Велики скуп о безбједности новинара у Шапцу претресао „вруће“ догађаје: Потребни су храбри, али не мртви новинари!
За Семберија инфо - Младен Василић
Отвореним састанком у Шапцу веома успјешно је настављена серија састанака Сталне радне групе за безбједност новинара (СРГ) широм Србије у организацији Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ), а у оквиру пројекта “Систем превенције насиља и заштите новинара”.
Пројекат подржавају Европска комисија кроз програм подршке независним медијима у Србији и медијско одељење Мисије ОЕБС-а у Србији.
Састанку у Шапцу присуствовали су Александар Момчиловић - јавни тужилац у Посебном јавном тужилаштву за високотехнолошки криминал, Раде Драгојевић - јавни тужилац у ВЈТ Шабац, Јелена Алексић - јавни тужилац у ОЈТ Шабац, Оливера Јовановић - јавни тужилац у ОЈТ Лозница, Ненад Маринковић - јавни тужилац у ВЈТ Ваљево, Милош Мирковић - јавни тужилац у ОЈТ Ваљево, Снежана Јовановић - вф главног јавног тужиоца у ОЈТ Мионица као и представници Министарства унутрашњих послова: Виђан Крстић - ПУ Ваљево, Драган Вујанић - официр ПИ Шабац, Милан Лукић - ОКП ПУ Шабац и Жељко Стевановић - ОКП ПУ Шабац.
Закључујући састанак, Веран Матић је нагласио да ће о свим предлозима разговарати са представницима тужилаштва и полиције у СРГ и да ће настојати да буду што прије спроведена у пракси која ће помоћи у борби против насиља над новинарима. ”Неопходно је отворити и дијалог са судијама о судској пракси, дужини трајања судских процеса у овим случајевим како би правда била и временски достижна.” Подсјетио је да ће у априлу бити четврт вијека од убиства Славка Ћурувије, да се још чека коначни судски епилог, као и да после пет година суђења ускоро почиње засједање већа Апелационог суда у случају паљења куће новинара МиланаЈовановића.
Током прошле године овакви састанци су одржани у Београду, Чачку, Новом Пазару, Суботици,
Панчеву, Новом Саду и Нишу са идејом упознавања новинара и медијских радника са механизмима
заштите који им стоје на распологању. Поред састанка, они подразумијевају рад бесплатне, 24-часовне
СОС Сигурне линије (0800 100 115) за пријављивање случајева угрожавања безбједности новинара,
коришћење информативне интернет странице и мобилне апликације „Безбједни новинари“ као и тренинге за
унапређење безбједности новинара које држи новинар, тренер, уредник и некадашњи директор Центра за
истраживачко новинарство Бранко Чечен. Поменути тренинг одржан је у Шапцу након састанка Сталне
радне групе за безбједност новинара и промоције мјесечног медијског мониторинга АНЕМ-а.
Веран Матић, члан СРГ и председник УО АНЕМ истакао је значај одржавања отворених састанака на којем су се у овом формату по први пут окупили новинари из Шапца, Ваљева и Лознице. Матић истиче да је “циљ оваквих сусрета директна размјена скустава жртава насиља и претњи са представницима институција (тужилаштва и полиције) са циљем унапређења комуникације, успостављања повјерења, повећане осјетљивости на случајеве насиља и пријетњи новинарима и унапређења функционисања институција.” Нагласио је важност превенције у домену потенцијалног насиља над медијским радницима које се, према његовим ријечима, интензивира са повећањем тензија у друштву које се одражавају на третман новинара.
Матић је у Шапцу представио основне податке из годишњег извештаја Сталне радне групе за безбедност новинара и податке из евиденције Врховног јавног тужилаштва које је током 2023. године формирало 75 предмета у вези са догађајима на штету новинара. У истом периоду ријешено је 23 предмета - 9 судском одлуком (све осуђујуће пресуде), 14 предмета одлуком тужилаштва (6 предмета рјешењем о одбачају кривичне пријаве и 8 предмета службеном биљешком да нема мјеста покретању кривичног поступка). Преосталих 52 предмета су још увек активни, од чега је за 5 предмета у току поступак пред судом.
Највише пријетњи је даље из домена члана 138. Кривичног законика за кривично дјело угрожавање сигурности (64 случаја) док се са пријетњама појављују и увреде, лаке тјелесне повреде, злостављање и мучење, прогањање као и кривично дјело принуда. Описно се у евиденцији тужилаштва помињу и ометање снимања, оштећење аутомобила, вербални напад и праћење.Тачно половина случајева (37) су прикетње које новинарима долазе путем интернета које су у надлежности Посебног тужилаштва за високотехнолошки криминал. Двадесет девет случајева је у надлежности три основна јавна тужилаштва у Београду, седам случајева је у надлежности Апелационог јавног тужилаштва у Нишу док се по један налазе у Новом Саду и Крагујевцу.
Поред девет осуђујућих пресуда за дјела која су почињена током 2023., прошле године је правоснажно окончано и пет судских поступака за дјела пријављена у 2022. години. Потврђене су двије пресуде - на казне од 14 и 18 мјесеци затвора уз потврђивање једне ослобађајуће пресуде, изречена је једна мјера безбједности обавезног психијатријског лијечења и чувања у здравственој установи и донијета је поновљена првостепена осуђујућа пресуда.
Када је ријеч о евиденцији НУНСа и УНСа, у њима се биљеже и притисци и остали облици угрожавања безбједност новинара који нису обухваћени Кривичним закоником. Примјетна велика разлика додатна је потврда о неопходности измена Кривичног законика чиме би већи број ових дјела био обухваћен кривичним гоњењем. „У току су припреме за покретање иницијативе везане за ове измјене у коју ће бити укључени сви заинтересовани, како би се припремио кредибилан приједлог око којег би био створен консензус”, нагласио је Матић.
У отвореном и конструктивном разговору о пријетњама којима су изложени и сопственим искуствима, са
представницима СРГ, тужилаштва и полиције су говорил: Дарија Ранковић – Колубарске (Ваљево), Исидора
Ковачевић – Подринске (Шабац), Ненад Кулачин – ДЛЗ (Шабац) и Владимир Митрић – Вечерње новости
(дописник из Лознице) као и Иван Ковачевић – Подринске (Шабац), Славица Вујанац – ВА медиа
(Ваљево) и Ђорђе Мијаиловић – Нова (дописник из Шапца). У разговору су учествовали и Предраг Вујанац
– Блиц (дописник из Ваљева), Марко Лазић – ТВ Ваљево плус, Небојша Трифуновић и Слободан Пајић –
Лозничке новости, Горан Петровић – (Лозница инфо) и Аца Перић – Портал 015 (Шабац).
Својеврсни увод у дебату била су свједочења новинара Ненада Кулачина који је у последње вријеме изложен највећем броју прикетњи и Владимира Митрића, дописник Вечерњих новости из Лознице који је већ 18 година под свакодневном полицијском заштитом.
Ненад Кулачин изразио је дубоку забринутост због недостатка напретка у рјешавању бројних пријава.
Пожалио се и на непостојање повратних информација о статусу поменутих случајева и предложио побољшања на том пољу како би у случају осуђујућих пресуда, могао јавно да похвали рад тужилаштва и прасвосудних органа. Кулачин је истакао да је „веома важно да имамо осуђујуће пресуде и сталне јавне осуде пошто смо константно изложени таквим пријетњама и коментарима. Моја дјеца и мајка виде пријетње. Мајка ми живи у Бору и има осамдесет година. Добила је пријетње силовањем. Пријетње су црвена линија која не смике да се прелази”. Кулачин је нагласио да је поред вербалних прикетњи изложен и СЛАПП тужбама – укупно три је поднио Александар Шапић, градоначелник Београда са укупним одштетним захтјевом у износу од два милиона динара. „Истовремено, против њега није подигнута оптужница због изјаве током гостовања на једној телевизији да би нам исчупао срце када би нас срео на улици”. Кулачин се пожалио на недостатак солидарности међу новинарима и захвалио се АНЕМ-у, НУНС-у и Верану Матићу на подршци у вези са унапређењем сигурности његове породице и истакао потребу за разумимевањем новинара који су изложени пријетњама и притисцима.
Владимир Митрић је говорио о животу и раду под полицијском заштитом која траје скоро двије деценије. Нападач је, каже Митрић, након напада добио унапређење, а начелник полиције у Лозници се својевремено противио идеји да као новинар добије адекватно обезбеђење. Митрић се захвалио организацијама ОЕБС, АНЕМ, НУНС и УНС на подршци у праћењу његовог случаја и похвалио ефикасност тужилаштва у вези са случајем пријетњи које је добио пре двије године.
Отвореним састанком у Шапцу веома успјешно је настављена серија састанака Сталне радне групе за безбједност новинара (СРГ) широм Србије у организацији Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ), а у оквиру пројекта “Систем превенције насиља и заштите новинара”.
Пројекат подржавају Европска комисија кроз програм подршке независним медијима у Србији и медијско одељење Мисије ОЕБС-а у Србији.
Састанку у Шапцу присуствовали су Александар Момчиловић - јавни тужилац у Посебном јавном тужилаштву за високотехнолошки криминал, Раде Драгојевић - јавни тужилац у ВЈТ Шабац, Јелена Алексић - јавни тужилац у ОЈТ Шабац, Оливера Јовановић - јавни тужилац у ОЈТ Лозница, Ненад Маринковић - јавни тужилац у ВЈТ Ваљево, Милош Мирковић - јавни тужилац у ОЈТ Ваљево, Снежана Јовановић - вф главног јавног тужиоца у ОЈТ Мионица као и представници Министарства унутрашњих послова: Виђан Крстић - ПУ Ваљево, Драган Вујанић - официр ПИ Шабац, Милан Лукић - ОКП ПУ Шабац и Жељко Стевановић - ОКП ПУ Шабац.
Закључујући састанак, Веран Матић је нагласио да ће о свим предлозима разговарати са представницима тужилаштва и полиције у СРГ и да ће настојати да буду што прије спроведена у пракси која ће помоћи у борби против насиља над новинарима. ”Неопходно је отворити и дијалог са судијама о судској пракси, дужини трајања судских процеса у овим случајевим како би правда била и временски достижна.” Подсјетио је да ће у априлу бити четврт вијека од убиства Славка Ћурувије, да се још чека коначни судски епилог, као и да после пет година суђења ускоро почиње засједање већа Апелационог суда у случају паљења куће новинара МиланаЈовановића.
Током прошле године овакви састанци су одржани у Београду, Чачку, Новом Пазару, Суботици,
Панчеву, Новом Саду и Нишу са идејом упознавања новинара и медијских радника са механизмима
заштите који им стоје на распологању. Поред састанка, они подразумијевају рад бесплатне, 24-часовне
СОС Сигурне линије (0800 100 115) за пријављивање случајева угрожавања безбједности новинара,
коришћење информативне интернет странице и мобилне апликације „Безбједни новинари“ као и тренинге за
унапређење безбједности новинара које држи новинар, тренер, уредник и некадашњи директор Центра за
истраживачко новинарство Бранко Чечен. Поменути тренинг одржан је у Шапцу након састанка Сталне
радне групе за безбједност новинара и промоције мјесечног медијског мониторинга АНЕМ-а.
Веран Матић, члан СРГ и председник УО АНЕМ истакао је значај одржавања отворених састанака на којем су се у овом формату по први пут окупили новинари из Шапца, Ваљева и Лознице. Матић истиче да је “циљ оваквих сусрета директна размјена скустава жртава насиља и претњи са представницима институција (тужилаштва и полиције) са циљем унапређења комуникације, успостављања повјерења, повећане осјетљивости на случајеве насиља и пријетњи новинарима и унапређења функционисања институција.” Нагласио је важност превенције у домену потенцијалног насиља над медијским радницима које се, према његовим ријечима, интензивира са повећањем тензија у друштву које се одражавају на третман новинара.
Матић је у Шапцу представио основне податке из годишњег извештаја Сталне радне групе за безбедност новинара и податке из евиденције Врховног јавног тужилаштва које је током 2023. године формирало 75 предмета у вези са догађајима на штету новинара. У истом периоду ријешено је 23 предмета - 9 судском одлуком (све осуђујуће пресуде), 14 предмета одлуком тужилаштва (6 предмета рјешењем о одбачају кривичне пријаве и 8 предмета службеном биљешком да нема мјеста покретању кривичног поступка). Преосталих 52 предмета су још увек активни, од чега је за 5 предмета у току поступак пред судом.
Највише пријетњи је даље из домена члана 138. Кривичног законика за кривично дјело угрожавање сигурности (64 случаја) док се са пријетњама појављују и увреде, лаке тјелесне повреде, злостављање и мучење, прогањање као и кривично дјело принуда. Описно се у евиденцији тужилаштва помињу и ометање снимања, оштећење аутомобила, вербални напад и праћење.Тачно половина случајева (37) су прикетње које новинарима долазе путем интернета које су у надлежности Посебног тужилаштва за високотехнолошки криминал. Двадесет девет случајева је у надлежности три основна јавна тужилаштва у Београду, седам случајева је у надлежности Апелационог јавног тужилаштва у Нишу док се по један налазе у Новом Саду и Крагујевцу.
Поред девет осуђујућих пресуда за дјела која су почињена током 2023., прошле године је правоснажно окончано и пет судских поступака за дјела пријављена у 2022. години. Потврђене су двије пресуде - на казне од 14 и 18 мјесеци затвора уз потврђивање једне ослобађајуће пресуде, изречена је једна мјера безбједности обавезног психијатријског лијечења и чувања у здравственој установи и донијета је поновљена првостепена осуђујућа пресуда.
Када је ријеч о евиденцији НУНСа и УНСа, у њима се биљеже и притисци и остали облици угрожавања безбједност новинара који нису обухваћени Кривичним закоником. Примјетна велика разлика додатна је потврда о неопходности измена Кривичног законика чиме би већи број ових дјела био обухваћен кривичним гоњењем. „У току су припреме за покретање иницијативе везане за ове измјене у коју ће бити укључени сви заинтересовани, како би се припремио кредибилан приједлог око којег би био створен консензус”, нагласио је Матић.
У отвореном и конструктивном разговору о пријетњама којима су изложени и сопственим искуствима, са
представницима СРГ, тужилаштва и полиције су говорил: Дарија Ранковић – Колубарске (Ваљево), Исидора
Ковачевић – Подринске (Шабац), Ненад Кулачин – ДЛЗ (Шабац) и Владимир Митрић – Вечерње новости
(дописник из Лознице) као и Иван Ковачевић – Подринске (Шабац), Славица Вујанац – ВА медиа
(Ваљево) и Ђорђе Мијаиловић – Нова (дописник из Шапца). У разговору су учествовали и Предраг Вујанац
– Блиц (дописник из Ваљева), Марко Лазић – ТВ Ваљево плус, Небојша Трифуновић и Слободан Пајић –
Лозничке новости, Горан Петровић – (Лозница инфо) и Аца Перић – Портал 015 (Шабац).
Својеврсни увод у дебату била су свједочења новинара Ненада Кулачина који је у последње вријеме изложен највећем броју прикетњи и Владимира Митрића, дописник Вечерњих новости из Лознице који је већ 18 година под свакодневном полицијском заштитом.
Ненад Кулачин изразио је дубоку забринутост због недостатка напретка у рјешавању бројних пријава.
Пожалио се и на непостојање повратних информација о статусу поменутих случајева и предложио побољшања на том пољу како би у случају осуђујућих пресуда, могао јавно да похвали рад тужилаштва и прасвосудних органа. Кулачин је истакао да је „веома важно да имамо осуђујуће пресуде и сталне јавне осуде пошто смо константно изложени таквим пријетњама и коментарима. Моја дјеца и мајка виде пријетње. Мајка ми живи у Бору и има осамдесет година. Добила је пријетње силовањем. Пријетње су црвена линија која не смике да се прелази”. Кулачин је нагласио да је поред вербалних прикетњи изложен и СЛАПП тужбама – укупно три је поднио Александар Шапић, градоначелник Београда са укупним одштетним захтјевом у износу од два милиона динара. „Истовремено, против њега није подигнута оптужница због изјаве током гостовања на једној телевизији да би нам исчупао срце када би нас срео на улици”. Кулачин се пожалио на недостатак солидарности међу новинарима и захвалио се АНЕМ-у, НУНС-у и Верану Матићу на подршци у вези са унапређењем сигурности његове породице и истакао потребу за разумимевањем новинара који су изложени пријетњама и притисцима.
Владимир Митрић је говорио о животу и раду под полицијском заштитом која траје скоро двије деценије. Нападач је, каже Митрић, након напада добио унапређење, а начелник полиције у Лозници се својевремено противио идеји да као новинар добије адекватно обезбеђење. Митрић се захвалио организацијама ОЕБС, АНЕМ, НУНС и УНС на подршци у праћењу његовог случаја и похвалио ефикасност тужилаштва у вези са случајем пријетњи које је добио пре двије године.
