Да ли је крај фалсификатима меда на европском тржишту
Извор: Политика
После дугогодишње борбе коначно је усвојена Директива о меду, која ће, како се очекује, коначно стати на крај продаји ових производа којима је додат шећер.
Европски парламент је коначно усвојио Директиву о меду и то је вероватно крај досадашњој пракси у којој је овај производ могао да се продаје са декларацијом која није давала довољно информација купцу. Досадашњи систем декларисања, то јест ознака „мешавина ЕУ/не-ЕУ меда” годинама се злоупотребљавала како би се увозио и продавао фалсификовани мед. Нове ознаке на паковањима, како је одлучено, садржаваће попис свих земаља из којих је дошао мед према размери удела и са јасно истакнутом ознаком на декларацији”, саопштили су из Стразбура.
– Досадашња искуства су показала да су преваре са овим производом биле све софистицираније и било је са постојећом регулативом све теже спречити преваре потрошача. Овим приступом ћемо с једне стране заштитити потрошаче, а с друге стране пчеларе који производе прави, домаћи мед, заштитити од превараната који су под медом продавали јефтинији и неквалитетни шећерни сируп – каже Биљана Борзан, европарламентарка која је учествовала у доношењу овог прописа. Она каже да се, од 123 стране компаније које увозе мед на тржиште ЕУ, 70 њих су нудили производе који садрже шећерни сируп. Највише тих увозника је из Кине, њих 20, док су остали из Украјине, Аргентине, Бразила, Мексика и Турске, истиче она. Борзанова каже да је до сада шанса да купац буде преварен при куповини меда у продавницама била 50 одсто.
– Осим нових правила за означавање порекла, морамо обезбедити и строжи инспекцијски надзор, јер преваранти користе све софистицираније методе фалсификовања меда. Требало би да инспекције буду опремљене тако да могу да детектују ултрафилтрирани „мед”, у којем практично нема полена, као и производе третиране на високим температурама изнад 40 степени, то јест мед који се вештачки прави испаравањем. Тиме бисмо заокружили надзор над овим производом којим се Европа бави већ дуги низ година – закључила је она.
И заиста, мед је производ о коме се највише говори последњих година, иако је ризик од конзумирања фалсификата по здравље мали. Међутим, то није једини мотив, овакве преваре угрожавају произвођаче који се суочавају са нелојалном конкуренцијом који му додају недозвољене јефтине састојке. Производња је почела да пада, а широм Европе је непрекидно растао увоз јефтиних замена меду, због чега су и произвођачи позвали на хитну акцију и доношење нових прописа.
Европа не производи довољну количину меда да задовољи сопствено тржиште и увози око 40 одсто из трећих земаља. Последње анализе су показале да је 46 одсто од 320 узорака увезеног меда, насумично узетих између новембра 2021. и фебруара 2022. и анализираних „вероватно фалсификовано”. Мед природно садржи шећере и према правилима ЕУ о том питању мора да остане чист, што значи да не могу да му се додају састојци. Фалсификовање настаје када се састојци као што су вода или јефтини шећерни сирупи вештачки додају да би се повећала запремина меда.
После дугогодишње борбе коначно је усвојена Директива о меду, која ће, како се очекује, коначно стати на крај продаји ових производа којима је додат шећер.
Европски парламент је коначно усвојио Директиву о меду и то је вероватно крај досадашњој пракси у којој је овај производ могао да се продаје са декларацијом која није давала довољно информација купцу. Досадашњи систем декларисања, то јест ознака „мешавина ЕУ/не-ЕУ меда” годинама се злоупотребљавала како би се увозио и продавао фалсификовани мед. Нове ознаке на паковањима, како је одлучено, садржаваће попис свих земаља из којих је дошао мед према размери удела и са јасно истакнутом ознаком на декларацији”, саопштили су из Стразбура.
– Досадашња искуства су показала да су преваре са овим производом биле све софистицираније и било је са постојећом регулативом све теже спречити преваре потрошача. Овим приступом ћемо с једне стране заштитити потрошаче, а с друге стране пчеларе који производе прави, домаћи мед, заштитити од превараната који су под медом продавали јефтинији и неквалитетни шећерни сируп – каже Биљана Борзан, европарламентарка која је учествовала у доношењу овог прописа. Она каже да се, од 123 стране компаније које увозе мед на тржиште ЕУ, 70 њих су нудили производе који садрже шећерни сируп. Највише тих увозника је из Кине, њих 20, док су остали из Украјине, Аргентине, Бразила, Мексика и Турске, истиче она. Борзанова каже да је до сада шанса да купац буде преварен при куповини меда у продавницама била 50 одсто.
– Осим нових правила за означавање порекла, морамо обезбедити и строжи инспекцијски надзор, јер преваранти користе све софистицираније методе фалсификовања меда. Требало би да инспекције буду опремљене тако да могу да детектују ултрафилтрирани „мед”, у којем практично нема полена, као и производе третиране на високим температурама изнад 40 степени, то јест мед који се вештачки прави испаравањем. Тиме бисмо заокружили надзор над овим производом којим се Европа бави већ дуги низ година – закључила је она.
И заиста, мед је производ о коме се највише говори последњих година, иако је ризик од конзумирања фалсификата по здравље мали. Међутим, то није једини мотив, овакве преваре угрожавају произвођаче који се суочавају са нелојалном конкуренцијом који му додају недозвољене јефтине састојке. Производња је почела да пада, а широм Европе је непрекидно растао увоз јефтиних замена меду, због чега су и произвођачи позвали на хитну акцију и доношење нових прописа.
Европа не производи довољну количину меда да задовољи сопствено тржиште и увози око 40 одсто из трећих земаља. Последње анализе су показале да је 46 одсто од 320 узорака увезеног меда, насумично узетих између новембра 2021. и фебруара 2022. и анализираних „вероватно фалсификовано”. Мед природно садржи шећере и према правилима ЕУ о том питању мора да остане чист, што значи да не могу да му се додају састојци. Фалсификовање настаје када се састојци као што су вода или јефтини шећерни сирупи вештачки додају да би се повећала запремина меда.
