„Вољом главних политичких фактора у Сарајеву Босна и Херцеговина већ деценијама пристаје да буде несуверена државна заједница која је поданички и полтронски главне механизме власти предала странцима. На тај начин бошњачка политика показала је, нажалост, да нема карактер, самосвојност и став и то је поприлично тужно“, изјавио је данас генерални секретар Партије демократског прогреса Милко Грмуша.
 
Доказ томе јесте чињеница да је БиХ дозвољава да у њеном Уставном суду судије буду страни држављани, што је невјероватан преседан.
 
„Република Српска треба паметном политиком да коначно успије у захтјеву да се донесе Закон о Уставном суду БиХ, а како то прописује и члан 6. Устава БиХ. Тај наш захтјев потпуно је политички и правно исправан и на њему се мора инсистирати свим политичким, правним и демократским средствима. С друге стране, поприлично је немудро јавно наводити која све конкретно средства требају да буду примјењена да би се овај циљ остварио, јер ни нас у Српској нико у Сарајеву није обавјештавао како планира да оспори девети јануар као Дан Републике или Закон о пољопривредном земљишту“, истакао је Грмуша.
 
У Закону о Уставном суду БиХ треба бити елиминисано не само присуство страних држављана у својству судија, него и судија који су претходно били чланови највиших органа политичких партија, а што је тренутно случај.
 
„Неприхватљиво је да бивши чланови Предсједништва и Главног одбора СДА данас буду судије Уставног суда БиХ. Но, исто тако је неприхватљиво и да предсједник Уставног суда Републике Српске буде бивши високи функционер СНСД-а. Ако Народна скупштина заиста жели да на кредибилан начин укаже на недостатке у владавини права на нивоу заједничких институција БиХ, онда прво мора да почисти своје двориште и покаже у самој Републици Српској да је спремна да уради посао за који тражи да буде урађен на том нивоу заједничких институција“, навео је Грмуша.
 
Према његовим ријечима, постаје помало дегутантна фасцинираност власти у Републици Српској потезима политичког Сарајева.
 
„Република Српска треба да престане да реагује на сваку политичку провокацију која долази из Сарајева, укључујући и провокације политичког Уставног суда БиХ. Доносећи одлуке које су дубоко правно проблематичне, те истовремено дозвољавајући да Федерација БиХ, примјера ради, у свом Закону о пољопривредном земљиштву из 2009. године у члановима 98 и 100. дозвољава да ФБиХ буде стварни власник пољопровредног земљишта, политички Уставни суд БиХ је сам себе делегитимисао од потребе озбиљног схватања његових одлука. Зато је важно да власт у Републици Српској коначно елиминише политички утицај из правосуђа у самој Републици Српској, да у њој обезбиједи демократски дијалог, престане са дифамирањем другачијих мишљења и политичких противника. Републици Српској данас је више него икад потребно што више различитих мишљења, што више плурализма и што више сукоба идеја а не људи. Зато и у Сарајеву, Бањој Луци, Београду и на сваком мјесту треба да буде што више српских гласова и идеја, јер се показало у посљедњих тридесетак година да кад је у Сарајеву био само један српски глас, тај је био поприлично интелектуално и политички поткапацитиран. Умјесто једног гласа, данас нам је потребна читава симфонија другачијих мишљења, а само у хармонији тих различитих размишљања можемо коначно политички и економски да водимо процесе у БиХ“, закључио је Грмуша.

Информативна служба Партије демократског прогреса