Шта се догађа са житарицама током зиме без снијега?
Foto: Vedran Stapić
Извор: Агроклуб
Много је фактора који дјелују на прилагодљивост биљака и њихову отпорност на хладне услове.
Озиме житарице остају на пољима током цијеле зиме, а за њихово преживљавање кључна је особина прилагођавања на хладне дане. Погодује им полагано хлађење земљишта у периоду јесени и почетком зиме. Такви временски услови стварају отпорност. Међутим, шта се дешава у години попут ове када је температура нагло пала и нема сњежног покривача који дјелује као термо изолација?
Након ницања биљке житарица настављају развијати круну, праве листове, секундарни коријенов систем. Складиште се резерве храњивих материја које ће им бити потребне за процес аклиматизације (привикавања) и преживљавања у неповољним условима.
Физиолошки процеси
Добро припремљена биљка улази у зиму са развијеним коријеном, двије до три секундарне биљке и четири до пет правих листова. Веће су шансе да презиме ако су развијене, а коријен се раширио у земљи.
Постепени пад температуре изазивају одређене физиолошке процесе који доводе до накупљања материја које снижавају тачку мржњења биљног ткива. Они започињу када температура земљишта на дубини коријена падне испод 10ºЦ. Како температура постаје нижа, то су процеси интензивнији.
Важну улогу игра и фотопериод, односно период освијетљености. Дани постају све краћи и то је још један сигнал биљци да се припреми за зимско вријеме. Потребно је око пет седмица при температури испод 10ºЦ да се прилагођавање одигра. Коријен ће наставити да расте све док се земља не смрзне. Трећи важан фактор је дужина трајања хладног таласа.
Зима без снијега
Озими усјеви могу да издрже хладноћу, али страдају ако долази до осцилација температуре, нарочито ако су ти прелази нагли. Нагло захлађење скраћује период накупљања резервних материја. Додатни проблем је зима без снијега. Биљке су изложене хладним вјетровима који могу брзо да снизе температуру ваздуха у приземном слоју. Долази до појаве блиједих и сламнатих врхова на листовима.
Нема снијега: У неким дијеловима Европе очекују се штете на озимим житарицама
Међутим, ни добро стање надземног система није показатељ доброг стања коријена. Тамо гдје је јесен била сушна коријен је слабије развијен. Додатни проблем је када се нагли пад хладноће комбинује са великом количином падавина, кишом. Довољан је 1 цм сњежног покривача да заштити биљке, али ако њега нема, настају проблеми. Они се могу јавити и када је сјетва била преплитка. Тада круна биљке није заштићена земљом.
Јављају се и бројне штеточине и болести, посебно трулежи и плијесни на влажном земљишту. Због тога се парцела мора редовно обилазити и обављати преглед биљака.
На неким подручјима није било довољно падавина и усјеви пате од недостатка воде. Биљке су на оваквим теренима склоније измрзавању, јер нема колања храњивих материја.
Много је фактора који дјелују на прилагодљивост биљака и њихову отпорност на хладне услове.
Озиме житарице остају на пољима током цијеле зиме, а за њихово преживљавање кључна је особина прилагођавања на хладне дане. Погодује им полагано хлађење земљишта у периоду јесени и почетком зиме. Такви временски услови стварају отпорност. Међутим, шта се дешава у години попут ове када је температура нагло пала и нема сњежног покривача који дјелује као термо изолација?
Након ницања биљке житарица настављају развијати круну, праве листове, секундарни коријенов систем. Складиште се резерве храњивих материја које ће им бити потребне за процес аклиматизације (привикавања) и преживљавања у неповољним условима.
Физиолошки процеси
Добро припремљена биљка улази у зиму са развијеним коријеном, двије до три секундарне биљке и четири до пет правих листова. Веће су шансе да презиме ако су развијене, а коријен се раширио у земљи.
Постепени пад температуре изазивају одређене физиолошке процесе који доводе до накупљања материја које снижавају тачку мржњења биљног ткива. Они започињу када температура земљишта на дубини коријена падне испод 10ºЦ. Како температура постаје нижа, то су процеси интензивнији.
Важну улогу игра и фотопериод, односно период освијетљености. Дани постају све краћи и то је још један сигнал биљци да се припреми за зимско вријеме. Потребно је око пет седмица при температури испод 10ºЦ да се прилагођавање одигра. Коријен ће наставити да расте све док се земља не смрзне. Трећи важан фактор је дужина трајања хладног таласа.
Зима без снијега
Озими усјеви могу да издрже хладноћу, али страдају ако долази до осцилација температуре, нарочито ако су ти прелази нагли. Нагло захлађење скраћује период накупљања резервних материја. Додатни проблем је зима без снијега. Биљке су изложене хладним вјетровима који могу брзо да снизе температуру ваздуха у приземном слоју. Долази до појаве блиједих и сламнатих врхова на листовима.
Нема снијега: У неким дијеловима Европе очекују се штете на озимим житарицама
Међутим, ни добро стање надземног система није показатељ доброг стања коријена. Тамо гдје је јесен била сушна коријен је слабије развијен. Додатни проблем је када се нагли пад хладноће комбинује са великом количином падавина, кишом. Довољан је 1 цм сњежног покривача да заштити биљке, али ако њега нема, настају проблеми. Они се могу јавити и када је сјетва била преплитка. Тада круна биљке није заштићена земљом.
Јављају се и бројне штеточине и болести, посебно трулежи и плијесни на влажном земљишту. Због тога се парцела мора редовно обилазити и обављати преглед биљака.
На неким подручјима није било довољно падавина и усјеви пате од недостатка воде. Биљке су на оваквим теренима склоније измрзавању, јер нема колања храњивих материја.
