Мјештани Главичорка, села које је тридесет километара удаљено од Бијељине, на Збору грађана, одржаном вечерас, једногласно су изгласали одлуку о формирању нове Мјесне заједнице, чиме би се одвојили од Доње Буковице, којој су до сада припадали. Збору грађана присуствовао је предсјендик скупштине града Александар Ђурђевић и одборник Бобан јовичевић (ДЕМОС) који је иницијативу мјештана Главичорка и упутио у скупштинску процедуре у форми одборничких питања и иницијатива.



Александар Ђурђевић, предсједник Скупштине града, каже да је изузетно важно подржати овакве иницијативе грађана, јер људи који живе у семберским насељима најбоље знају шта су њихове реалне потребе.



“Овдје је актуелизовано питање живота и опстанка људи који желе брже и ефикансије рјешаватио неке своје инфраструктурне потребе. Вечерас смо ту у име Скупштине града и одржали смо Збор грађана. Мјештани су се једногласно изјаснили за формирање нове мјесне заједнице, а ни представници у Доњој Буковици, којј је до сада припадао Главичорак, нису имали ништа против ове иницијативе. То је добар примјер комшијске сарадње, разумијевања и коректности. У року од 60 дана надлежне институције треба у Градској управи треба да размотре ову одлуку и да се изјасне, односно да донесу одговарајуће одлуке о формирању Мјесне заједнице Главичорак.



Саво Цвијетиновић, мјештанин Главичорка, каже да је прије рата у овом селу живјело око 120 домаћинстава, али да је сада та бројка преполовљена.

 “Има пуно људи који живе у иностранству. Мјештани Главичорка се, углавном, баве пољопривредом, неколицима ради у предузећима. Формирањем Мјесне заједнице желимо да брже рјешавамо неке инфраструктурне проблеме у овом руралном дијелу Семберије. Оно што је до сада од средстава и донација добијала Мјесна заједница Доња Буковица дијелило се на три дијела, на Букваре, Главичорак и Доњу Буковицу. Главичорак има све карактеристике једног старог сеоског насеља, које сада жели да убрза рјешавање неких проблема”, каже Саво Цвијетиновић.



Обрад Арсеновић каже да би боље да је ова одлука донесена још прије тридесетак и више година.

“Тада нас је живјело пуно више овдје у Главичорку. Имамо једног ђака који похађа школу у Пиперцима. Што се мене тиче, имам приватну фирму, “Агро Раденко”, маркет и пољопривредну апотеку, у којој радим са супругом. Некада сам запошљавао и једног радника. Дјеца су завршила школе, раде у Брчком”, каже Обрад Арсеновић.


​
(Семберија Инфо)