БУДИМПЕШТА - Нијемци су заљубљени у статус кво, али се он не може спасити, а Емануел Макрон и Виктор Орбан су ти који диктирају промјене, често вуку на исту страну и уважавају један другог, стоји у ауторском тексту мађарског новинара Бориса Калнокија за Дојче веле (DW).

Почасни предсједник баварске Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ) Едмунд Штојбер, сестринске партије Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) Ангеле Меркел, у Будимпешти је 8. новембра ове године добио високо мађарско одликовање, које му је уручио мађарски предсједник Јанош Адер.

Након тога се Штојбер састао с председником мађарске владе Виктором Орбаном. За разговор је био планиран један сат. А они су разговарали више од три сата, "прије свега о европској политици и француском предсједнику Емануелу Макрону“, изјавио је Штојбер након разговора аутору текста Дојче велеа.

Макронове "драстичне ријечи да Европа себе мора видјети као свјетску силу или ће нестати још нико није изрекао у тако оштром облику", рекао је Штојбер.

Он није остављао никакве дилеме да се у томе слаже с Макроном, иако се савезна канцеларка Ангела Меркел томе успротивила. И додао је да то и Орбан види тако - да НАТО више није оно што је некада био. Да се може сумњати да ли би НАТО бранио, рецимо, Естонију у случају руског напада.

Штојберов закључак: Европа мора у обрамбеној политици да срасте и створи сопствену снажну војску. Орбан ће радо у томе учествовати, "сходно могућностима његове земље", наводи се у тексту.

Орбан и Макрон су о томе исцрпно разговарали кад је француски предсједник 11. октобра у Паризу примио Орбана. Након тога је Макрон извијестио да је с Орбаном разговарао о будућности НАТО-а и ЕУ и да су се око многих ствари сагласили.

Већ прије тога, у септембру, Макрон је на конференцији с амбасадорима своје земље рекао да га Орбан "инспирише“ - а то је комплимент који је и Орбан у више наврата упутио Макрону. Орбанов политички курс "у себи носи културну и цивилизацијску животну снагу", Мађарска је на челу с Орбаном постала претходница у временима радикалних промјена, за разлику од других европских земаља, рекао је Макрон.

Друкчије Макрона виде у Пољској. Тамошњи предсједник владе Матеуш Моравјецки је Макронову анализу НАТО (НАТО је клинички мртав) назвао "опасном". Он је Макрона оштро напао: да Француска шкртари на издацима за одбрану и упитао да ли је Француска уопште спремна да испуни своје обавезе, те изразио наду да се НАТО још може ослонити на ту земљу.

Заједљиви тон не долази случајно, констатује Дојче веле. Макронова најосјетљивија критика - да Сједињене Државе у случају руског напада на неку од земаља бившег Источног блока не би то посматрале као случај "обавезе заједничке одбране"НАТО-а - у сржи погађа одбрамбену политику Пољске.

Варшава Русију види као стварну, конкретну опасност за своју безбједност и о Европској унији мисли исто као Макрон о НАТО-у: да се у случају опасности не може у њу уздати. Зато је Пољска последњих година уложила пуно енергије и новца да би придобила Американце. Влада је тако постигла да су америчке трупе стациониране у Пољској и наде полаже у присне односе са САД на подручју безбједносне политике, што Макрон сматра наивним.

Макрон и Орбан су тако постали два интелектуална покретача расправе о будућности Европе. Шаблоне из прошлости - за или против Европе, више или мање европске интеграције, више ЕУ или више националне државе - то се не уклапа у комплексне, а понекад и противречне мисли које њих двојица формулишу, пише Дојче веле.

Макрон је торпедирао проширење ЕУ на земље западног Балкана - дакле "мање Европе“. То је одлука која широм отвара врата руском, кинеском и турском утицају у том региону - дакле "слабија Европа", оцјењује Дојче веле.

А земље средње и источне Европе из такозване Вишеградске групе (Пољска, Мађарска, Чешка и Словачка), које су озлоглашене као евроскептичне, страствене су заговорнице новог проширења - дакле "више ЕУ". Из чистог сопственог интереса. То би, наиме, знатно повећало политичку тежину "Истока“ унутар ЕУ.

Макрон жели европског министра финансија, директне порезе ЕУ, заједничку економску политику – "више ЕУ". Орбан и остали из Вишеградске групе ништа од тога - "мање ЕУ". Сви хоће више новца из ЕУ, на примјер од новог пореза на финансијске трансакције - "више ЕУ", констатује Дојче веле.

Макрон и Вишеградска група желе праву европску војску – "више ЕУ". Француска зато што традиционално жели да буде сила и што би у некој европској војсци могла да захтева водећу улогу. Пољска има делимично интереса ако би то била ствар којом би се могло супротставити Русији - само ако се при том не распадне НАТО. Мађарској, Чешкој и Словачкој се та идеја свиђа зато што су премалене да би могле да створе снажну војску.

Укратко, док се у Њемачкој често поставља паушално питање да ли је неко за или против ЕУ или НАТО-а, Макрон и Орбан упорно постављају питање смисла на појединим подручјима. Више ЕУ тамо гдје то има смисла. Не због ЕУ, него само тамо где то и ако то служи сопственим интересима.

А они су различити, зато су позиције делимично супротстављене. Али, увијек се ради о националним интересима.

Њемачка стоји неодлучно и суздржано. Она очито препознаје Макронов смјер, исти који је имала француска политика према Европи у вријеме Шарла де Гола: да се Њемачка политички спутава, користи њен економски потенцијал и, ако је могуће спречити да Нијемци спознају своју моћ и поново пожеле да крену сопственим путем у Европи.

Њемачка - тако вјерују у источној и централној Европи - стварно је моћна. И због тога збуњена. Куда са сопственом тежином? На лијево, загрлити Француску и спроводити европску "солидарност“? На десно, и уз одобравање источних Европљана спроводити класичну националну политику моћи?

Макрон и Орбан чине оно чега се у Њемачкој највише гнушају: лансирају нове, реметилачке идеје. Њемачка је, тако то виде у Француској и централној и источној Европи, заљубљена у статус кво, али он се више не може спасити. То тјера на размишљање. И може изазвати главобољу, закључује Калноки у тексту за Дојче веле.

​Дојче веле/Тањуг/Независне новине