У сукобу са законом прошле године нашло се 127 малољетних починилаца прекршаја, а највећи број њих, чак 108, евидентиран је приликом извршења прекршаја по Закону о јавном реду и миру Републике Српске.

Према подацима Министарства унутрашњих послова Српске, лани је евидентирано и 15 малољетних починилаца по Закону о производњи и промету опојних дрога, као и по двоје малољетних починилаца прекршаја по Закону о оружју и муницији и по Закону о спречавању насиља на спортским приредбама.

"Током 2022. године евидентиран је укупно 131 малољетни починилац прекршаја, од којих је највећи број њих евидентиран приликом извршења прекршаја по Закону о јавном реду и миру - 109", истакли су из надлежног Министарства за "Независне новине".

Претпрошле године евидентирано је и 13 малољетних починилаца по Закону о производњи и промету опојних дрога, четворо по Закону о заштити од насиља у породици, троје по Закону о оружју и муницији и двоје по Закону о спречавању насиља на спортским приредбама.

Маја Савановић Зорић, психолог и системски породични психотерапеут, истиче да ово питање захтијева пажњу свих који су укључени у живот младих, првенствено мислећи на родитеље и друге значајне ауторитете, али и васпитно-образовне установе, као и друштво у цјелини.

Додаје да постоје вишеструки разлози за делинквентно понашање малољетника.

"Прије свега, то је недостатак адекватног надзора и подршке од стране родитеља, школе и других ауторитета, што често доводи код младе особе до осјећаја искључености и повећава склоност према негативном понашању, јер на тај начин привлаче пажњу и стављају себе у центар свих дешавања. Такође, значајно је напоменути да на младу особу у периоду адолесценције највећи утицај имају њени вршњаци. Ти негативни утицаји могу подстаћи младе на криминално понашање", објашњава она за "Независне новине" додајући да млади нису свјесни посљедица њихових поступака.

Према њеним ријечима, превенција је веома важна и постоје бројни начини превенције делинквентног понашања.
"Веома је битно пружити подршку родитељима у одгоју дјеце. Јачање породичних веза може смањити ризик од делинквентног понашања. Битни су едукативни програми усмјерени на подизање свијести о посљедицама њихових поступака, развијање позитивних вриједности, вјештина. Такође, мјере рехабилитације и ресоцијализације требају бити доступне за младе починитеље прекршаја како би им се пружила уједно и прилика за промјену и интеграцију у друштву", наводи Савановић Зорићева.

Родитељски одгој, према њеним ријечима, игра кључну улогу у превенцији.

"Позитивна, подржавајућа и досљедна родитељска подршка може помоћи младима да развију позитивне вјештине суочавања са изазовима и ријеше проблем на конструктиван начин смањујући тако ризик од делинквентног понашања", истиче она.

Владимир Васић, социолог, у разговору за "Независне новине" истиче да се малољетни извршиоци кривичних дјела у почетку сусрећу са лаким крађама или саучесништвима у извршењу дјела, а да без превенције све може кулминирати тежим кривичним дјелима.

"Најважније у процесу криминализације младе особе јесте да се адекватно реагује на самом почетку, односно да се дјелује у правцу санкција, у правцу превенције како не би дошло до даље криминализације особе. Нажалост, оно што ми имамо у пракси јесте да се често за ситна дјела малољетницима прогледа кроз прсте и да се изричу или чак и не изричу казне или се изрекну благе казне у виду опомене", наводи Васић.

Како истиче, често се говори да је за делинквентно понашање младих крив систем, међутим полазна тачка је породица, а родитељи морају пронаћи вријеме за дјецу.

"Родитељи морају обратити пажњу на понашање дјеце уколико дјеца имају нетипично понашање, уколико имају новац за који не могу оправдати поријекло. Дефинитивно је да се тада дешава нешто чудно и да то треба испитати. Имамо случајева да родитељи занемаре понашање дјеце", рекао је Васић за "Независне новине".

(Независне)
​