УТВРЂИВАЊЕ ИЗНОСА АЛИМЕНТАЦИЈЕ НАКОН РАЗВОДА БРАКА
Један од врло честих парничних поступака са којима се сусрећемо у пракси, а који се тиче једног врло животног и осјетљивог питања, јесте утврђивање износа алиментације који један од родитеља плаћа након развода брака родитељу коме је дијете повјерено на старање, заштиту и васпитање, а на име доприноса за издржавање.
Прије свега треба истаћи да Породични закон Републике Српске предвиђа да су родитељи дужни да се старају о животу и здрављу своје дјеце, као и о њиховом подизању, васпитању и образовању, те да та обавеза родитеља не престаје ни након развода брака, те повјере дјетета другом родитељу на старање, заштиту и васпитање.
Ако се дјеца налазе на редовном школовању, родитељи су дужни да им према својим могућностима обезбиједе издржавање и након пунољетства, а најдаље до навршене 26. године живота, осим ако редовно школовање није у том времену завршено из оправданих разлога. Ако је пунољетно дијете због болести, физичких или психичких недостатака неспособно за рад, а нема довољно средстава за живот или их не може остварити из своје имовине, родитељи су дужни да га издржавају док та неспособност траје.
Након развода брака, издржавање за дијете одређује суд у поступку за издржавање, уколико родитељи о томе већ нису постигли договор. Издржавање се одређује на тај начин што ће суд узети у обзир потребе примаоца и могућности даваоца издржавања. У погледу дјетета цијениће се његов узраст, издаци који се тичу школовања, ваннаставних активности, куповине гардеробе итд, док ће на страни родитеља као даваоца издржавања, цијенити имовно стање, способност за рад, могућност за запошљавање, здравствено стање, могућност да стиче повећану зараду, властите потребе итд.
Код спора родитеља о издржавању дјетета, суд ће, на страни родитеља коме је дијете повјерено на старање, посебно цијенити као допринос за издржавање дјетета, рад и бригу тог родитеља који улаже у васпитање и подизање дјетета.
На примјер, ако је мајка незапослена, а њој се дјеца дају на бригу и старање, а отац је запослен и има значајна примања, тада ће висина алиментације бити већа и обрнуто. Ако истовремено рецимо отац, без обзира на своје запослење, има неке друге законске обавезе, рецимо издржавање родитеља, јасно је да ће и та околност утицати на висину издржавања.
Родитељ који је дужан да даје издржавање, а који је у радном односу или је корисник пензије или остварује сталну новчану ренту у мјесечним износима, суд ће обавезати на плаћање будућих мјесечних износа издржавања у новчаним износима који се одређују у проценту од загарантованог личног доходка, пензије или новчане ренте.
Такав начин плаћања доприноса подлијеже одређеним законским ограничењима, будући да раније наведени проценат који је давалац издржавања обавезан да плаћа не може бити нижи од 15% за свако издржавано лице, а проценат за сва лица која траже издржавање не може бити виши од 50%.
Зорица Радић адвокатски приправник
Велику улогу у наведеном поступку има и орган старатељства, који може у име малољетног дјетета покренути спор о издржавању, односно може тражити повећање издржавања, кад родитељ код кога се дијете налази на заштити и васпитању без оправданих разлога не користи то право. Суд који одлучује у парници о издржавању обавијестиће орган старатељства о поступку и позивати га на сва рочишта, као и достављати му све одлуке донесене у поступку. Орган старатељства може у току поступка да стави приједлог о заштити, васпитању и издржавању дјеце, а овлашћен је да у границама тог приједлога износи и чињенице које странке нису навеле, да предлаже да се изведу потребни докази, да улаже правна средства и предузима друге парничне радње.
Пресуда којом суд одлучи о висини доприноса за издржавање представља извршну исправу на основу које се може покренути принудна наплата уколико давалац издржавања избјегава да испуни своју обавезу добровољно.
Такође, оно што је битно напоменути јесте и чињеница да стране у поступку могу након доношења пресуде тражити да Суд повиси, снизи или укине издржавање досуђено ранијом правоснажном пресудом, ако су се измијениле околности на основу којих је донесена ранија пресуда (чињеница да је у међувремену давалац издржавања засновао другу брачну заједницу, те добио дјецу у истој, представљала би на примјер основ да се тражи смањење алиментације).
Семберија инфо
Прије свега треба истаћи да Породични закон Републике Српске предвиђа да су родитељи дужни да се старају о животу и здрављу своје дјеце, као и о њиховом подизању, васпитању и образовању, те да та обавеза родитеља не престаје ни након развода брака, те повјере дјетета другом родитељу на старање, заштиту и васпитање.
Ако се дјеца налазе на редовном школовању, родитељи су дужни да им према својим могућностима обезбиједе издржавање и након пунољетства, а најдаље до навршене 26. године живота, осим ако редовно школовање није у том времену завршено из оправданих разлога. Ако је пунољетно дијете због болести, физичких или психичких недостатака неспособно за рад, а нема довољно средстава за живот или их не може остварити из своје имовине, родитељи су дужни да га издржавају док та неспособност траје.
Након развода брака, издржавање за дијете одређује суд у поступку за издржавање, уколико родитељи о томе већ нису постигли договор. Издржавање се одређује на тај начин што ће суд узети у обзир потребе примаоца и могућности даваоца издржавања. У погледу дјетета цијениће се његов узраст, издаци који се тичу школовања, ваннаставних активности, куповине гардеробе итд, док ће на страни родитеља као даваоца издржавања, цијенити имовно стање, способност за рад, могућност за запошљавање, здравствено стање, могућност да стиче повећану зараду, властите потребе итд.
Код спора родитеља о издржавању дјетета, суд ће, на страни родитеља коме је дијете повјерено на старање, посебно цијенити као допринос за издржавање дјетета, рад и бригу тог родитеља који улаже у васпитање и подизање дјетета.
На примјер, ако је мајка незапослена, а њој се дјеца дају на бригу и старање, а отац је запослен и има значајна примања, тада ће висина алиментације бити већа и обрнуто. Ако истовремено рецимо отац, без обзира на своје запослење, има неке друге законске обавезе, рецимо издржавање родитеља, јасно је да ће и та околност утицати на висину издржавања.
Родитељ који је дужан да даје издржавање, а који је у радном односу или је корисник пензије или остварује сталну новчану ренту у мјесечним износима, суд ће обавезати на плаћање будућих мјесечних износа издржавања у новчаним износима који се одређују у проценту од загарантованог личног доходка, пензије или новчане ренте.
Такав начин плаћања доприноса подлијеже одређеним законским ограничењима, будући да раније наведени проценат који је давалац издржавања обавезан да плаћа не може бити нижи од 15% за свако издржавано лице, а проценат за сва лица која траже издржавање не може бити виши од 50%.
Зорица Радић адвокатски приправник
Велику улогу у наведеном поступку има и орган старатељства, који може у име малољетног дјетета покренути спор о издржавању, односно може тражити повећање издржавања, кад родитељ код кога се дијете налази на заштити и васпитању без оправданих разлога не користи то право. Суд који одлучује у парници о издржавању обавијестиће орган старатељства о поступку и позивати га на сва рочишта, као и достављати му све одлуке донесене у поступку. Орган старатељства може у току поступка да стави приједлог о заштити, васпитању и издржавању дјеце, а овлашћен је да у границама тог приједлога износи и чињенице које странке нису навеле, да предлаже да се изведу потребни докази, да улаже правна средства и предузима друге парничне радње.
Пресуда којом суд одлучи о висини доприноса за издржавање представља извршну исправу на основу које се може покренути принудна наплата уколико давалац издржавања избјегава да испуни своју обавезу добровољно.
Такође, оно што је битно напоменути јесте и чињеница да стране у поступку могу након доношења пресуде тражити да Суд повиси, снизи или укине издржавање досуђено ранијом правоснажном пресудом, ако су се измијениле околности на основу којих је донесена ранија пресуда (чињеница да је у међувремену давалац издржавања засновао другу брачну заједницу, те добио дјецу у истој, представљала би на примјер основ да се тражи смањење алиментације).
Семберија инфо
