Љекари, васпитачи, кувари, заваривачи само су нека од занимања радника за којима влада велико интересовање и који врло брзо добију запослење, док економисти, правници, али и рудари посао чекају и до пет година, речено је у Заводу за запошљавање Републике Српске.
​
Слаба потражња за овим кадром присутна је већ дуже вријеме и то углавном због неповезаности тржишта рада с образовним профилима и уписном политиком коју креирају високошколске установе.

Наиме, према њиховим подацима, у оквиру седмог степена стручне спреме на Заводу је највише дипломираних економиста, дипломираних правника и професора разредне наставе.

"Анализирајући број пријављених лица према дужини чекања на запослење видимо да на посао најдуже чекају квалификовани радници којих је уједно и највише пријављено, металци са просјечном дужином чекања око пет година, текстилци и прерађивачи дрвета са просјечном дужином чекања око седам година, затим лица са средњом стручном спремом, рудари, матуранти гимназије, механичари и машинисти чија је просјечна дужина чекања на евиденцији више од пет година", појаснили су из Завода.

Додају да је, пратећи стање на тржишту рада, јасно да се дешавају одређене промјене у самом начину пословања.

"Ту се најчешће мисли на дигитализацију разних пословних функција тако да је највећи број нових радних мјеста настао у области информатичко-комуникационих технологија, те занатских занимања претежно у индустријској и услужним дјелатностима, као и у области грађевинарства, програмери, помоћни радници у производњи, трговци, обућари, шивачи, заваривачи, конобари, кувари, бравари, возачи, електротехничари и зидари", рекли су у Заводу.

Додају да у оквиру високе стручне спреме од стране послодавца имају исказан интерес за запошљавање љекара различитих профила, инжењера информационих технологија, професора математике, васпитача…

Саша Аћић, директор Уније удружења послодаваца Републике Српске, истиче за "Независне новине" да постоји структурна неприлагођеност образовног система потребама тржишта рада, која за посљедицу има да озбиљан број људи себе види на другим просторима.

"Грађани Српске одлазе у друге државе гдје могу пронаћи занимања која су интересантна у погледу њихових способности и самог вредновања рада", казао је Аћић.

Како је рекао, већ дужи низ година Унија послодаваца упућује на то да уписне квоте и исходи учења нису прилагођени потребама послодаваца, односно радна мјеста која имају на располагању, те да је један озбиљан дио проблема управо до образовног система.

"Али не треба занемарити чињеницу да и ми као послодавци на располагању имамо радна мјеста која нису интересантна домаћој популацији", појаснио је Аћић и додао да се то може сматрати проблемом неконкурентности домаће економије.

Како је рекао, што се тиче податка колико рудари чекају на посао, Аћић истиче да постоје послодавци који имају конкурсе за запошљавање овог профила радника отворене током цијеле године.

"А плате рудара су од 2.500 до 3.000 КМ. Очигледно је да наше тржиште рада карактеришу дубоки структурни проблеми, који дужи период не рјешавамо, а што за посљедицу има одлазак домаће радне снаге ван земље и истовремено долазак стране радне снаге у земљу", закључио је Аћић.

О ситуацији на тржишту рада рачуна није водила Горана Поповић, дипломирани економиста, која каже да има већ скоро три године како је дипломирала, а још није нашла посао у струци.

"Дошла сам у ситуацију да након завршеног факултета више не могу да бирам, и то својом грешком, јер нисам водила рачуна о томе који су кадрови потребни послодавцима", казала је она.

(Независне)