Пад извоза из БиХ, прошле године мањи за 1,208 милијарди
Извор: БХРТ/Љубиша Давидовић
Босна и Херцеговина у прошлој години забиљежила је пад извоза за 6,5 одсто или милијарду и 208 милиона КМ у односу на 2022. Забиљежен је пад увоза за три процента или 875 милиона КМ. Иако биљежимо пад и увоза и извоза, спољнотрговински дефицит наставља расти и лани је износио више од 11 милијарди, односно за 333 милиона КМ је већи него годину прије. Стручњаци кажу да је главни узрок лошијих резултата смањење привредне активности у ЕУ – главном извозном партнеру бх. компанија. Сваки поремећај на глобалном тржишту, а посебно на простору ЕУ, директно се одражава на домаће, извозно оријентисане компаније.
У 2023. из БиХ је извезено роба у вриједности 17 милијарди и 169 милиона КМ. Годину прије извоз је досегао 18 милијарди и 377 милиона КМ. У односу на 2022. извоз је мањи за 1,208 милијарди КМ.
"Чињенично јесте да смо изгубили једну милијарду у извозу, међутим, компарирајући то са 2019. годином ми смо у порасту за шест милијарди. Ово је пад само између двије и '22. и '23. године који се рефлектира на укупна глобална кретања. Највише на ЕУ, односно тржиште ЕУ, на које заправо извозимо 70 посто наших производа из БиХ", истиче Вјекослав Вуковић, предсједник Спољнотрговинске коморе БиХ.
Половину укупног извоза носе електро-металска и дрвна индустрија. Подбацила су, не својом кривицом, два подсектора металске индустрије, алуминијум и челик.
"Ми смо у овим секторима углавном наслоњени на извоз у ЕУ и услови који се дешавају у земљама гдје извозимо су заправо и диктирали ситуацију када је у питању извоз ова два артикла. Стога смо и подбацили, када је укупно дефицит овога сектора са 720 милиона у односу на претходну годину", каже потпредсједник Спољнотрговинске коморе БиХ Здравко Маринковић.
Најслабије извозне резултате забиљежио је пољопривредно-прехрамбени сектор који има убједљиво највећи дефицит. Забрињава и податак о искористивости пољопривредног земљишта у БиХ, мањој од 20 одсто.
"Ми у склопу пољопривредно-прехрамбеног сектора извозимо негдје отприлике 1,1 милијарду КМ, док са друге стране увозимо неких 4,6 милијарди КМ", наводи Славиша Ћеранић из Сектора за макроекономски систем Спољнотрговинске коморе БиХ.
У Удружењу послодаваца РС истичу да су мјесецима прије доношења одлуке о повећању најниже плате у РС, са 700 на 900 марака, упозоравали на пад тражње у ЕУ који се рефлектовао на пад производње и броја запослених у индустрији. Понављају да ниједан економски параметар није ишао у прилог овој одлуци, која ће тврде, додатно угрозити пословање домаћих компанија.
"Оцјењујемо овај тренутак јако лошим и извјесно је да послодавци сада већ морају примјењивати ту одлуку. Да ће доносити пословне одлуке које ће обезбиједити одрживост саме фирме, а то ће подразумјевати врло често и гашње одређеног броја радних мјеста", каже директор Уније послодаваца РС Саша Аћић.
Привредници сматрају да се држава мора више укључити у тренутну проблематику. Стратешко тржиште за наше компаније остаје ЕУ, али мора се радити, поручују, на проналажењу нових тржишта како би се колико толико смањила рефлексија привредних осцилација у Европи на наше извознике. Да се на томе мора радити мишљења је и министар спољне трговине и економских односа БиХ Сташа Кошарац.
"Ја се не плашим, немам комплекс према неким ауторитетима овдје у земљи који долазе из иностранства да отворимо питање заговарања као што су то неке друге земље у региону урадиле око уговора о слободној трговини са земљама евроазијске уније, Кине, УАЕ, Саудијске Арабије и неких других", истиче Кошарац.
Упркос свим изазовима, како спољним тако и унутрашњим, наша привреда је показала висок степен агилности, отпорности и флексибилности. Бх. привреда ће преживјети и ову и будуће кризе, али првенствено захваљујући напорима самих привредника.
Босна и Херцеговина у прошлој години забиљежила је пад извоза за 6,5 одсто или милијарду и 208 милиона КМ у односу на 2022. Забиљежен је пад увоза за три процента или 875 милиона КМ. Иако биљежимо пад и увоза и извоза, спољнотрговински дефицит наставља расти и лани је износио више од 11 милијарди, односно за 333 милиона КМ је већи него годину прије. Стручњаци кажу да је главни узрок лошијих резултата смањење привредне активности у ЕУ – главном извозном партнеру бх. компанија. Сваки поремећај на глобалном тржишту, а посебно на простору ЕУ, директно се одражава на домаће, извозно оријентисане компаније.
У 2023. из БиХ је извезено роба у вриједности 17 милијарди и 169 милиона КМ. Годину прије извоз је досегао 18 милијарди и 377 милиона КМ. У односу на 2022. извоз је мањи за 1,208 милијарди КМ.
"Чињенично јесте да смо изгубили једну милијарду у извозу, међутим, компарирајући то са 2019. годином ми смо у порасту за шест милијарди. Ово је пад само између двије и '22. и '23. године који се рефлектира на укупна глобална кретања. Највише на ЕУ, односно тржиште ЕУ, на које заправо извозимо 70 посто наших производа из БиХ", истиче Вјекослав Вуковић, предсједник Спољнотрговинске коморе БиХ.
Половину укупног извоза носе електро-металска и дрвна индустрија. Подбацила су, не својом кривицом, два подсектора металске индустрије, алуминијум и челик.
"Ми смо у овим секторима углавном наслоњени на извоз у ЕУ и услови који се дешавају у земљама гдје извозимо су заправо и диктирали ситуацију када је у питању извоз ова два артикла. Стога смо и подбацили, када је укупно дефицит овога сектора са 720 милиона у односу на претходну годину", каже потпредсједник Спољнотрговинске коморе БиХ Здравко Маринковић.
Најслабије извозне резултате забиљежио је пољопривредно-прехрамбени сектор који има убједљиво највећи дефицит. Забрињава и податак о искористивости пољопривредног земљишта у БиХ, мањој од 20 одсто.
"Ми у склопу пољопривредно-прехрамбеног сектора извозимо негдје отприлике 1,1 милијарду КМ, док са друге стране увозимо неких 4,6 милијарди КМ", наводи Славиша Ћеранић из Сектора за макроекономски систем Спољнотрговинске коморе БиХ.
У Удружењу послодаваца РС истичу да су мјесецима прије доношења одлуке о повећању најниже плате у РС, са 700 на 900 марака, упозоравали на пад тражње у ЕУ који се рефлектовао на пад производње и броја запослених у индустрији. Понављају да ниједан економски параметар није ишао у прилог овој одлуци, која ће тврде, додатно угрозити пословање домаћих компанија.
"Оцјењујемо овај тренутак јако лошим и извјесно је да послодавци сада већ морају примјењивати ту одлуку. Да ће доносити пословне одлуке које ће обезбиједити одрживост саме фирме, а то ће подразумјевати врло често и гашње одређеног броја радних мјеста", каже директор Уније послодаваца РС Саша Аћић.
Привредници сматрају да се држава мора више укључити у тренутну проблематику. Стратешко тржиште за наше компаније остаје ЕУ, али мора се радити, поручују, на проналажењу нових тржишта како би се колико толико смањила рефлексија привредних осцилација у Европи на наше извознике. Да се на томе мора радити мишљења је и министар спољне трговине и економских односа БиХ Сташа Кошарац.
"Ја се не плашим, немам комплекс према неким ауторитетима овдје у земљи који долазе из иностранства да отворимо питање заговарања као што су то неке друге земље у региону урадиле око уговора о слободној трговини са земљама евроазијске уније, Кине, УАЕ, Саудијске Арабије и неких других", истиче Кошарац.
Упркос свим изазовима, како спољним тако и унутрашњим, наша привреда је показала висок степен агилности, отпорности и флексибилности. Бх. привреда ће преживјети и ову и будуће кризе, али првенствено захваљујући напорима самих привредника.
