Francusko-britanski novinar i istraživač Ben Džuda poručio je da se način na koji se živi u Evropi mijenja veoma brzo, najviše zbog imigracije i društvenih mreža.

''Način na koji živimo u Evropi se mijenja veoma brzo i duboko, čak i brže nego u SAD, gdje trenutno živim. Prvo, tu je imigracija, koja duboko mijenja teksturu svakodnevnog života, to važi u gradovima, ali i selima. SAD su zasnovane na imigraciji, naravno, ali to nije ništa novo. Ali, donedavno to nije bio slučaj sa italijanskim selom'', rekao je on.

U razgovoru o svojoj knjizi priča o raznim sudbinama Evrope, za francuski list Mond, na novinarsku konstataciju da je Evropa oduvijek primala migrante, on je rekao da su u prošlosti bili ''drugačiji procenti''.

''U dvije generacije, Britanija, Francuska i Njemačka postale su raznolike kao SAD. U Njemačkoj danas 18 odsto stanovništva čine imigranti. To je veoma duboka transformacija'', rekao je Džuda.

On je ocijenio da Evropljani podzemlje zamišljaju kao konkretna mjesta u gradu, a da su se ona sada preselila u ćoškove interneta.

''Na primjer, imate letonsku tinejdžerku koja očajnički želi da finansira svoje studije i otkrije da treba da se seksualno razmeće na internetu kako bi to postigla. Ili izbjeglica iz Sirije koja želi da bude poznata i pokušava da unovči lajkove u svijetu pornografije. Danas je ovaj podzemni svijet na svakom našem telefonu'', rekao je novinar.

Istakao je da u SAD vlada pogrešna percepcija o Evropi kao o muzeju u kojem se ništa ne dešava.

''Mislim da je to velika greška. Shodno tome, politička Evropa mora da bude iskrena prema svojim građanima, da kaže da prolazimo kroz duboke promjene. Mora ispričati još jednu priču o Evropi, ne samo onu iz 20. vijeka, koja počinje duhom Franca Ferdinanda koji lebdi iznad Sarajeva, a završava se padom Berlinskog zida'', rekao je Džuda.

Smatra da je Evropa sa utvrđenim zamkovima, menhirima i rimskim crkvama – Evropa prošlosti.

''Današnja je Evropa Evropske unije, trgovinskih sporazuma. Ali za mene je Evropa prije svega zajednica sudbina, okrenuta budućnosti. Svi ljudi u mojoj knjizi, čak i ako su došli iz Afrike ili Sirije, sebe smatraju Evropljanima, jer tu vide svoju budućnost. Važno je da Evropljani više razmišljaju o budućnosti i da u tom smislu grade politički identitet'', zaključio je Džuda.


Tanjug / Glas Srpske