У циљу обиљежавања 30. јула,  Свјетског дана борбе против трговине људима, као и другог августа, Међународног дана сјећања на ромске жртве геноцида у Другом свјетском рату, Порајмос, Удружење грађана за промоцију образовања Рома “Отахарин” организовало је заједнички састанак Радне групе за заштиту безбједности дјеце града Бијељине и градског Мобилног интервентног тима.
 
Говорећи о овим датумима, учесници састанка су прво говорили о Свјетском дану борбе против трговине људима истакавши да је то глобални проблем и један од најперфиднијих облика криминала на свијету који утиче на животе милиона људи широм свијета и одузима им њихово достојанство. Тема ове глобалне кампање за 2021. годину је ,,Гласови жртава нам дају смјер“.  
 
- Резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација 30. јули је установљен као Свјетски дан борбе против трговине људима у циљу подизања свијести о овом проблему у глобалној јавности.Према постојећим анализама идентификованих случајева трговине људима, потенцијални трговци људима могу бити партнери или чланови породице, макрои, власници јавних кућа и менаџери салона за масаже, посредници у налажењу послова, власници фабрика и корпорација, банде и криминалне мреже и остали“, наводи Драган Јоковић, извршни директор Удружења ,,Отахарин“ наводећи да жртве трговине људима могу бити жене, дјеца и мушкарци присиљени, преварени или наведени на проституцију, као и било који други облик рада или услуга, као што су рецимо радници држани у кућама или на фармама присиљени да раде против своје воље.
 
Како наводи, поражавајућа статистика је да се, према подацима Уједињених нација, око 600.000 жена, дјеце и мушкараца сваке године нађе у ланцу трговине људима. У Бијељини је идентификовано 49 дјеце која су свакодневно приморана да просе, а од 2017. године до данас пријављен је 21 дјечији брак.
 
-Борба против трговине људима није одговорност само органа власти. Свако може да помогне рјешавању овог злочина тако што ће покренути значајне акција које пружају наду и помоћ“, указује Јоковић.
 
Сјећање на ромске жртве геноцида 
 
 Међународни дан сјећања на ромске жртве геноцида у Другом свјетском рату-  Порајмос обиљежава се другог.августа, на дан када је 1944. године у концентрационом логору Аусшвиц ликвидиран “Ромски породични камп” и том приликом је у једном дану убијено готово три хиљаде Рома и Ромкиња свих узраста. Иако је, према процјенама историчара, током Другог свјетског рата у Европи убијено између 250 хиљада и миллион  Рома, њихово страдање и даље остаје маргинализовано.
 
-Роми су кроз историју један од најмаргинализованијих и најпрогањанијих народа у Европи, па и шире. Кулминација такозваног антициганизма десила се током Другог свјетског рата, када су нацистичка Њемачка и њени савезници покушали да избришу Роме с лица земље и истргну их из историје. С обзиром да нема тачних података колико је заиста Рома живјело у Европи уочи рата, али и колико су нацисти и фашисти побили припадника овог народа, права истина се никада неће ни сазнати. Пописи или нису проведени или су били непрецизни јер су Роми, због свега што су вијековима проживљавали, крили свој прави идентитет“, указује Драган Јоковић нагласивши да је ромска популација итекако страдала и да је над њом почињен геноцид.
 
Упркос огромном броју убијених Рома, о геноциду над тим народом, који је познат као Порајмос, мало се зна и говори. Највећи разлог за такво стање највјероватније је у томе што након Другог свјетског рата није имао ко да покрене то питање. За разлику од Јевреја, чија голгота је углавном детаљно документована и истражена, те се о њој учи у школама, Роми нису имали интелектуалце који би њихову патњу довели под пажњу јавности, нити су имали државу и институције које би се томе посветиле.
 
-Због тога је неопходно говорити шта се десило Ромима, како би се промијенио став јавности према њима, али и како би се свакој жртви одала почаст коју заслужује“, каже Јоковић.