Рекордне цијене свињетине, млијека, јаја и соли
Foto: Pixabay/Ilustracija
Производи из такозване потрошачке корпе који су у посљедње двије године највише поскупјели у Републици Српској, те представљају својеврсне неславне рекордере, јесу свињетина, млијеко, јаја и со.
Показују ово упоредни подаци Завода за статистику, из децембра 2021. и 2023. године, који откривају да су ове четири намирнице у посматраном периоду највише поскупјеле, и то око 35 одсто. Највиши раст цијена забиљежен је код млијека у тетрапаку и износи 36 одсто. Оно је данас у просјеку скупље за 83 фенинга.
Иако инфлација, према подацима званичних институција, слаби, то се још у значајнијој мјери није одразило на прехрамбене производе. У чак 99,9 одсто случајева цијене намирница су више од 10 до 36 одсто у односу на оне из децембра 2021. Једна од ријетких намирница која је тренутно јефтинија јесте јестиво уље, које је јефтиније за 65 фенинга, односно 24 одсто. Друга је купус, чиме се овај списак завршава.
Другим ријечима, у данашње вријеме је најисплативије за ручак спремити соло динстани купус.
Када су у питању остали производи из потрошачке корпе, за нешто мање од 30 одсто поскупјели су пилећи филети (29), а слиједи шећер који је данас скупљи за 60 фенинга по једном килограму у односу на децембар 2021. године, односно 28 одсто, те рижа за коју је потребно издвојити марку више по једном килограму, односно 27,7 одсто. Маслац је скупљи за 24 одсто, а килограм пшеничног брашна за 27 фенинга, односно 16 одсто.
Када је у питању месо, поред поменуте свињетине која је рекордер, за килограм јунетине са костима данас је неопходно издвојити 28 одсто више новца, а у случају телетине и пилетине 19, односно 18 одсто.
Интересантно је да су пилећи филети имали далеко већи раст цијена, него сама пилетина од које се они праве, а слична ситуација је и код, рецимо, салама, односно мортаделе и шункарице, те се човјек запита од чега се опште праве ова два производа. Иначе, ове двије саламе, које се у данашње вријеме могу сврстати међу луксузне производе, данас су скупље, у случају мортаделе 19 одсто, а шункарице 11.
Још један цјеновни парадокс јесте у случају млијека и тврдог сира, који је у посљедње двије године поскупио “само” за 10 одсто. “Само”, јер је млијеко у истом периоду “отишло” за 36 одсто. Ово би се могло објаснити калкулацијама произвођача, али и трговаца, који користе чињеницу да је млијеко ипак незаобилазни прехрамбени производ у свакодневном животу.
Уосталом, на то су упозорили и поједини аналитичари, који су анализирајући актуелну инфлацију констатовали како је она добрим дијелом резултат корпоративних профита, односно жеље да се у кризним временима оствари највећа могућа зарада, јер се изговор за високе цијене увијек може наћи. Наиме, док год има потражње, цијене ће бити високе.
Словенија
Влада Словеније је током прошле године, а како би се изборила са инфлацијом, увела такозвану корпу производа. Јавним објављивањем цијена тих артикала у свим трговачким ланцима периодично “натјерала” је трговце да снизе цијене, јер су грађани тачно знали у којим трговачким ланцима су најјефтинији одређени производи. Трговци су били принуђени да прате конкуренцију и своје цијене прилагођавају, односно снижавају.
(Глас Српске)
Показују ово упоредни подаци Завода за статистику, из децембра 2021. и 2023. године, који откривају да су ове четири намирнице у посматраном периоду највише поскупјеле, и то око 35 одсто. Највиши раст цијена забиљежен је код млијека у тетрапаку и износи 36 одсто. Оно је данас у просјеку скупље за 83 фенинга.
Иако инфлација, према подацима званичних институција, слаби, то се још у значајнијој мјери није одразило на прехрамбене производе. У чак 99,9 одсто случајева цијене намирница су више од 10 до 36 одсто у односу на оне из децембра 2021. Једна од ријетких намирница која је тренутно јефтинија јесте јестиво уље, које је јефтиније за 65 фенинга, односно 24 одсто. Друга је купус, чиме се овај списак завршава.
Другим ријечима, у данашње вријеме је најисплативије за ручак спремити соло динстани купус.
Када су у питању остали производи из потрошачке корпе, за нешто мање од 30 одсто поскупјели су пилећи филети (29), а слиједи шећер који је данас скупљи за 60 фенинга по једном килограму у односу на децембар 2021. године, односно 28 одсто, те рижа за коју је потребно издвојити марку више по једном килограму, односно 27,7 одсто. Маслац је скупљи за 24 одсто, а килограм пшеничног брашна за 27 фенинга, односно 16 одсто.
Када је у питању месо, поред поменуте свињетине која је рекордер, за килограм јунетине са костима данас је неопходно издвојити 28 одсто више новца, а у случају телетине и пилетине 19, односно 18 одсто.
Интересантно је да су пилећи филети имали далеко већи раст цијена, него сама пилетина од које се они праве, а слична ситуација је и код, рецимо, салама, односно мортаделе и шункарице, те се човјек запита од чега се опште праве ова два производа. Иначе, ове двије саламе, које се у данашње вријеме могу сврстати међу луксузне производе, данас су скупље, у случају мортаделе 19 одсто, а шункарице 11.
Још један цјеновни парадокс јесте у случају млијека и тврдог сира, који је у посљедње двије године поскупио “само” за 10 одсто. “Само”, јер је млијеко у истом периоду “отишло” за 36 одсто. Ово би се могло објаснити калкулацијама произвођача, али и трговаца, који користе чињеницу да је млијеко ипак незаобилазни прехрамбени производ у свакодневном животу.
Уосталом, на то су упозорили и поједини аналитичари, који су анализирајући актуелну инфлацију констатовали како је она добрим дијелом резултат корпоративних профита, односно жеље да се у кризним временима оствари највећа могућа зарада, јер се изговор за високе цијене увијек може наћи. Наиме, док год има потражње, цијене ће бити високе.
Словенија
Влада Словеније је током прошле године, а како би се изборила са инфлацијом, увела такозвану корпу производа. Јавним објављивањем цијена тих артикала у свим трговачким ланцима периодично “натјерала” је трговце да снизе цијене, јер су грађани тачно знали у којим трговачким ланцима су најјефтинији одређени производи. Трговци су били принуђени да прате конкуренцију и своје цијене прилагођавају, односно снижавају.
(Глас Српске)
