Šta je na kraju Sunčevog sistema?
Foto: Freepik
Posle orbite Neptuna nalazi se Kajperov pojas, ogromno, prstenasto polje ledenih stena. Ovo je mesto gde Pluton boravi, i Arokot, i bezbroj drugih malih objekata u hladnoći i mraku.
Ako putujete do samog kraja Sunčevog sistema možete otkriti da je na samoj ivici postoji dosta svemirskih tela koja su u hladnoći i mraku. Naime, astronomi su upravo pronašli nagoveštaje neočekivanog porasta gustine, između 70 i 90 astronomskih jedinica od Sunca, odvojenih velikim, praktično prazninom između Kojperovog pojasa i unutrašnje populacije bliže Suncu. Čini se, skoro, kao da postoje dva Kojperova pojasa, ili barem dve komponente – nešto što niko nije očekivao da će pronaći.
„Ako se ovo potvrdi, to bi bilo veliko otkriće”, kaže za Science Alert naučnik Fumi Jošida sa Univerziteta za nauke o radu i zdravlju životne sredine i Tehnološkog instituta Čiba u Japanu ističući i da primordijalna solarna maglina je mnogo veća nego što se ranije mislilo, i to može imati implikacije za proučavanje procesa formiranja planeta u našem Sunčevom sistemu.
Smatra se da objekti u Kojperovom pojasu predstavljaju najneobičniji materijal koji naš Sunčev sistem sadrži. Sam pojas se proteže od orbite Neptuna, oko 30 astronomskih jedinica od Sunca do oko 50 astronomskih jedinica od Sunca. Ova udaljenost od Sunca znači da na sve unutar Kojperovog pojasa utiče samo minimalno sunčevo zračenje, što zauzvrat znači da KBO-ovi verovatno ostaju prilično nepromenjeni od rođenja Sunčevog sistema, pre nekih 4,6 milijardi godina. Ovi objekti su drevni ostaci oblaka materijala, poznatog kao solarna maglina, iz koje su nastali Sunce i planete.
Svemirska sonda Novi horizont je krenula dublje u Sunčev sistem od svog preleta Plutona 2015. godine. Da bi podržali njegovo istraživanje spoljašnjeg Sunčevog sistema, astronomi su na Zemlji sprovodili posmatranja Kojperovog pojasa koristeći Nacionalnu astronomsku opservatoriju Japanskog teleskopa Subaru na Havajima. Do danas, Subaru zapažanja su otkrila 263 nova KBO-a, ali veliki međunarodni tim astronoma predvođen Veslijem Frejzerom iz Nacionalnog istraživačkog saveta Kanade otkrio je da je 11 od tih objekata mnogo, mnogo dalje nego što smo mislili da je Kuiperov pojas završio. – u regionu preko 70 astronomskih jedinica. Iz broja ovih uočenih objekata, istraživači su uspeli da ekstrapoliraju gustinu spoljašnjeg prstena Kojperovog pojasa. Ona bi bila niža od unutrašnje populacije, ali dovoljno visoka da čini novu strukturu. U regionu između 55 i 70 astronomskih jedinica, međutim, nije pronađeno skoro ništa. Ovo bi moglo zvučati čudno, ali jaz ove vrste je karakteristika koju smo videli u drugim formiranim planetarnim sistemima, i ona dovodi Sunčev sistem u liniju sa onim što smo pronašli negde drugde u galaksiji.
„Kojperov pojas našeg Sunčevog sistema dugo je izgledao kao veoma mali u poređenju sa mnogim drugim planetarnim sistemima, ali naši rezultati sugerišu da je ideja možda nastala samo zbog pristrasnosti posmatranja”, objašnjava Frejzer koji je naveo i da mnoga zapažanja galaksije Mlečni put sugerišu da je naš Sunčev sistem neobičan na mnogo načina.
Prema njegovim rečima, naša tehnologija za posmatranje svemira ima ograničenja koja bi mogla dovesti do značajnih pristrasnosti posmatranja, sugerišući posebnosti koje zapravo ne postoje. Ako se potvrde nova zapažanja Kajperovog pojasa, upravo smo isključili jednu od tih posebnosti – neobično malu solarnu maglinu.
Da bi se bacilo više svetla na otkriće, nastavljaju se posmatranja kako bi se pratile orbite 11 udaljenih objekata.
„Ovo je revolucionarno otkriće koje otkriva nešto neočekivano, novo i uzbudljivo u dalekim krajevima Sunčevog sistema”, kaže jedan od istraživača svemira Alan Stern.
Izvor: Politika Magazin
Ako putujete do samog kraja Sunčevog sistema možete otkriti da je na samoj ivici postoji dosta svemirskih tela koja su u hladnoći i mraku. Naime, astronomi su upravo pronašli nagoveštaje neočekivanog porasta gustine, između 70 i 90 astronomskih jedinica od Sunca, odvojenih velikim, praktično prazninom između Kojperovog pojasa i unutrašnje populacije bliže Suncu. Čini se, skoro, kao da postoje dva Kojperova pojasa, ili barem dve komponente – nešto što niko nije očekivao da će pronaći.
„Ako se ovo potvrdi, to bi bilo veliko otkriće”, kaže za Science Alert naučnik Fumi Jošida sa Univerziteta za nauke o radu i zdravlju životne sredine i Tehnološkog instituta Čiba u Japanu ističući i da primordijalna solarna maglina je mnogo veća nego što se ranije mislilo, i to može imati implikacije za proučavanje procesa formiranja planeta u našem Sunčevom sistemu.
Smatra se da objekti u Kojperovom pojasu predstavljaju najneobičniji materijal koji naš Sunčev sistem sadrži. Sam pojas se proteže od orbite Neptuna, oko 30 astronomskih jedinica od Sunca do oko 50 astronomskih jedinica od Sunca. Ova udaljenost od Sunca znači da na sve unutar Kojperovog pojasa utiče samo minimalno sunčevo zračenje, što zauzvrat znači da KBO-ovi verovatno ostaju prilično nepromenjeni od rođenja Sunčevog sistema, pre nekih 4,6 milijardi godina. Ovi objekti su drevni ostaci oblaka materijala, poznatog kao solarna maglina, iz koje su nastali Sunce i planete.
Svemirska sonda Novi horizont je krenula dublje u Sunčev sistem od svog preleta Plutona 2015. godine. Da bi podržali njegovo istraživanje spoljašnjeg Sunčevog sistema, astronomi su na Zemlji sprovodili posmatranja Kojperovog pojasa koristeći Nacionalnu astronomsku opservatoriju Japanskog teleskopa Subaru na Havajima. Do danas, Subaru zapažanja su otkrila 263 nova KBO-a, ali veliki međunarodni tim astronoma predvođen Veslijem Frejzerom iz Nacionalnog istraživačkog saveta Kanade otkrio je da je 11 od tih objekata mnogo, mnogo dalje nego što smo mislili da je Kuiperov pojas završio. – u regionu preko 70 astronomskih jedinica. Iz broja ovih uočenih objekata, istraživači su uspeli da ekstrapoliraju gustinu spoljašnjeg prstena Kojperovog pojasa. Ona bi bila niža od unutrašnje populacije, ali dovoljno visoka da čini novu strukturu. U regionu između 55 i 70 astronomskih jedinica, međutim, nije pronađeno skoro ništa. Ovo bi moglo zvučati čudno, ali jaz ove vrste je karakteristika koju smo videli u drugim formiranim planetarnim sistemima, i ona dovodi Sunčev sistem u liniju sa onim što smo pronašli negde drugde u galaksiji.
„Kojperov pojas našeg Sunčevog sistema dugo je izgledao kao veoma mali u poređenju sa mnogim drugim planetarnim sistemima, ali naši rezultati sugerišu da je ideja možda nastala samo zbog pristrasnosti posmatranja”, objašnjava Frejzer koji je naveo i da mnoga zapažanja galaksije Mlečni put sugerišu da je naš Sunčev sistem neobičan na mnogo načina.
Prema njegovim rečima, naša tehnologija za posmatranje svemira ima ograničenja koja bi mogla dovesti do značajnih pristrasnosti posmatranja, sugerišući posebnosti koje zapravo ne postoje. Ako se potvrde nova zapažanja Kajperovog pojasa, upravo smo isključili jednu od tih posebnosti – neobično malu solarnu maglinu.
Da bi se bacilo više svetla na otkriće, nastavljaju se posmatranja kako bi se pratile orbite 11 udaljenih objekata.
„Ovo je revolucionarno otkriće koje otkriva nešto neočekivano, novo i uzbudljivo u dalekim krajevima Sunčevog sistema”, kaže jedan od istraživača svemira Alan Stern.
Izvor: Politika Magazin
