Пчелари широм Босне и Херцеговине одустају од бављења пчеларством због климатских промјена и нестабилних временских услова, сагласни су саговорници "Независних новина".

Дамир Барашин, предсједник Савеза удружења пчелара РС, рекао је за "Независне" да велики број пчелара одустаје од производње, односно смањује њен обим.

"Имамо више фактора који утичу на пчеларе да смање обим производње, а неки од њих су свакако ниска цијена коју имамо већ годинама, али и увозни мед, који се увози у великим количинама, штети домаћем произвођачу", казао је Барашин.

Према његовим ријечима, законска обавеза за  сваког пчелара је да има регистровано газдинство, али додаје да велики број њих то не поштује.

Сејо Дељо, предсједник Савеза пчелара ФБиХ, за "Независне новине" каже да се из БиХ извози мала количина меда.

"Ми свакако извозимо мало меда, то је веома мала количина, али ове године имамо и мањи увоз, а за све то постоји више разлога, односно проблема са којима се пчелари суочавају", казао је Дељо.

Према његовим ријечима, прошла година је била просјечна, али, како додаје, у Федерацији су повећани подстицаји за пчеларе.

"Остаје нам да видимо каква ће бити година која је пред нама, она за сада ништа не обећава, али вријеме ће показати своје", казао је Дељо.

Предсједник Удружења пчелара "Сана мед" Асмир Лишанчић рекао је да је протекла година била једна од најтежих.

"Једноставно, због свих потешкоћа с којима се посљедњих година суочавају пчелари, добар дио наших колега одустао је од бављења овом граном пољопривреде. Клима се потпуно промијенила, то се сваке године одражава на производњу меда, многи имају веће трошкове него зараду и слиједе економску логику да је боље угасити производњу него пословати с трошковима. Једноставно, таква је економска логика", каже Лишанчић.

Лоше временске прилике и кишовито вријеме већ на почетку су угрозили испашу пчела када је ријеч о багрему, једној од најважнијих медоносних биљака.

"Мај је вријеме када цвјета багрем и када би пчеле требало да имају прву обилну испашу. Међутим, због кише и нижих температура био је угрожен овај вегетативни процес, а пчеле готово да никако нису ни напуштале кошнице. Касније испаше су биле такођер праћене лошим временским условима", каже сански пчелар Енес Бахтић.

Према његовим ријечима, горући проблеми с којима се суочавају посљедњих година су климатске промјене и нестабилни временски услови, што се негативно одражава на производњу меда.

Истиче да је пчеларство, као и друге гране пољопривредне производње, погодила инфлација, те раст трошкова производње.

"У протеклој години, због општег раста цијена, у значајној мјери поскупјела је пчеларска опрема, а тиме и укупна производња меда", истакао је Бахтић.

Да се производња меда у Босни и Херцеговини смањује, потврђују и подаци Спољнотрговинске коморе БИХ, односно, како они наводе, вриједност извоза меда из БиХ за десет мјесеци прошле године износила је 233.700 КМ, што је мање за 17,9 одсто у односу на исти период 2022. године.

Из Коморе наводе да је извоз и количински смањен, јер је за десет мјесеци извезено 6,8 тона меда, што је мање за 4,9 тона у односу на 10 мјесеци 2022. године.

У прошлој години мед се из БиХ у највећем дијелу извозио у Србију, као и у земље Арапског залива - Саудијску Арабију, Уједињене Арапске Емирате, Бахреин.
 
(Независне)
​