Поводом пуштања у рад гасовода Турски ток, чији ће један крак ићи и до Србије, њемачка штампа оцјењује да Турска жели да постане енергетско раскршће, као и да ће гасовод повећати постојећу зависност од руског гаса.

Нјемачки Зидојче цајтунг наводи да је Турски ток саградио Газпром - за руски гас који за сада тече у Турску и додаје да ће нови гасовод тамо повећати већ постојећу зависност од руског од гаса.

Лист објашњава и да би једна друга, скоро готова цијев, требало да потом испоручује руски гас преко Бугарске и Србије - и у Европу.

"Српски предсједник Александар Вучић и бугарски премијер Бојко Борисов су такође били позвани на церемонију у Конгресном центру у Истанбулу. И Бугарска жели да постане енергетско раскршће и зато, као и Србија, прихвата зависност од Русије", пише Зидојче цајтунг уз коментар да су Турска и Русија на Балкану ривали, који се надмећу за утицај, преноси Дојче веле.

Гасовод је коментарисао и новинар Франкфуртер алгемајне цајтунга Михаел Мартенс који истиче: "Изоловано и краткорочно гледано, повезивање са Турским током може бити од предности за земље региона. Но, Москва и Анкара тиме добијају приступ дијелу енергетске безбједности у крхком свијету малих држава Југоисточне Европе".

Мартенс даље објашњава да то нису умирујући изгледи за ЕУ чији се утицај смањује и зато што перспектива чланства у ЕУ није више кредибилна откако је Француска прошле године ставила вето на приступне преговоре са Албанијом и Сјеверном Македонијом.

Нјемачки новинар оцјењује да ће ЕУ, Берлин и Париз у Југоисточној Европи ће све више доспијевати у позадину, ако не буду играли активнију улогу.

У истом листу објављен је подужи текст више новинара у коме се оцјењује да се посебно јасно у Србији показује повећање утицаја који са новим пројектом Русија и Турска добијају пред кућним прагом ЕУ, додајући да у Србији руски енергетски концерн Газпром може да настави са учвршћивањем свог водећег положаја прикључивањем српске мреже гасовода на Турски ток.

"У Србији Турским током руководи Гастранс, заједничко предузеће Газпрома и државног гасног предузећа Србијагас. Партнери настоје да успоставе пуну контролу тржишта и да се изолују од конкуренције. То не важи само у погледу продаје и спровођења, већ и на плану складиштења гаса", оцјењује се у тексту.

Додаје се да једини српски подземни резервоар гаса припада већински Газпрому Германија, фирми која је у власништву Газпром експорта, а да нови гасовод и испоруке у Србији контролише готово искључиво Газпром.

Дирк Бушле, замјеник директора Секретаријата Енергетске заједнице, рекао је да су се у Србији између усклађености са европским правом и контроле на српском гасном тржишту очито одлучили за ово посљедње.

Тањуг/Независне новине