Точимо и најјефтиније и “најскупље” гориво у региону
Foto: Ilustracija
Цијене горива на домаћим бензинским пумпама у наредних неколико дана биће поново кориговане навише, највјероватније у распону од пет до седам фенинга, због нових поремећаја на глобалном тржишту и раста вриједности барела сирове нафте који је опет пробио границу од 90 долара.
Истакао је ово за “Глас Српске” предсједавајући Групације за промет нафтом и нафтним дериватима Привредне коморе Републике Српске Ђорђе Савић појашњавајући како до ових нових корекција долази у вријеме када је цијена сирове нафте поново прешла границу од 90 долара по једном барелу. Према његовим ријечима, створени су сви услови за нову корекцију цијена свих нафтних деривата на домаћим пумпама будући да су оне на садашњем нивоу већ петнаестак дана, а залихе су истрошене.
- Дизел тренутно кошта око 2,69, а бензин од 2,65 до 2,69 марака, али то ће се ускоро сигурно промијенити. Очекујем да ће се цијене дизела и бензина готово изједначити, јер су више и улазне, односно набавне велепродајне цијене дизела. Разлика ће бити можда пар фенинга. Подсјетио бих да су цијене горива у претходним мјесецима варирале од 2,50 до 2,90 марака. И морам напоменути, да људи схвате, ово није класични раст цијена, већ осцилација до које долази због нових поремећаја на глобалном тржишту нафте. Трговци, радећи са одређеним и фиксним маржама, једноставно су принуђени да реагују. Услови за тако нешто били су још прије пар дана, али они тек сада иду са тим корекцијама - наводи Савић додајући да је тренутна цијена барела сирове нафте највиша у посљедњих пет мјесеци, те да је она од почетка године виша за око десет одсто.
Пројекције
Илустрације ради, један барел 8. јануара ове године продаван је, односно купован по цијени од 76 долара. Од тада па до данас цијена барела константно осцилира. Само у посљедњих тридесетак дана вриједност једног барела је скочила са 82 на око 91 долар (десет одсто).
На питање да прокоментарише процјене појединих аналитичара како би у неком наредном периоду дизел могао коштати чак три марке, док ће остали деривати бити између 2,70 и 2,90 марака, Савић није имао одговор. Како је навео, нафтно тржиште је у неколико посљедњих година постало толико непредвидљиво да је немогуће давати не само дугорочне већ и краткорочне процјене, анализе и пројекције кретања цијена нафтних деривата.
- Правити пројекције колико ће гориво коштати за мјесец или два било би исто као и говорити када би се рат у Украјини могао завршити, или онај у Гази - каже Савић додајући да ће и нафтни дистрибутери из ФБиХ, колико му је познато, ићи са овим новим корекцијама цијена.
Оно што је интересантно, ма како чудно звучало, јесте да је цијена горива, дизела и бензина на домаћим пумпама међу најнижим у Европи, али и региону. Тек нешто ниже цијене има Сјеверна Македонија, од пет до десет фенинга. Када су у питању Словенија, Хрватска и Србија, ова разлика је далеко већа и креће се од тридесетак до чак 70 фенинга, што је резултат, прије свега, већих државних намета.
Рачуница
Када је у питању Европа, ниже цијене од БиХ, за око једну марку, имају бивше совјетске републике Молдавија, Јерменија, Украјина, Русија... Иначе, најскупље гориво на Старом континенту имају грађани Швајцарске, Монака и Исланда, а који за један литар морају издвојити више од четири марке. Међутим, они који леже на нафти, глобално гледајући, имају далеко ниже цијене горива од осталих смртника, те тако литар бензина у Ирану, Либији и Венецуели, примјера ради, кошта између пет и шест фенинга, за разлику од Хонгконга, гдје је скоро три евра.
Али шта ако узмемо у обзир куповну моћ грађана, односно просјечну плату и колико за њу можемо купити горива? Ту, нажалост, ствари стоје сасвим другачије. Када је у питању регион, највише горива за своју плату, по тренутним цијенама, може купити Словенац - чак 980 литара мјесечно. Далеко иза Словеније је Хрватска, чији грађани са својом просјечном платом могу купити 580 литара, затим слиједи Црна Гора са 512, Србија са 506, а на самом зачељу су Сјеверна Македонија и БиХ. Грађани ове двије државе са својим мјесечним примањима, не рачунајући најављене корекције, могу натанкати од 460 до 480 литара горива, значи дупло мање него неки просјечни Словенац.
Узроци раста
Иначе, до нових осцилација на тржишту нафте, након једног периода стабилизације, дошло је због великих напетости између Израела и Ирана, али и након одлуке Мексика да смањи извоз. Иначе, испоруке нафте из Мексика, главног добављача САД, пале су прошлог мјесеца за 35 одсто, на најнижи ниво од 2019. године, јер предсједник Андрес Мануел Лопез Обрадор покушава да испуни обећања да ће земљу одвикнути од увоза скупог горива.
Извоз сирове нафте сада ће се још више смањивати, јер је државна нафтна компанија “Пемекс” отказала неке уговоре са страним рафинеријама. У доброј мјери на тренутне цијене утиче и одлука земаља чланица ОПЕК-а да и даље остану при својим резовима производње. Када је у питању тржиште сирове нафте у Европи, оно је било под већим притиском због напада Хута у Црвеном мору, који су послали милионе барела сирове нафте на обилазницу око Африке, одгађајући неке испоруке седмицама. Прекиди на кључном нафтоводу у Сјеверном мору, немири у Либији и оштећења цјевовода у Јужном Судану такође су допринијели расту, док су америчке санкције лишиле Русију танкера који су претходно превозили њену нафту до купаца, укључујући Индију. Аналитичари упозоравају да би недостатак понуде могао постати још израженији у предстојећим седмицама и мјесецима, а поготово због поновног заоштравања односа између Венецуеле и САД.
Тренутне цијене горива у еврима
Држава 95 дизел
Македонија 1,390 1,260
БиХ 1,340 1,360
Бугарска 1,345 1,378
Румунија 1,460 1,491
Словенија 1,515 1,552
Хрватска 1,520 1,460
Чешка 1,542 1,530
Пољска 1,543 1,571
Мађарска 1,618 1,635
Црна Гора 1,620 1,550
Луксембург 1,628 1,557
Аустрија 1,637 1,679
Шпанија 1,646 1,542
Србија 1,650 1,760
Словачка 1,655 1,570
Шведска 1,682 1,638
Белгија 1,716 1,828
Португалија 1,796 1,620
Албанија 1,810 1,830
Италија 1,887 1,793
Њемачка 1,889 1,735
Француска 1,900 1,765
Грчка 1,943 1,710
Холандија 2,053 1,798
Данска 2,086 1,743
Просјечне плате у региону
Словенија 1.530 евра
Хрватска 1.208 евра
Србија 836 евра
Црна гора 820 евра
БиХ 682 евра
С. Македонија 649 евра
(Глас Српске)
Истакао је ово за “Глас Српске” предсједавајући Групације за промет нафтом и нафтним дериватима Привредне коморе Републике Српске Ђорђе Савић појашњавајући како до ових нових корекција долази у вријеме када је цијена сирове нафте поново прешла границу од 90 долара по једном барелу. Према његовим ријечима, створени су сви услови за нову корекцију цијена свих нафтних деривата на домаћим пумпама будући да су оне на садашњем нивоу већ петнаестак дана, а залихе су истрошене.
- Дизел тренутно кошта око 2,69, а бензин од 2,65 до 2,69 марака, али то ће се ускоро сигурно промијенити. Очекујем да ће се цијене дизела и бензина готово изједначити, јер су више и улазне, односно набавне велепродајне цијене дизела. Разлика ће бити можда пар фенинга. Подсјетио бих да су цијене горива у претходним мјесецима варирале од 2,50 до 2,90 марака. И морам напоменути, да људи схвате, ово није класични раст цијена, већ осцилација до које долази због нових поремећаја на глобалном тржишту нафте. Трговци, радећи са одређеним и фиксним маржама, једноставно су принуђени да реагују. Услови за тако нешто били су још прије пар дана, али они тек сада иду са тим корекцијама - наводи Савић додајући да је тренутна цијена барела сирове нафте највиша у посљедњих пет мјесеци, те да је она од почетка године виша за око десет одсто.
Пројекције
Илустрације ради, један барел 8. јануара ове године продаван је, односно купован по цијени од 76 долара. Од тада па до данас цијена барела константно осцилира. Само у посљедњих тридесетак дана вриједност једног барела је скочила са 82 на око 91 долар (десет одсто).
На питање да прокоментарише процјене појединих аналитичара како би у неком наредном периоду дизел могао коштати чак три марке, док ће остали деривати бити између 2,70 и 2,90 марака, Савић није имао одговор. Како је навео, нафтно тржиште је у неколико посљедњих година постало толико непредвидљиво да је немогуће давати не само дугорочне већ и краткорочне процјене, анализе и пројекције кретања цијена нафтних деривата.
- Правити пројекције колико ће гориво коштати за мјесец или два било би исто као и говорити када би се рат у Украјини могао завршити, или онај у Гази - каже Савић додајући да ће и нафтни дистрибутери из ФБиХ, колико му је познато, ићи са овим новим корекцијама цијена.
Оно што је интересантно, ма како чудно звучало, јесте да је цијена горива, дизела и бензина на домаћим пумпама међу најнижим у Европи, али и региону. Тек нешто ниже цијене има Сјеверна Македонија, од пет до десет фенинга. Када су у питању Словенија, Хрватска и Србија, ова разлика је далеко већа и креће се од тридесетак до чак 70 фенинга, што је резултат, прије свега, већих државних намета.
Рачуница
Када је у питању Европа, ниже цијене од БиХ, за око једну марку, имају бивше совјетске републике Молдавија, Јерменија, Украјина, Русија... Иначе, најскупље гориво на Старом континенту имају грађани Швајцарске, Монака и Исланда, а који за један литар морају издвојити више од четири марке. Међутим, они који леже на нафти, глобално гледајући, имају далеко ниже цијене горива од осталих смртника, те тако литар бензина у Ирану, Либији и Венецуели, примјера ради, кошта између пет и шест фенинга, за разлику од Хонгконга, гдје је скоро три евра.
Али шта ако узмемо у обзир куповну моћ грађана, односно просјечну плату и колико за њу можемо купити горива? Ту, нажалост, ствари стоје сасвим другачије. Када је у питању регион, највише горива за своју плату, по тренутним цијенама, може купити Словенац - чак 980 литара мјесечно. Далеко иза Словеније је Хрватска, чији грађани са својом просјечном платом могу купити 580 литара, затим слиједи Црна Гора са 512, Србија са 506, а на самом зачељу су Сјеверна Македонија и БиХ. Грађани ове двије државе са својим мјесечним примањима, не рачунајући најављене корекције, могу натанкати од 460 до 480 литара горива, значи дупло мање него неки просјечни Словенац.
Узроци раста
Иначе, до нових осцилација на тржишту нафте, након једног периода стабилизације, дошло је због великих напетости између Израела и Ирана, али и након одлуке Мексика да смањи извоз. Иначе, испоруке нафте из Мексика, главног добављача САД, пале су прошлог мјесеца за 35 одсто, на најнижи ниво од 2019. године, јер предсједник Андрес Мануел Лопез Обрадор покушава да испуни обећања да ће земљу одвикнути од увоза скупог горива.
Извоз сирове нафте сада ће се још више смањивати, јер је државна нафтна компанија “Пемекс” отказала неке уговоре са страним рафинеријама. У доброј мјери на тренутне цијене утиче и одлука земаља чланица ОПЕК-а да и даље остану при својим резовима производње. Када је у питању тржиште сирове нафте у Европи, оно је било под већим притиском због напада Хута у Црвеном мору, који су послали милионе барела сирове нафте на обилазницу око Африке, одгађајући неке испоруке седмицама. Прекиди на кључном нафтоводу у Сјеверном мору, немири у Либији и оштећења цјевовода у Јужном Судану такође су допринијели расту, док су америчке санкције лишиле Русију танкера који су претходно превозили њену нафту до купаца, укључујући Индију. Аналитичари упозоравају да би недостатак понуде могао постати још израженији у предстојећим седмицама и мјесецима, а поготово због поновног заоштравања односа између Венецуеле и САД.
Тренутне цијене горива у еврима
Држава 95 дизел
Македонија 1,390 1,260
БиХ 1,340 1,360
Бугарска 1,345 1,378
Румунија 1,460 1,491
Словенија 1,515 1,552
Хрватска 1,520 1,460
Чешка 1,542 1,530
Пољска 1,543 1,571
Мађарска 1,618 1,635
Црна Гора 1,620 1,550
Луксембург 1,628 1,557
Аустрија 1,637 1,679
Шпанија 1,646 1,542
Србија 1,650 1,760
Словачка 1,655 1,570
Шведска 1,682 1,638
Белгија 1,716 1,828
Португалија 1,796 1,620
Албанија 1,810 1,830
Италија 1,887 1,793
Њемачка 1,889 1,735
Француска 1,900 1,765
Грчка 1,943 1,710
Холандија 2,053 1,798
Данска 2,086 1,743
Просјечне плате у региону
Словенија 1.530 евра
Хрватска 1.208 евра
Србија 836 евра
Црна гора 820 евра
БиХ 682 евра
С. Македонија 649 евра
(Глас Српске)
