Иако су бх. компаније и те како заинтересоване за страну радну снагу, лидери послодаваца поручују да не рачунају на мигранте који су тренутно овдје, али се надају онима који би мигрирали ка БиХ с намјером да се запосле у некој од наших фирми.
​
Иначе, у недавно презентованој студији, коју је наручила Међународна организација за миграције (ИОМ), чак двије трећине наших компанија се изја-снило да су заинтересоване да запосле мигранте.

У тој студији, у којој су учествовале десетине домаћих фирми (45 из Федерације БиХ и 15 из Републике Српске), њих 67 одсто је показало интересовање да ангажује мигранте.

Међутим, лидери послодаваца у БиХ кажу да не рачунају на мигранте који су тренутно у БиХ, јер је њихов циљ да се домогну Запада, али је, поручују, пословној заједници и те како потребна страна радна снага.

Аднан Смаилбеговић, предсједник Удружења послодаваца ФБиХ, истиче да, ако се у овом истраживању мисли на запошљавање миграната који су већ дошли у БиХ, од тога нема ништа.

"Њима је БиХ транзит и они одоше даље. Можда је један одсто њих спремно да раде. Али ако причамо о запошљавању странаца, људи који ће доћи са радним дозволама, то и те како има смисла. У недостатку наше радне снаге, ми немамо избора", рекао је Смаилбеговић за "Независне новине".

И Саша Тривић, предсједник Уније удружења послодаваца РС, каже да не зна за оне, изузев неколико случајева, који су запослили мигранте који су у "пролазу" кроз БиХ, те додаје да је тај процес правно компликован.

"Међутим, мислим да из дана у дан расте свијест послодаваца да је једино рјешење за недостатак радне снаге у ствари запошљавање страних радника, а то се показало и на примјеру Србије и Хрватске. То је нормалан процес", рекао је Тривић за "Независне новине".

Према његовим ријечима, страна радна снага може попуњавати радна мјеста као што су грађевинарство и неке врсте производње.

"Али имам информацију да је почела долазити и квалификована радна снага у једну фирму", навео је Тривић.

Лаура Лунгароти, шефица Мисије ИОМ-а за БиХ и регионална координаторка за западни Балкан, истакла је недавно да је потребно да се сагледају различити аспекти радних миграција.

"Морамо да истражимо ову димензију, односно сагледамо социоекономску улогу миграната када се ради о друштву и привреди БиХ", казала је Лунгаротијева.

Она, истовремено, истиче како постоји велика потреба за радном снагом у БиХ, посебно у туризму и ИТ сектору, те грађевинарству и области здравства, потцртавајући како је у том погледу потребно изнаћи одговарајућа системска рјешења.

(Независне)