Србија и Срби, ма гдје живели, треба да буду срећни што су, у Другом свјетском рату, имали два антифашистичка покрета кроз које је наш род показао феноменалан отпор злу званом фашизам, рекао је мр Игор Брауновић, предсједник Удружења бораца Србије и Републике Српске на Равној Гори.
 
На тој чувеној српској гори, у срцу Србије, почеле  су светковине поводом сјећања на припаднике Равногорског покрета, који су на њу изашли прије 83 године, најављујући снажан отпор окупатору и окупљајући борце за борбу за слободу и крст часни, највеће и најмлије обиљежје сваког Србина и православца.
 
На Равну гору стигли су многи поштоваоци Равногорског покрета из свих дијелова Србије, Црне Горе, Републике Српске и бивших ЈУ република, али и са свих меридијана, међу којима су били и сродници америчких, пилота, Равногорцима савезника,  које су ђенерал Михаиловић и његова војска спасили и зашто је амерички председник Труман одликовао чича Дражу. На све стране било је весело, забавно и раздрагано.Прије светковине, у овдашњем храму који је подигнут уз благослов тада епископа шабачко ваљевског Лаврентија, служена је света литургија.
 
Игору Брауновић, јунаку минулих ратова додељена је Повеља за заслуге у раду на националном пољу.Речено је да је, не само као храбри и одважни борац бранио српски род на Космету и другим мјестима, већ је постао препознатљив као неко ко предводи организацију која ради, на истинском, за све вријеме, помирењу нашег народа, што је насушна потреба, чува од заборава српске хероје од Милоша Ћирковића, шумара, див јунка из косметског белопољског краја до команданата Равногораца, коме је у част, као и Ћирковићу, крај Дрине, у Београду, у Брегалничкој улици, гдје је живио, поставио споменик и уредио спомен собу, која је, у међувремену, са свим садржајима,  постала значајна српска историјска читанка.
 
Василије Перић, начелник општине Угљевик у Републици Српској, који је и потпредсједник Епархијског управног одбора Епархије зворничко-тузланске каже да осјећа да Брауновић све то чини уз благослов наше Цркве, али и Бога самога, трудећи  се, од свег срца, да се остваре три важне поруке владике Николаја "да се Срби сложе, обоже и размноже".
 
-Као успјешан и одговоран директор ЈП "Србија шуме" Брауновић се изборио да на Космету раде српски путари, који су једини Срби који, данас, раде у тој јужној српској покрајини -каже Перић у чијем граду Угљевику главни трг носи име ђенерала Михаиловића. -Многи не знају и треба да се стиде што не знају да Михаиловића чак ни Брозов суд и тужилаштво никада нису оптужили ни судили му као ратном злочинцу.А, и како би кад су његове заслуге истицали и  људу попут француског предсједника де Гола, америчког Трумана.Мудри и племенити мр Брауновић дивно је осмислио и остварује мисију српског трајног помирења на чему смо му, од свег срца, захвални.
 
Мр Брауновић се залаже за максималну помоћ, поред осталог, и прије свега Србима на Космету, у БиХ, у Хрватској,  како би им држава помогла ,да откупе своје куће и имања, да добију све што им је отето, истичући да се грунтом бије важна битка за будућност српског рода у свим српским земљама.
 
-Задовољство ми је што ово што чиним препознају многи људи, поштују и од срца нам и долазе и прилазе -каже мр Брауновић, који је и народни посланик у Народној скупштини Србије.
 
На Равној Гори је било ријечи о нашој  свијетлој, али и затамњеној прошлости, па је академик СКАНУ Владимир Митић подсјетио да је и чувени југословенски и хрватски писац, мада близак пријатељ Броза, јако волио и цијенио и имена и дјела Михаиловићевих људи, од идеолога Драгише Васића до Александр Мишића и његовог славног сина.
 
-Хвала мр Брауновићу што дијелове наше затамњене историје имамо гдје да предочимо од Дрине до Београда и Равне Горе, па редом, свугдје у земљи и свијету, гдје се јако добро примила мисија "Наше Дрине" -казао је академик Митић. -Крлежа је био гост горњомилановачких и мионичких комуниста, како је свједочио чувеном професору Душану Биланџићу из Загреба.Кад је дошао у Милановац тражио је, одмах, да види, како је казао "обитељску кућу Драгише Васића и ту лијепу цркву у том граду о којој је Васић тако дивно писао. Домаћини су покушали да га одвате, наглашавајући да је реч о  идеологу Равногорског покрета,Крлежа није одустајао и морали су да му испуне
 
жељу, не знајући да је са Васићем пријатељовао и да га је он упознао у Мостару са већ остарјелим легендарним пјесником Алексом Шантићем.Посјетио је и родну кућу војводе МИшића о ком је као и о Колубарској бици говорио зналачки, али и с нескривеним усхићењем.Домаћине, комунисте тог краја,  наружио је, из све снаге, када је видио да на кући нема плоче да је војводина...
 
Митић истиче да Брауноивићева мисија има дубоке вриједности, да дамо пажњу самопштовању и да никад не заборавимо ко смо, одакле смо и гдје су наши коријени и славна дјела наших славних предака.