Ради тешке послове и брине о троје дјеце са потешкоћама у развоју, болесној мајци и слијепој сестри.
 
Постоје животне приче које нас једноставно оставе без текста. Због којих се запитамо како појединци успијевају изаћи на крај са тешким животним изазовима, када они пристижу са разних страна и не попуштају ни за трен.
 
Таква је животна прича тридесетседмогодишње Ангелине Крстић из Доњег Броца поред Бијељине, која живи у домаћинству са болесном мајком, слијепом сестром и троје дјеце са потешкоћама у развоју.
 
Немају никога ко би им могао изаћи у сусрет, а о тешкој финансијској ситуцији у којој се налазе сувишно је и говорити. Ангелина, међутим, не одустаје и сваки дан се лавовски бори како би обезбиједила све неопходно за живот своје породице. Ради као испомоћ у кухињи, чисти станове, зграде...
 
Радила би и више, каже, али јој је живот у потпуности подређен бризи о најмлађем дјетету Мирку, који иде у школу по специјалном програму за дјецу са потешкоћама у развоју.
 
У школу га доводи и одводи, а док је он на настави, Ангелина ради.
 
Кристина, Миркова сестра близнакиња, и најстарији Димитрије /16/ похађају редовну наставу по прилагођеном програм. Кристина је ученица ВИИИ разреда, а Димитрије ИИ разреда средње школе.
 
Отац дјеце, прича Ангелина, не живи са њима у домаћинству, пошто их је напустио прије неколико година и од тада не учествује ни у издржавању, ни у васпитању дјеце.
 
То што је отишао, каже,разумије, али никада неће разумјети то што је одустао од дјеце.
 
"Немамо се на кога ослонити, имамо само једно друго и морам рећи да није нимало лако, поготово што Миркова потреба за лијечењем све ове године не престаје, али смо некада због недостатка финансијских средстава принуђени лијечење одгађати или од њега чак одустајати. По препоруци љекара сада имамо договорен неурофидбек третман у Тузли, који, како нам кажу доктори, даје одличне резултате, али је потребно платити боравак и храну, за шта тренутно немамо средстава", прича за Буку Ангелина, која од институција, на основу дјечијег додатка, те туђе његе и помоћи, добија око 400 КМ.
 
Од Града Бијељине сваког септембра добије и 100 КМ за школску опрему, али тај износ тешко да подмири потребе три ђака.
 
Добили су једном и једнократну помоћ од Владе РС како би могли реализовати Мирково лијечење у Бањалуци.
 
Када све сабере и одузме, ни самој јој није јасно од чега купују лијекове, плаћају медицинске третмане за Мирка, рачуне, ужину за три ђака, одјећу.
 
За храну се донекле и снађу, јер Ангелина одржава башту поред куће, али до новца је немогуће доћи.
 
"За свашта нешто у овој држави има пара, највише за политичареи њихове ауте, путовања, странке, а за ову дјецу тако мало. Чак и већину третмана морамо платити, ево у нашој болници примјерице немамо дефектолога за нашу дјецу. Имамо само у школама или раде приватно, а ја то морам платити како би моје дијете нешто научило, постигло. Немамо ни дневни центар за збрињавање дјеце са потешкоћама у развоју, да га имамо, могла бих више радити, пронаћи можда и посао од 8 до 16 сати. Нажалост, ствари не функционишу на такав начин, па сам принуђена тражити помоћ од Града, Центра за социјални рад и изнова доживљавати нова разочарења - одбијенице", разочарана је Ангелина начином на који већина ствари овдје функционише.
 
Сви који су у могућности, а желе помоћи Ангелини и њеној породици, могу је контактирати на 065-910 753 или помоћи уплатом на број жиро-рачуна : 554-402-009234-01-46 код Павловић банке.
 
Извор: 6yка.цом / Татјана Чалић