Сретен Вучковић - Одјељење за пољопривреду градске управе Бијељина - Цијене хране диктирају глобални играчи
Припреме за прољећну сјетву у Семберији увелико трају, а већ се приближавају и оптимални рокови за сјетву кукуруза и јарих култура.
Сретен Вучковић из Одјељења за пољопривреду Градске управе Бијељина за ,,Семберија инфо’’ подсјећа да оптимални рокови за прољећну сјетву почињу петог априла и трају око мјесец дана.
-У суштини, прати се температура земљишта. Када у сјетвеном слоју, дубине пет до седам центиметара, температура буде око десет до 12 степени Целзијусових, онда ће то бити и знак за почетак сјетве. Без обзира на календарске рокове, временске прилике умногоме диктирају и сјетвене рокове. У протеклим годинама ми смо већ крајем марта имали повољне временске прилике, тако да је сјетва почињала већ од 27. или 28. марта. Спорадично, сјетва је почела, али је то прилично ризичан потез. У међувремену је завршена прва прихрана пшенице, у фебруару и марту. Неки пољопривредници, зависно од финансијске ситуације, обавиће и другу прихрану пшенице и стрних жита. Упркос сниженим цијенама вјештачког ђубрива, у односу на прошлу годину, још увијек су високе цијене минералних ђубрива за наше пољопривреднике. И у овој години пољопривредници ће добити регресирано гориво. Цијена је умањена за 75 пфенига по литру дизела, док је у прошлој години регресирана цијена горива била 50 умањена пфенига по литру. То је додатно олакшање за ратаре. У прошлој години вјештачко ђубриво су плаћали 200, па и 230 КМ за стотину килограма, док у овој години та цијена износи 130, 140 или 150 КМ за стотину килограма, зависно од врсте ђубрива. Још увијек је то висока цијена за наше услове производње хране и због неизвјесности пласмана произведене робе, односно непознате откупне цијене житарица и поврћа. Највећа су улагања у повртларску производњу, тако да је у том дијелу и неизвјесност највећа”.
Вучковић каже да цијена пшенице константно пада на свјетској берзи, тако да мали произвођачи житарица осјећају све потресе који се догађају на глобалном нивоу.
-На сцени имамо економски рат, који траје већ годину или двије дана, и цијене хране које диктирају велики глобални играчи. Још увијек имамо скупу пољопривредну производњу. Сјеменска пшеница је јесенас била значајно скупља него ранијих година. Репроматеријал, прије свега вјештачко ђубриво, све је то скупо, а не знамо каква откупна цијена пшенице ће бити у јулу, током жетве. Сјетвена структура у Семберији годинама се не мијења. Пшеница се показала као сигурнија житарица за сијање, у односу на кукуруз, прије свега, због влаге која остаје у земљишту. Прошле јесени засијано је више од хиљаду хектара пшеницом у односу на годину дана раније, односно више од 15.000 хектара. Што се тиче прољећне сјетве, планирано је да се засије око 32.500 хектара. Кукуруз је најдоминантнија култура, негдје око 25.500 хектара биће засијано овом житарицом. На другом мјесту је поврће, са 4.400 хектара, остатак чини индустријско и крмно биље”.
Вучковић истие да је код семберских пољопривредника додатну нервозу овог прољећа изазвала обевеза плаћања пореза на остварене приходе у пољопривреди. Многи од њих не знају како административно да испуне ту обавезу.
-Због евиденције улаза и излаза бројних фактура, мали број њих зна како испунити ту обавезу. Прво је требало пољопривреднике едуковати, па тек онда примијенити наплату пореза на основу Закона о порезу на доходак. Тај закон постоји већ осам година, од 2015. године. Од јануара ове године пољопривредници добијају ,,честитке” за плаћање пореза на доходак. Ову обавезу, прије свега, морају испунити пољопривредници који су у систему ПДВ-а, комерцијална и некомерцијална газдинства. Има велики број непознаница, па чак ни Пореска управа РС, која шаље опомене, нема одговоре на многа питања, како и шта приказати, шта се може рачунати за улаз, односно излаз од тих фактура. Мислим да је све требало прецизно дефинисати, а не дужити људе за 2021. и 2022. годину, без те припреме. Што се тиче 2022. године, то је и разумљиво, јер се пореске пријаве подносе до 31. марта, али је излишно тражити тај порез за 2021. годину”, каже за ,,Семберсија инфо’’ Вучковић, истичући да се константно смањује сточни фонд у Семберији, што је забрињавајући тренд.
-Без обзира на редовност исплате подстицаја, смањује се број јунади у тову, број музних крава, свиња. Пад је константан, тако да ни подстицаји не могу у довољној мјери да утичу на заустављање тог тренда. Лично сматрам да је и средства Компензационог фонда РС требало усмјерити у обнову сточног фонда, са јасним планом и програмом набавке и подјеле јуница. У Републици Српској, па и у БиХ имамо све мање људи који су спремни да се баве пољопривредном производњом”.
Вучковић каже да је Градска управа Бијељина на недавно одржаној сједници Скупштине града припремила програм суфинансирања куповине сеоских домаћинстава са 50 одсто средстава, максимално до 20.000 КМ за једну кућу.
-Угледали смо се на Србију, јер је то у Србији постављено као државно питање и програм је одлично прихваћен. Били смо недавно на састанку у Сремској Митровици, гдје је истакнуто да немају више домаћинстава која би се на такав начин могла откупити. У Семберији имамо велики број напуштених домаћинстава у којима нико не живи. Због тога смо у буџету издвојили око 100.000 КМ за ову годину, односно до краја новембра. Јавни позив ће показати колика је заинтересованост за суфинансирање куповине таквих сеоских кућа. Уколико буде интересовања, и у наредној години ћемо повећавати средства за ту намјену. Има у Семберији младих брачних парова који живе као подстанари, има и оних који се желе одвојити од родитеља и започети самостално вођење домаћинства. На тај начин би се зауставила и депопулација на сеоском подручју”, истиче Вучковић.
(Семберија инфо)
Сретен Вучковић из Одјељења за пољопривреду Градске управе Бијељина за ,,Семберија инфо’’ подсјећа да оптимални рокови за прољећну сјетву почињу петог априла и трају око мјесец дана.
-У суштини, прати се температура земљишта. Када у сјетвеном слоју, дубине пет до седам центиметара, температура буде око десет до 12 степени Целзијусових, онда ће то бити и знак за почетак сјетве. Без обзира на календарске рокове, временске прилике умногоме диктирају и сјетвене рокове. У протеклим годинама ми смо већ крајем марта имали повољне временске прилике, тако да је сјетва почињала већ од 27. или 28. марта. Спорадично, сјетва је почела, али је то прилично ризичан потез. У међувремену је завршена прва прихрана пшенице, у фебруару и марту. Неки пољопривредници, зависно од финансијске ситуације, обавиће и другу прихрану пшенице и стрних жита. Упркос сниженим цијенама вјештачког ђубрива, у односу на прошлу годину, још увијек су високе цијене минералних ђубрива за наше пољопривреднике. И у овој години пољопривредници ће добити регресирано гориво. Цијена је умањена за 75 пфенига по литру дизела, док је у прошлој години регресирана цијена горива била 50 умањена пфенига по литру. То је додатно олакшање за ратаре. У прошлој години вјештачко ђубриво су плаћали 200, па и 230 КМ за стотину килограма, док у овој години та цијена износи 130, 140 или 150 КМ за стотину килограма, зависно од врсте ђубрива. Још увијек је то висока цијена за наше услове производње хране и због неизвјесности пласмана произведене робе, односно непознате откупне цијене житарица и поврћа. Највећа су улагања у повртларску производњу, тако да је у том дијелу и неизвјесност највећа”.
Вучковић каже да цијена пшенице константно пада на свјетској берзи, тако да мали произвођачи житарица осјећају све потресе који се догађају на глобалном нивоу.
-На сцени имамо економски рат, који траје већ годину или двије дана, и цијене хране које диктирају велики глобални играчи. Још увијек имамо скупу пољопривредну производњу. Сјеменска пшеница је јесенас била значајно скупља него ранијих година. Репроматеријал, прије свега вјештачко ђубриво, све је то скупо, а не знамо каква откупна цијена пшенице ће бити у јулу, током жетве. Сјетвена структура у Семберији годинама се не мијења. Пшеница се показала као сигурнија житарица за сијање, у односу на кукуруз, прије свега, због влаге која остаје у земљишту. Прошле јесени засијано је више од хиљаду хектара пшеницом у односу на годину дана раније, односно више од 15.000 хектара. Што се тиче прољећне сјетве, планирано је да се засије око 32.500 хектара. Кукуруз је најдоминантнија култура, негдје око 25.500 хектара биће засијано овом житарицом. На другом мјесту је поврће, са 4.400 хектара, остатак чини индустријско и крмно биље”.
Вучковић истие да је код семберских пољопривредника додатну нервозу овог прољећа изазвала обевеза плаћања пореза на остварене приходе у пољопривреди. Многи од њих не знају како административно да испуне ту обавезу.
-Због евиденције улаза и излаза бројних фактура, мали број њих зна како испунити ту обавезу. Прво је требало пољопривреднике едуковати, па тек онда примијенити наплату пореза на основу Закона о порезу на доходак. Тај закон постоји већ осам година, од 2015. године. Од јануара ове године пољопривредници добијају ,,честитке” за плаћање пореза на доходак. Ову обавезу, прије свега, морају испунити пољопривредници који су у систему ПДВ-а, комерцијална и некомерцијална газдинства. Има велики број непознаница, па чак ни Пореска управа РС, која шаље опомене, нема одговоре на многа питања, како и шта приказати, шта се може рачунати за улаз, односно излаз од тих фактура. Мислим да је све требало прецизно дефинисати, а не дужити људе за 2021. и 2022. годину, без те припреме. Што се тиче 2022. године, то је и разумљиво, јер се пореске пријаве подносе до 31. марта, али је излишно тражити тај порез за 2021. годину”, каже за ,,Семберсија инфо’’ Вучковић, истичући да се константно смањује сточни фонд у Семберији, што је забрињавајући тренд.
-Без обзира на редовност исплате подстицаја, смањује се број јунади у тову, број музних крава, свиња. Пад је константан, тако да ни подстицаји не могу у довољној мјери да утичу на заустављање тог тренда. Лично сматрам да је и средства Компензационог фонда РС требало усмјерити у обнову сточног фонда, са јасним планом и програмом набавке и подјеле јуница. У Републици Српској, па и у БиХ имамо све мање људи који су спремни да се баве пољопривредном производњом”.
Суфинансирање за куповину сеоских домаћинстава
Вучковић каже да је Градска управа Бијељина на недавно одржаној сједници Скупштине града припремила програм суфинансирања куповине сеоских домаћинстава са 50 одсто средстава, максимално до 20.000 КМ за једну кућу.
-Угледали смо се на Србију, јер је то у Србији постављено као државно питање и програм је одлично прихваћен. Били смо недавно на састанку у Сремској Митровици, гдје је истакнуто да немају више домаћинстава која би се на такав начин могла откупити. У Семберији имамо велики број напуштених домаћинстава у којима нико не живи. Због тога смо у буџету издвојили око 100.000 КМ за ову годину, односно до краја новембра. Јавни позив ће показати колика је заинтересованост за суфинансирање куповине таквих сеоских кућа. Уколико буде интересовања, и у наредној години ћемо повећавати средства за ту намјену. Има у Семберији младих брачних парова који живе као подстанари, има и оних који се желе одвојити од родитеља и започети самостално вођење домаћинства. На тај начин би се зауставила и депопулација на сеоском подручју”, истиче Вучковић.
(Семберија инфо)
