Дан словенске писмености и културе у већини словенских земаља (Чешкој, Словачкој, Русији, Бугарској, Украјини, Црној Гори) обиљежава се 24. маја у знак подсјећања на значајан датум када су  863. године светитељи Ћирило и Методије, на позив кнеза Растислава, кренули у Моравску да међу западним Словенима шире хришћанство и писменост. Тим поводом Градски одбор Српског културног и просвјетног друштва „Просвјета“ у Бијељини неколико посљедњих година у свој програм рада за мај укључује и организовање Дана ћирилице да би указаo на све израженије угрожавање ћириличког писма и на мјере које би требало предузимати да се оно заустави.
    
Из познатих разлога, ове године не може се рачунати ни на какво масовније окупљање грађана, па се Градски одбор одлучио на краће писмено обраћање јавности.        
                                                                                       
1. До доласка учених грчких мисионара Ћирила и Методија у Моравску, Словени нису имали своје писмо, нити писану књижевност на своме језику. Стога су Солунска браћа прије поласка у велику мисију сачинили прву словенску азбуку – глагољицу од 38 слова и превели неопходне црквене књиге са грчког на словенски језик да би ширење хришћанства и описмењавање моравских Словена учинили што плодотворнијим. 

Послије смрти Ћирилове (869) и Методијеве (885), због све већег отпора франачког свештенства ширењу хришћанства на словенском језику, ученици и настављачи дјела Ћирила и Методија повукли су се у Македонију и Бугарску. Неко од њихових ученика (Климент Охридски, Наум Охридски или Константин Преславски) саставио је ново, једноставније писмо - ћирилицу. Срби су још у то давно вријеме ћирилицу прихватили као своје писмо, које је, уз разумљиве реформе, вијековима било а и данас је српско службено писмо.

Први средоњовјековни списи писани ћирилицом потичу из XII вијека, а међу њима је, свакако, најпознатије Мирослављево јеванђеље. Оснивач  самосталне српске православне цркве, Свети Сава, послије преношења моштију свога оца Немање из Хиландара у Студеницу, „први пут у српским храмовима уводи ћирилске написе на фрескама“ а он је и зачетник српске писане књижевности, пошто је у првој деценији XIII вијека (1210) ћириличким писмом написао прву биографију (Житије светог Симеона) на старословенском језику српске редакције.     
                                                  
2. Упркос чињеници што је ћириличко писмо у својој дугој историји  преживјело неколико забрана од стране непријатеља српског народа, крајем XX и у првим деценијама XXI вијека дошло је поново до његовог озбиљног угрожавања. Под утицајем глобализације, отпочело је потискивање ћирилице  перфиднијим методама: тврдњама да је латиница практичније писмо, да је оно много погодније за савремену комуникацију путем друштвених мрежа, да се њиме служи огроман број становника планете Земље итд. Међутим, ни један од тих навода није одржив, јер ћириличко писмо задовољава све критеријуме употребе и у најмодернијој комуникацијској технологији.

Но, проблем замјене ћирлице латиницом није толико у моћи страног фактора колико у неодговорности нас Срба који  олако прихватмо туђе, а одричемо се свога. Латиница јесте код нас дуго у употреби, али она није српско писмо. Мада је у Србији и у Републици Српској ћирилица службено писмо, у практичној употреби латиница има апослутну превласт. У то се лако увјерити ако се погледају називи фирми у било ком већем насељу у Србији и Републици Српској, а слична је ситуација и у погледу заступљености латиничког писма у новнским установама и издавачким кућама.

3. Прошле године је за Дан ћирилице СПКД „Просвјета“, у сарадњи са Техничком школом „Михаило Пупин“ у Бијељини, у једном дијелу нашег града организовала пописивање фирми чији су називи исписани ћирилоцом. По обављеном послу, добили смо поразне резултате. У улицама које су са том намјером прегледане установљено је да је ћирилицом исписане називе имало само 25 фирми. На свечаности организованој прошле године на Дан ћирилице ученици Техничке школе су присутнима успјешно презентовали резултате свога истраживања, а СПКД „Просвјета“ је власницима фирми у знак захвалности додијелила признања. Присутни власници фирми били су одушевљени због јавне похвале за чување нашег писма. Стога активности на прикупљању података о томе колико се у нашем граду поштују законске одредбе о употреби ћирилице као службеног писма треба наставити чим се за то стекну услови.

4. Један од најважнијих задатка српског народа  је да чува свој језик и своје писмо. Без обзира на све сложенију ситуацију у погледу положаја нашег писма увјерени смо да у нашем народу има довољно  умних људи који никада неће пристати да се одрекну свога писма на коме су написани бројни вриједни споменици културе који нас чине препознатљивим у културној заједници европских народа. Нас Србе, као и друге мале народе, у цивилизовном свијету могу одржати само праве и трајне вриједности а то су: православна вјера, српски језик и ћириличко писмо'', наведено је у саопштењу за јавност Градског одбора СПКД ,,Просвјета" Бијељина.