Замјеник предсједавајућег Савјета министара БиХ и министар финансија и трезора Вјекослав Беванда по други пут је именован на ову позицију и у нови мандат улази с повећањем буџета институција БиХ за 30 милиона КМ и најавом могућности да основица плате у заједничким органима буде повећана за 4,5 одсто.

У разговору за “Глас Српске” истиче да су све јачи притисци синдиката да се након седам година повећа основица, те наглашава да очекује усвајање буџета до краја марта ове године.

ГЛАС: Након седам година повећан је фискални оквир. Шта ће то и значити за институције БиХ и за које области треба да се усмјери више новца?

БЕВАНДА: Па, није то неко велико повећање. Ријеч је о 30 милиона КМ. Да илуструјемо, институције БиХ имају буџет приближан оном у Кантону Сарајево или  трећину или четвртину онога што се потроши у ентитетима. Као бивши министар финансија ФБиХ добро знам да су кључне области у надлежности ентитета, попут образовања, здравства, социјалних давања и сасвим је разумљиво да на нивоу БиХ не требају тако велики износи у буџету. Међутим, имамо много важних институција, све оне морају се финансирати да би биле функционалне и тешко је одредити шта је најпрече и то нам је и најтежи дио посла током консултација с буџетским корисницима. Многи буџет доживљавају као плијен и радо би да га подијели снагом јачег или већег, али то не иде тако. Имамо Програм реформи, имамо јасне обавезе према Европској унији, одређеним кредиторима и, на крају, планом и програмом рада. Имамо и захтјеве синдиката који од 2012. године, када су им смањене и плате и накнаде, траже повећање јер сад имају нижа примања и од ентитетске и кантоналне управе.

ГЛАС: Хоће ли бити удовољено захтјевима синдиката да им буде повећана основица на плату? Топли оброк је већ повећан са шест на осам КМ?

БЕВАНДА: Усвајањем буџета за 2019. годину остварена је могућност за повећање накнаде за топли оброк и то ће се почети исплаћивати уз јануарске плате. Постоји иницијатива да се основица врати на онај ниво на ком је била 2012. године када је снижена за 4,5 одсто. Притисак синдиката је све већи, а у првобитном споразуму који је Савјет министара имао с њима, када су смањене плате и накнаде, наведено је да двије године неће бити корекција. Ево, прошло је седам година и све чешћа су писма, дописи и захтјеви за састанке на ову тему. Можда и оправдано јер треба имати у виду и оне чији је коефицијент низак. Сигуран сам да нико не може рећи да су добро плаћени војници, полицајци, инспектори и они чији рад је често изложен разним ризицима. То је одлука коју доноси Савјет министара на основу Закона о платама и накнадама у институцијама БиХ, па ћемо ускоро видјети да ли ће бити прихваћена ова иницијатива.

ГЛАС: Донесена је одлука о привременом финансирању институција БиХ за први квартал ове године. Да ли су нови министри доставили примједбе на буџет за ову годину и када се може очекивати да буде усвојен?

БЕВАНДА: Нисмо још добили буџетски захтјев из Предсједништва БиХ, а консултације с буџетским корисницима завршене су прије два мјесеца. Не мислим да ће бити много корекција, али не треба заборавити да слањем буџета у Савјет министара БиХ тек почиње процес усвајања.  Предсједништво БиХ је по Уставу предлагач буџета, а коначну ријеч дају оба дома Парламента БиХ и могуће је кроз амандманску фазу мијењати и кориговати све што се оцијени неопходним. Надам се да ћемо ове године имати само једну одлуку о привременом финансирању која истиче 31. марта.

ГЛАС: Ентитетски премијери рекли су ће се одустати од тужби због поравнања прихода од ПДВ-а. Шта би требало урадити да се ово питање заувијек ријеши?

БЕВАНДА: Законом је прописано да се коефицијент за расподјелу израчунава на основу крајње потрошње и Управни одбор УИО доноси одлуке за сваки квартал о привременим коефицијентима за расподјелу, а онда наступе међусобна спорења да ли је тај израчун вјеродостојан и ко је закинут. Уколико би било могуће имати фиксне коефицијенте на које би пристали сви онда би то било неко стално и трајно рјешење. У садашњем начину расподјеле, на примјер, Брчко дистрикт има фиксни коефицијент од 3,55 одсто, али не значи да су они увијек на добитку. На крају, они немају ни мотив да привлаче инвеститоре и привреднике да троше у Брчко дистрикту јер им увијек припада исто новца што, с друге стране, изазива  незадовољство ентитета. Ово су ствари за дубљу и стручну анализу на коју коначну ријеч дају владе и тешко је излазити са ад хок рјешењима и овако медијски елаборирати ту ускостручну област. Мало је познавалаца система индиректног опорезивања у БиХ, али сви воле о томе да причају.

ГЛАС: Најављено је редовно одржавање сједница Савјета министара и влада РС и ФБиХ. Колико ће то допринијети ефикаснијем и бољем раду извршне власти у БиХ?

БЕВАНДА: Добро је да је сарадња што интензивнија јер се тако могу избјећи нека неразумијевања и олакшати доношење и реализација неких одлука. Знате да је и та сарадња заснована на Уставу и надлежностима које су ту прописане. Такође, мислим да се ресорно могу рјешавати ствари у ходу. На примјер, моје министарство има добру и свакодневну сарадњу са два ентитетска министарства финансија што се показало и кроз доношење стратегије о управљању јавним дугом, подјелом новца од сукцесије,  управљањем и надзором у области осигурања депозита, индиректних пореза, царина и других области.

Заједничке сједнице

ГЛАС: Да ли мислите да би сједнице с владама сусједних држава, првенствено Хрватске и Србије, дало боље резултате за регионалну сарадњу?

БЕВАНДА: Било је сједница са владама Србије, Хрватске, Црне Горе и оне су добре да се сумирају резултати и отклоне проблеми који изазивају неки застој или блокаде. Ја се више залажем за сарадњу у континуитету и по ресорима. Много је важно да ресорна сарадња буде свакодневна и ефикасна, да се људи који раде исте послове у тим државама познају, комуницирају и рјешавају проблеме континуирано. И то се често и дешава, али јавност то не види него тек кад се одрже те заједничке сједнице.

​Глас Српске