Још једна личност и фудбалер из плејаде заслужних за писање историје ФК ,,Пролетер“ и села Дворови. Весо припада генерацији која је харала Семберијом крајем шездесетих и почетклом седамдесетих година двадесетог вијека и један је од носилаца игре у славној генерацији клуба која се пласирала у 3. лигу СФРЈ.

И Веселин је као и остали његови вршњаци играо фудбал на мерајама и дивио се старим фудбалерима, а идол му је био старији брат Јован, који је био врстан фудбалер, али је напустио овај свијет као млад човјек и недоречен фудбалер. Због тог догађаја, Веселин је имао и проблема са родитељима који га нису пуштали да увијек игра фудбал, бојећи се за његово здравље и живот.

Нако  завршетка школовања у Бијељини, Весо се преселио у Сарајево на студије и тамо је имао понуде да игра за неке клубове из нижих лига, а када је долазио на одмор у Дворове, обавезно је играо утакмице.

Учествовао је са екипом у свим важним успјесима шездесетих и седамдесетих година, освајању КУП-а Задругара, пласману у 3. лиги СФРЈ и играње у тој истој лиги неколико сезона. По вокацији је био крилни нападач и лагано се кретао уз линије игралишта неријетко, постизавши лијепе и значајне погодке.

Остало је запамћено да је након прекида утакмице са ФК ,,Задругар“ из Црњелова у КУП-у Задругара у општој тучи која је тада настала, Весо повријеђен од стране гостујућег  гледаоца и то ножем у предјелу уста.

Веселин је, поред фудбала, увијек био активан у Управи фудбалског клуба, као и Мјесној заједници Дворова, гдје је обављао радну дужност матичара и заслужан је за развој села Дворови и фудбалског клуба.

Сахрањен је на локалном гробљу у Дворовима.

Због својих заслуга у писању историје ФК ,,Пролетер“ Дворови, Веселин Весо Нешковић је од 1979. године носилац „БРОНЗАНЕ ПЛАКЕТЕ ФК ,,ПРОЛЕТЕР“ ДВОРОВИ, забиљежено је у архиву ФК ,,Дворови’’, а на што је подсјетио Владан Симеуновић.