Шумске гљиве из БиХ освојиле стране трпезе
БАЊАЛУКА - Иако извоз гљива из БиХ далеко премашује увоз, извозом доминирају шумске гљиве као што су вргањи, лисичарке и тартуфи, док је извоз узгојених гљива, шампињона и буковача, прилично слаб, потврдили су узгајивачи ове шумске краљице.
Мујдин Токић, предсједник Групације произвођача мицелија, компоста и узгоја гљива Тузланског кантона, рекао је да су произвођачи гљива у БиХ успјели да потисну увоз, али да се узгојене гљиве слабо извозе на страно тржиште.
"Занемариво мала количина се увози, али се исто тако занемариво мала количина узгојених гљива и извози. Према статистичким подацима, извозимо доста гљива, али то су шумске гљиве као што су вргањ и лисичарка", објаснио је Токић.
Додао је да узгајивачи у БиХ најчешће узгајају шампињоне и буковаче те у малој количини шитаке гљиве.
"Узгој шампињона представља око 70 одсто производње, буковача око 15 одсто и у малим количина шитаке", рекао је Токић.
Према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ (УИО), у БиХ је током 2018. године увезено 51.950 килограма свјежих необрађених гљива у износу од 320.297 КМ, а у истом периоду извезено је 419.078 килограма свјеже шумске краљице у износу од 6.747.999 КМ.
"Тако је прошле године из Хрватске, Мађарске и Србије у БиХ увезено више од 27.000 килограма гљива из реда Агарицус. Лисичарки је увезено 5.391 килограм у износу од 58.800 КМ, а увезена су и два килограма тартуфа у износу од 2.560 КМ", рекли су у УИО.
Наводе да је у БиХ 2018. године увезено и више од 19.000 килограма гљива у вриједности од 182.954 КМ, и то из Турске, Италије и Кине.
"БиХ је прошле године у поједине земље ЕУ, међу којима су Аустрија, Нјемачка, Словенија, Холандија, Белгија, Француска, Италија, Швајцарска и Хрватска, извезла 221.171 килограм лисичарки у вриједности од 3.209.968 КМ", казали су у УИО БиХ.
У истом периоду је више од 75.000 килограма вргања вриједних 1.203.100 КМ пронашло свој пут до трпезаријских столова у Италији, Словенији, Француској, Белгији, Холандији, Аустрији, Швајцарској, Нјемачкој и Хрватској.
"Више од 800 килограма тартуфа у износу од 625.338 КМ БиХ је извезла у Италију, Хрватску и Словенију", рекли су у УИО БиХ.
У Спољнотрговинској комори БиХ кажу да је БиХ током прошле године извезла свих гљива, што свјежих, што обрађених, у вриједности од 20,5 милиона КМ, док је вриједност увезених била 7,7 милиона КМ.
"У првих шест мјесеци 2019. године у БиХ је увезено гљива у износу од 2.454.790 КМ, док је у истом периоду лани увезено гљива у вриједности од 1.718.016 КМ", рекли су у Спољнотрговинског комори БиХ.
Истичу да је вриједност извезених гљива у првих шест мјесеци ове године 6.497.000 КМ.
"То је за 187.319 КМ више него у истом периоду прошле године", казали су у овој комори.
Емилиј Микулић, узгајивач шитаке гљива, каже да је њихов узгој прилично компликован, посебно што надлежно министарство не даје подстицаје.
"Када се крене у узгој и обраду ових гљива мора се чекати пола године. Узгој шитаке гљива је скуп и због тога је и она скупа у продаји. Килограм кошта око 20 КМ", рекао је Микулић.
У Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске кажу да се укупна производња гљива у РС на годишњем нивоу креће око 400 тона, са просјечном цијеном око четири КМ по килограму.
"У Републици Српској има око 10 произвођача гљива. Углавном се ради о производњи шампињона и у мањим количинама буковача", рекли су у Министарству.
Додају да није прописана директна подршка за производњу гљива.
"Произвођачи који се баве производњом гљива остварују право на подстицаје за инвестиције у модернизацију постојећих и изградњу нових прерађивачких капацитета", казали су у овом министарству.
У Министарству пољопривреде, водопривреде и шумарства Федерације БиХ кажу да, иако не воде засебну евиденцију о производњи гљива, према подацима Удружења произвођача гљива ФБиХ у овом ентитету се мјесечно произведе око 200 тона гљива, а има 38 регистрованих узгајивача.
Подршка за узгој гљива, како истичу, није прописана. Додају да, међутим, поједини кантони као што су ТК, УСК, СК и БПК, у којима је заступљенија ова производња, у оквиру својих програма подстицаја издвајају средства за производњу гљива.
Независне новине
Мујдин Токић, предсједник Групације произвођача мицелија, компоста и узгоја гљива Тузланског кантона, рекао је да су произвођачи гљива у БиХ успјели да потисну увоз, али да се узгојене гљиве слабо извозе на страно тржиште.
"Занемариво мала количина се увози, али се исто тако занемариво мала количина узгојених гљива и извози. Према статистичким подацима, извозимо доста гљива, али то су шумске гљиве као што су вргањ и лисичарка", објаснио је Токић.
Додао је да узгајивачи у БиХ најчешће узгајају шампињоне и буковаче те у малој количини шитаке гљиве.
"Узгој шампињона представља око 70 одсто производње, буковача око 15 одсто и у малим количина шитаке", рекао је Токић.
Према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ (УИО), у БиХ је током 2018. године увезено 51.950 килограма свјежих необрађених гљива у износу од 320.297 КМ, а у истом периоду извезено је 419.078 килограма свјеже шумске краљице у износу од 6.747.999 КМ.
"Тако је прошле године из Хрватске, Мађарске и Србије у БиХ увезено више од 27.000 килограма гљива из реда Агарицус. Лисичарки је увезено 5.391 килограм у износу од 58.800 КМ, а увезена су и два килограма тартуфа у износу од 2.560 КМ", рекли су у УИО.
Наводе да је у БиХ 2018. године увезено и више од 19.000 килограма гљива у вриједности од 182.954 КМ, и то из Турске, Италије и Кине.
"БиХ је прошле године у поједине земље ЕУ, међу којима су Аустрија, Нјемачка, Словенија, Холандија, Белгија, Француска, Италија, Швајцарска и Хрватска, извезла 221.171 килограм лисичарки у вриједности од 3.209.968 КМ", казали су у УИО БиХ.
У истом периоду је више од 75.000 килограма вргања вриједних 1.203.100 КМ пронашло свој пут до трпезаријских столова у Италији, Словенији, Француској, Белгији, Холандији, Аустрији, Швајцарској, Нјемачкој и Хрватској.
"Више од 800 килограма тартуфа у износу од 625.338 КМ БиХ је извезла у Италију, Хрватску и Словенију", рекли су у УИО БиХ.
У Спољнотрговинској комори БиХ кажу да је БиХ током прошле године извезла свих гљива, што свјежих, што обрађених, у вриједности од 20,5 милиона КМ, док је вриједност увезених била 7,7 милиона КМ.
"У првих шест мјесеци 2019. године у БиХ је увезено гљива у износу од 2.454.790 КМ, док је у истом периоду лани увезено гљива у вриједности од 1.718.016 КМ", рекли су у Спољнотрговинског комори БиХ.
Истичу да је вриједност извезених гљива у првих шест мјесеци ове године 6.497.000 КМ.
"То је за 187.319 КМ више него у истом периоду прошле године", казали су у овој комори.
Емилиј Микулић, узгајивач шитаке гљива, каже да је њихов узгој прилично компликован, посебно што надлежно министарство не даје подстицаје.
"Када се крене у узгој и обраду ових гљива мора се чекати пола године. Узгој шитаке гљива је скуп и због тога је и она скупа у продаји. Килограм кошта око 20 КМ", рекао је Микулић.
У Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске кажу да се укупна производња гљива у РС на годишњем нивоу креће око 400 тона, са просјечном цијеном око четири КМ по килограму.
"У Републици Српској има око 10 произвођача гљива. Углавном се ради о производњи шампињона и у мањим количинама буковача", рекли су у Министарству.
Додају да није прописана директна подршка за производњу гљива.
"Произвођачи који се баве производњом гљива остварују право на подстицаје за инвестиције у модернизацију постојећих и изградњу нових прерађивачких капацитета", казали су у овом министарству.
У Министарству пољопривреде, водопривреде и шумарства Федерације БиХ кажу да, иако не воде засебну евиденцију о производњи гљива, према подацима Удружења произвођача гљива ФБиХ у овом ентитету се мјесечно произведе око 200 тона гљива, а има 38 регистрованих узгајивача.
Подршка за узгој гљива, како истичу, није прописана. Додају да, међутим, поједини кантони као што су ТК, УСК, СК и БПК, у којима је заступљенија ова производња, у оквиру својих програма подстицаја издвајају средства за производњу гљива.
Независне новине
