, предсједник општине у периоду уочи почетка грађанског рата у БиХ, и протојереј Васо Поповић, предсједник Организационог одбора за организовање и одржавање овог научног скупа.
Семберија инфо
