Izvor: Tanjug / Politika

CIRIH – Smeštena između istoka i zapada, Srbija ubrzanim koracima sustiže zaostatak, pri čemu su, pre svega, zapanjujući njen tehnološki i društveni napredak, ocenjuje švajcarski nedeljnik „Veltvohe” uz konstataciju da veličanstvena pobeda vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa 47 odsto glasova, nije zasnovana na laži i prevari, kako prikazuju opozicija i mnogi zapadni mediji.

 Retko ko izvan Srbije navodi da je zadovoljstvo stanovništva predstavnicima vladajuće politike veliko, navodi list, dodajući da za to postoje brojni dobri razlozi. Srbija ima sedam miliona stanovnika na površini koja je više nego duplo veća od Švajcarske. Ipak, demografija i dalje ima negativan trend, a ne treba zanemariti ni iseljavanje visokokvalifikovane radne snage. Međutim, tom negativnom trendu se država suprotstavlja izdvajanjem značajno većeg novca za porodice, kao i dečije dodatke, piše švajcarski medij. Predsednik Vučić je sebi postavio stalni zadatak da zemlja tehnološki i ekonomski sustigne Zapad.

S jedne strane, Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić traže što relaksiranije odnose sa Evropskom unijom i pozicioniraju Srbiju kao kandidata za članstvo. S druge strane, odnos sa Rusijom je istorijski, kulturno i verski toliko blizak da ovaj tradicionalni panslavizam ni pod kojim uslovima ne bi trebalo da bude ugrožen. Međutim, Srbija je vojno neutralna i u svoje strategije ugrađuje iskustva drugih neutralnih država, poput Švajcarske i Austrije.

Zemlja brani principe međunarodnog prava i dosledno se zalaže za teritorijalni integritet Ukrajine i svih drugih država u svetu, piše „Veltvohe”. Srpska privreda ne može i ne želi da se odrekne isporuka ruskog gasa i nafte i stoga ne podržava pakete sankcija EU. Vojni pakt NATO-a je ionako nepopularan otkako je navodna odbrambena alijansa bombardovala srpske gradove i objekte 1999. godine, kršeći međunarodno pravo i bez mandata UN. Razume se, nijedna srpska vlada ne može sebi dozvoliti da priznanjem Kosova ostavi na cedilu tamošnje Srbe, koji su za samo nekoliko decenija postali manjina ili prepusti brojne tamošnje pravoslavne svetinje pretećem uništenju od strane muslimana, navodi „Veltvohe”.

Napredak Srbije je, kako se ističe, zapanjujući u raznim oblastima. Od kada je Srpska napredna stranka preuzela državno kormilo 2013. godine, izgrađeno je 445 kilometara autoputeva, tako da mreža autoputeva već iznosi 997 kilometara. Ove obimne putne konstrukcije značajno podstiču privredni razvoj, a posebno su važne veze sever-jug A1 i A2, ali i veze zapad-istok A3, A4 i A5. Prošle nedelje počela je izgradnja dve važne putne veze na severu zemlje.

 Reč je o 105 kilometara autoputa Beograd-Zrenjanin-Novi Sad i još jednog značajnog brzog puta od 186 kilometara. Trenutno se gradi ili modernizuje oko 460 kilometara autoputeva, regionalnih i lokalnih puteva, pa se radi na oko 700 kilometara u korist privatnog prevoza.

Modernizacija i proširenje železničke mreže od nekoliko stotina kilometara je isto tako izvanredno, kao i prestižni projekat panevropskog železničkog koridora 10, koji brzo napreduje. Od velikog značaja je i železnički koridor 7/Dunav. Što se, takođe, značajnih izdataka za regionalni transport tiče, Srbija je od švajcarske kompanije Štadler Rejl nabavila garniture vozova u vrednosti od oko 200 miliona franaka.

Relativno ogromna ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu obezbeđuju zapošljavanje stanovništva. Izvanredan napredak je, kako se dodaje u tekstu, postignut i u oblasti socijalne zaštite. I penzije i prosečne i minimalne zarade su značajno porasle poslednjih godina. Dok su penzije, podseća se, pre Vučićeve vlade bile 202 evra, trenutno su 390 evra. U istom vremenskom periodu prosečne mesečne zarade su porasle sa 329 na 820 evra. Nasuprot tome, nezaposlenost je pala sa 26 procenata u 2012. na trenutnih devet odsto.

A dok je državni dug 2001. godine bio veći od 100 odsto bruto domaćeg proizvoda, danas je svega 51,4 odsto. Srpski zdravstveni sistem je u znatnoj meri proširen i ojačan pošto je izgrađeno 147 novih bolnica i zdravstvenih ustanova u doba Aleksandra Vučića. Kada je reč o nauci, fokus je na nauci o životu, digitalizaciji i veštačkoj inteligenciji. Dva od četiri naučno-tehnološka parka u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Čačku osnovana su u okviru razvojne saradnje sa Švajcarskom, koja ih je finansijski podržala. Slede još dva parka u Kragujevcu i Kruševcu. „Bio Ekonomi hab Bio 4 Kampus”, koji će biti posvećen oblastima biomedicine, biotehnologije, bioinformatike i biodiverziteta, trebalo bi da bude završen 2027. godine.

Tu će, kako se dodaje, predavati, studirati i istraživati oko 1.200 predavača i 4.000 studenata. Vlada Srbije je već potpisala dugoročne ugovore sa različitim korporacijama i kompanijama, kao što su Roš, Svisrokets, AstraZeneka, ali i sa partnerima kao što su Južna Koreja i Kina, koji će se useliti u Bio 4 Kampus. Što se tiče informacionih i komunikacionih tehnologija, fokus je na razvoju i primeni veštačke inteligencije i biotehnologije. Digitalizacija je veoma napredovala u Srbiji.

Na primer, srpski zdravstveni sistem - za razliku od švajcarskog - potpuno je digitalizovan. Srbija je već sada važan centar za istraživanje veštačke inteligencije. Zemlja je bila prva u regionu jugoistočne Evrope koja je razvila i usvojila strategiju veštačke inteligencije do 2025. godine. Tako je več izdata prva dozvola stepena 3 za autonomnu vožnju u prisustvu vozača. Za Ekspo Beograd 2027 planirana su autonomna vozila bez vozača kako bi se obezbedio prevoz ljudi na izložbenom prostoru, ali i drugi logistički poslovi, navodi „Veltvohe”.

Uslovi za istraživanje veštačke inteligencije su već stvoreni i postavljeni temelji, na primer u najsavremenijem Državnom data centru u Kragujevcu ili Centru Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju u Beogradu.

U Kragujevcu su nadležni ministri Srbije upravo potpisali memorandum o razumevanju sa šefom IT odeljenja CERN-a u Ženevi Enrikom Marijom Porkarijem o uvođenju i primeni računarske mreže LHC (Lardžc Hadron Kolider). Posle SAD i Velike Britanije, Švajcarska je treće po značaju izvozno tržište za srpske usluge u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT). Kada je reč o stranim direktnim investicijama, one su u poslednjih pet godina u Srbiji iznosile između 3,8 i 4,4 milijarde evra godišnje, što je više nego u bilo kojoj drugoj balkanskoj državi. Švajcarska je, podseća se, jedan od pet najznačajnijih stranih investitora u Srbiji.

Tamo posluje skoro 600 švajcarskih kompanija koje zapošljavaju oko 12.000 ljudi. Kompanije kao što su Nestle, Beri Kalebo, Sika i Regent Lajting, naročito su važne. Srbija se godinama oslanja na uspešan švajcarski model dualnog obrazovanja sa stručnom obukom i pratećom stručnom školom.

 Članstvo u EU jeste i ostaje strateški spoljnopolitički cilj Srbije, pri čemu država insistira na istovremenom očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Srbija i dalje smatra Kosovo i Metohiju delom svoje državne teritorije, piše švajcarski list i dodaje da je poslednjih godina, najmanje 28 država povuklo priznanje Kosova kao nezavisne zemlje, a novih priznanja nije bilo.

U brzopletoj strategiji, Švajcarska je priznala Kosovo kao nezavisnu državu 2008. godine pod vođstvom tadašnje ministarke spoljnih poslova Mišelin Kalmi-Rej i uspostavila diplomatske odnose. Ovo je, kako se navodi, učinjeno uz potpuno nepoštovanje oprobane švajcarske tradicije priznavanja koja podrazumeva sopstveni državotvnorni narod, jasno razgraničenu nacionalnu teritoriju i konsolidovanu državnu vlast.

Da ova državna vlast ne postoji na Kosovu govori i činjenica da pripadnici švajcarske vojske od 1999. godine moraju tamo da obezbeđuju mir i red. Švajcarska vlada i parlament su takođe nedavno odlučili da produže učešće švajcarske vojske u satavu Kfora do kraja 2026. godine, švajcarske vlasti žele da povećaju maksimalni broj od 195 ljudi za još 30 vojnika.

Srbija, u međuvremenu, promoviše saradnju sa Amerikom i EU kao svojim najvažnijim trgovinskim partnerima i investitorima, ali i održava dobre ekonomske odnose sa Kinom, Rusijom, Turskom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

U Švajcarskoj živi nešto manje od 60.000 državljana Srbije, a broj pravoslavnih Srba - zajedno sa velikim brojem osoba koje su uzele državljanstvo Švajcarske - procenjuje se na oko 150.000 ljudi. Svi oni jesu ili su bili poštovani kao veoma sposobna radna snaga i predstavljaju mostograditelje u službi jačanja saradnje između Švajcarske i Srbije, zaključuje švajcarski list, prenosi Tanjug.