Европска комисија је 10. Јуна 2020. године представила  анализу мјера за борбу против дезинформација повезаних с пандемијом болести КОВИД-19, а којима се утврђује и смјер даљег дјеловања.

Наглашено је да су неопходне снажније мјере ЕУ за борбу против дезинформисања, јер, како је високи представник Европске комисије Жосеп Борел казао, дезинформације у вријеме пандемије болести КОВИД-19 могу довести до нечије смрти.



- Дужност нам је да заштитимо наше грађане тако што ћемо их упозорити на лажне информације и открити актере одговорне за таква дјеловања. У данашњем свијету, који се заснива на технологији у којем ратници не витлају мачевима, него тастатурама, циљане операције ширења утицаја и кампање дезинформисања добро су познато оружје државних и недржавних актера, те зато Европска унија јача своје напоре и капацитете у том подручју, нагласио је Жозеп Борел.

Пандемија болести КОВИД-19, како је речено, пропраћена је великом количином лажних или обмањујућих информација, укључујући покушаје страних актера да утичу на грађане Европске уније и расправе које се воде унутар ЕУ.

Потпредсједница за вриједности и транспарентност Вера Јоурова казала је да је Европа током пандемије болести КОВИД-19 била изложена бујици дезинформација, које потичу из Европске уније и изван ње.

- Како бисмо се борили против дезинформисања, морамо мобилисати све релевантне учеснике, од интернетских платформи до јавних тијела, те подржати независне организације за провјеру чињеница и медије. Иако су интернетске платформе током пандемије предузеле одређене кораке у правом смјеру, оне требају  појачати свој ангажман, рекла је Јоурова и додала да се дјеловање Европске комисије чврсто ослања на основна права, посебно на слободу изражавања и информисања.

За снажнију и отпорнију Европску унију кључно је разумијевање, а прије свега, како је у анализи наглашено, важно је разликовати незаконит садржај од садржаја који је штетан, али не и незаконит. Такође је врло важна комуникација, те је у том смислу Европска унија током кризе појачала напоре на информисању грађана о ризицима, те сарадњу с другим међународним актерима, ради сузбијања дезинформисања. Као примјер је наведено да су Комисијини аргументи против митова о корона вирусу прегледани више од седам милиона пута.

Сарадња је камен темељац борбе против дезинформисања, наглашено је, а канали сарадње ће се  додатно развијати како би се ојачали капацитети, побољшала анализа ризика и извјештавање о битним подацима у кризним временима.  

За борбу против дезинформација потребни су додатни напори, већа транспарентност и одговорност, али и то да је осигуравање слободе изражавања и плуралистичке демократске расправе кључан елемент нашег одговора на дезинформисање.

Једна од мјера предложених у анализи је оснаживање и информисање грађана, те јачање друштвене отпорности, значи да грађанима треба омогућити учествовање у демократској расправи очувањем приступа информацијама и слободе изражавања, те промовисање медијске и информацијске писмености грађана, укључујући критичко размишљање и дигиталне вјештине. То се може постићи пројектима за јачање медијске писмености.

Сљедећи кораци  предложених мјера допринос су будућем раду ЕУ у подручју дезинформисања, посебно у оквиру Европског акционог плана за демократију и Закона о дигиталним услугама, саопштено је из Делегације ЕУ у БиХ.

Семберија инфо - М. Решидовић