Серолошки или такозвани брзи тестови на основу којих се покушава утврдити да ли пацијенти имају корону, нису поуздани и могу скривати праву слику о стању зараженог. Иако чланица Кризног штаба Дарија Кисић Тепавчевић тврди да ови тестови не улазе у званичну статистику, њен колега Предраг Кон тврди супротно.

Зоран Јурић из Сремских Карловаца прве симптоме вируса корона осетио је 3. јула. Како за ЦИНС прича његов брат Драган, Зоран је дан касније урадио серолошки тест у ковид амбуланти, међутим резултат је био негативан.
И поред таквог резултата, симптоми нису посустали. Тих дана, препричава Јурић, његов брат је пет или шест пута изнова одлазио у амбуланту где су му радили рендгенске снимке, али ништа нису видели на плућима. Према његовим речима, лекари су установили да висока температура јесте индикатор неког жаришта, али да нема места секирацији. Кад год је његов брат тражио ПЦР тест, речено му је да их нема. Доктори би му, каже Јурић, мењали терапију односно антибиотик и враћали га кући.

Скоро десет дана од првог јављања у ковид амбуланту, Зорану се стање знатно погоршало. Тада су му поново снимили плућа и поново констатовали да њему ништа не фали, наводи његов брат за ЦИНС. Неколико сати касније, око пола два после поноћи, Зоран поново одлази код лекара.

„Лекар када га је послушао каже ‘па ово је стравична упала плућа’. Значи, комплетна пнеумонија на оба плућна крила, оно што неких десетак сати раније нико није констатовао“, истиче Драган Јурић и додаје да му је тек тада урађен ПЦР тест.

Због упале плућа, Зоран је смештен у Клинички центар Војводине где му тренутно механичка вентилација пружа потпору дисању, односно као помоћ му дају кисеоник.

ПЦР тест је показао да Зоран има корону.

Због тога Драган у серолошке тестове које је његов брат радио више пута не верује.

„Стално раде тај серолошки тест. Од тога нема ништа, то је иди ми – дођи ми, писмо – глава варијанта, бациш па како буде, 50 посто може бити, а не мора да значи“.

Серолошки тестови функционишу тако што се од пацијената узме крв, а онда се траже антитела која организам створи против вируса. Међутим, за то је потребно време.

„Без бар осам дана, али пожељно је и дуже, нема смисла те тестове ни радити“, каже за ЦИНС епидемиолог Зоран Радовановић.

Светска здравствена организација (WХО) у писаном одговору ЦИНС-у наводи да серолошки тестови откривају да ли је неко био заражен недавно или у прошлости и да су важни за утврђивање колико је људи било инфицирано у популацији. Међутим, они објашњавају да су ПЦР тестови бољи за откривање да ли је неко заражен или не и да владе морају да се фокусирају на тестирање засновано на ПЦР-у или на било ком облику испитивања који открива активну инфекцију.

Ако су серолошки тестови непоуздани, због чега се ПЦР тестови не раде свима, питање је које је наша новинарка поставила на конференцији за медије Кризног штаба 15. јула.

Чланица Кризног штаба и заменица директора Института за јавно здравље Др Милан Јовановић Батут Дарија Кисић Тепавчевић је тада рекла да се ти тестови не раде свима зато што то „просто ни у нашој земљи ни у једној другој није могуће”.

Она је навела да су индикације за тестирање ПЦР тестовима јасно дефинисане – тестирају се особе које имају симптоме и знакове болести након прегледа у ковид амбулантама.

Међутим, епидемиолог Зоран Радовановић каже да је стручно недопустиво да се особама које се жале на симптоме короне, а којима брзи тест покаже негативан резултат, не ради ПЦР тестирање.

„То је противно логици и струци зато што серолошки тестови не могу у првој недељи ни да буду позитивни”, додаје.

Са друге стране, анестезиолог и председник Синдиката лекара и фармацеута Србије Раде Панић каже да је проблем и што антитела могу да буду и од неких других болести.

Кисић и Кон супротно о званичној статистици

Џенета Аговић, лаборанткиња из Тутина, је као и Зоран Јурић радила серолошки тест због симптома короне. Резултат је био негативан али су симптоми били ту – грозница, повишена температура и гушење. Болови у мишићима и костима су били толико јаки да јој се чинило као да јој се „изнутра све кида и дроби“. Убрзо је изгубила чуло укуса и мириса. Након недељу дана од првог тестирања, поново је урадила брзи тест и снимак плућа.

„И тад је показало да је негативан, а на снимку се види та нека шара, тако каже радиолог, да је то нешто што је карактеристично за инфекцију корона вирусом“, каже Аговић.

У међувремену је покушавала да уради ПЦР тест јер је желела да поуздано зна има ли вирус или не.
„Три пута ја покушавам да урадим ПЦР тест, ми их у (тутинској, прим.нов) болници или немамо или кад дођу, дођу у малим количинама које се брзо потроше“, додаје.

Због тога је три недеље од појаве првих симптома, по трећи пут, урадила серолошки тест. Овај пут резултати су показали присуство антитела на корону, односно да је „прележала“ овај вирус. У њеном здравственом картону пише да је била позитивна, а тако је и лечена. Не зна, каже, да ли је ушла у званичну статистику. Пар дана након тога урадила је и ПЦР тест, а резултат је био негативан.

У Србији је према званичној статистици на присуство корона вируса до сада тестирано више од пола милиона грађана, а председник Србије Александар Вучић често истиче да смо по броју тестираних први у региону.

Међутим, није са сигурношћу јасно резултати којих тестова улазе у званичну статистику – ПЦР, серолошких брзих тестова или пак обе врсте. У прилог томе иду и опречни одговори које је ЦИНС добио од чланова Владиног Кризног штаба. Наиме, на питање ЦИНС-а да ли резултати брзих серолошких тестирања улазе у званичну статистику оболелих од ЦОВИД-19, Кисић Тепавчевић одговорила је да се ради само о ПЦР тестовима.

„Ово су ПЦР тестови који укључују и тестирања на лични захтев и ре-тестирања“, казала је она на конференцији за медије и додала да су тестирања на лични захтев често нерационална па онда у читавој слици праве мањи проценат позитивности.

Са друге стране, епидемиолог Предраг Кон за ЦИНС тврди да у званичне бројеве тестираних улазе и серолошки и ПЦР тестови. Он је рекао и да не зна зашто се говори другачије.

Да се у званичну статистику рачунају и серолошки и ПЦР тестови мишљења је и епидемиолог Зоран Радовановић, који истиче да брзи тестови имају своје оправдање, али не као самостални тестови.

Анестезиолог и председник Синдиката лекара и фармацеута Србије Раде Панић за ЦИНС оцењује да је мало вероватно да у званичну статистику не улазе и тестирани на брзе серолошке тестове:

„Ја сам готово сигуран да се у том броју налазе и брзи тестови, јер немогуће да раде тај број ПЦР тестова кад ми добијамо информације да, на пример, у једно Врање не стигне ниједан ПЦР тест или данас стигне 20“.