Овог прољећа је извоз злата порастао према цијени скоро 11 пута – за 986 одсто, односно на 4,2 милијарди долара, док се према тонажи обим повећао више него осам пута, до 68,7 тона. Приход од продаје злата ван граница Русије могуц́е је упоредити са приходом од извоза природног гаса (његов извоз се за три мјесеца овог прољећа смањио за 56 одсто, до 4,2 милијарди долара). То је у вези са цијеном злата и са тим што је Банка Русије престала да купује овај племенити метал, тако да су главна мјеста трговине била страна тржишта - наводи се у истраживању у које је имао увид Спутњик.

Према динамици раста извоза племенитих метала и драгог камења, злато је заузело прво мјесто.

За златом су вјештачко или реконструисано драго камење (забиљежен је раст за 93 одсто у вредности), платина, други предмети од племенитих метала (за 20 одсто, ради се о предметима за техничку или лабораторијску употребу, а такође о бисерима и драгом камењу које се користи као украс приликом израде разних предмета, на примјер приликом израде ташни) и сребро.

Извоз платине порастао је за 26 одсто – на 1,64 милијарди долара, извоз дијаманата се смањио за 73 одсто, на 300 милиона долара, док је извоз сребра порастао за 18 одсто, до 73,6 милиона долара.

Тржишни удио племенитих метала, драгог камења и њихових производа, према анализи за три мјесеца овог прољећа, износи осам одсто и у иностранству је продато за 6,2 милијарди долара. Извоз ових категорија повећао се нешто више од два пута у поређењу са прошлом годином, када је извоз племенитих метала у прољеће 2019. године био 2,9 милијарди долара, а удио у укупном извозу био је три одсто.

У прољеће 2020. године из Русије је извезено 1,18 хиљада тона драгоцјјеног терета, годину дана раније – 1,24 хиљада тона. Основни тржишни удио у тој производној категорији заузима злато (66 одсто у вриједности), затим платина (26 одсто), дијаманти (пет одсто) и сребро (један одсто). Све остале ставке извоза драгоцјености чине два одсто.

(спутникнеwс.цом)