Удружење Херцерговаца “Јован Дучић”, уз благослов епископа  зворничко - тузланског господина Фотија, вечерас је организовало изложбу фотографија и трибину посвећену животу блаженопочившег епископа захумско - херцеговачког и приморског господина Атанасија (Јефтића)


 
Протојереј Синиша Шаренац каже да је изузетан повод и прилика да се у ове свијетле дане васкршње, када прослављамо највећи хришћански празник Васкрс, сјетимо једног од највећих теолога које је Српска православна црква имала у својој историји.


 
“Владика Атанасије оставио је неизбрисив траг, не само у Херцеговини, на Косову и Метохији, у Жичи, гдје год је био. Можда ћемо о њему и његовом дјелу говорити тек када  и генерације које га нису познавале буду знале пуно више о њему и његовом дјелу. Када је дошао у Херцеговину затекао је порушене цркве и манастире, много сирочади, много избјеглица, муке и болести. Он се нашао на сваком мјесту. Био је човјек вулкан, покретачка енергија, на свако мјесто је стизао. Знао је да загалами, али то никада није бољело, знао је да исправља, поправља и паметно збори. Замисао нашег удружења је да се данас сјетимо владике Атанасија. Сјећајући се  тако великих људи и наших великана, долазимо у ситуацију да нам они постају путеводитељи, светитељи, људи близу Богу. Уствари, ми се њима молимо да они отворе врата раја пред самим Христом. Нама јер владика Атанасије увијек говорио да ће горе бити пуно великих изненађења, да се неће спасити онај ко мисли, већ онај ко воли Христа. Имали смо прилику да га и у Бијељини дочекујемо. Овдје је служио и држао предавања. Радосни смо да у данима када прослављамо  васкрсење Христово, баш овдје се сјетимо човјека који је живио васкрсењем Христовим”, истакао је протојереј Синиша Шаренац.


 
О животу и дјелу владике Атанасија говорио је јеромонах Теофил, настојатељ манастира Дужи код Требиња, који је задње четири године живота владике Атанасија провео с њим и упознао је душу и живот тог умног човјека и теолога.


 
“Имао сам привилегију да у тим тренуцима, када је владика Атанасије био и на постељи, будем уз њега. Оно што је владику Атанасија издвајало од других је то што је умио да са дјететом буде дијете, са радником радник, са владиком владика, са теологом теолог. Умио је да се приспособи човјеку, као што се Бог приспособљава нама, прилазио је нама људима онако како би им и Бог пришао, да би нас загрлио, да би нам помогао”, истакао је јеромонах Теофил.


 
  О животу и дјелу владике Атанасија говорио је и професор доктор Дарко Ђого, професор на Богословском факултету у Фочи.


​


(Семберија Инфо)