Изјава Елмедина Конаковића, министра иностраних послова БиХ, да је политичка депресија главни разлог одласка младих образованих људи из Босне и Херцеговине, изазвала је подијељена мишљења међу овом популацијом и струком.

Док су једни у потпуности сагласни да су главни кривац лошег стања у држави и одлива становништва политичке прилике и нетрпељивост међу носиоцима јавних функција, други сматрају да су за ситуацију најодговорнији грађани, јер су директно бирали те људе, који више гледају сопствене него јавне интересе.

Такође, на трагу своје изјаве, Конаковић је додао и да је "лако и јако популарно свађати се са својим противницима, али да није лако водити компромисан дијалог јер се за то не добијају никакви политички бодови".

На ово се, каже социолог Владимир Васић, нема шта додати, али је несвакидашње да један бх. политичар директно призна да је политика одговорна за одлазак младих.

"Они су најодговорнији јер својом политиком и својим дјеловањем креирају амбијент да ли да људи остају или одлазе одавде, а такође и да ли да инвеститори долазе и инвестирају овдје, правећи тако амбијент који ће младе подстаћи да остану. А ми сада имамо стални агресивни наратив подјела, свађа, оптуживања, који грађанима ствара амбијент страха и нелагоде, што директно утиче на то да млади, образовани људи одлазе у треће земље, занемарујући и национални идентитет, традиционалне принципе, зарад лагоднијег и мирнијег живота. Зато се у неку руку надам да је Конаковићева изјава озбиљно сагледавање ситуације, а не неки популизам на који смо навикли", истиче Васић.

БиХ је, сматра, потребан охрабрујући тон, као и да се коначно на дјелу види фраза да су политичари у служби грађана, а не обрнуто.

"Мислим да политичари морају да служе као добар примјер младима, а који такође желе да се, поред осталог, баве и политиком. Оно што је садашња пракса је да је већина политичара у БиХ негативан примјер свима и један образац понашања који представља принцип како се брзо обогатити и како брзо погазити све моралне и патриотске принципе зарад испуњавања оне да 'циљ оправдава средство'", нагласио је Васић.

Млади, са друге стране, на различите начине говоре о напуштању БиХ.

"И те како сам размишљала о одласку у иностранство", каже Катарина С. из Бањалуке, која тренутно ради и студира у највећем граду Српске. "У току студирања сам више пута помишљала да одем ван граница ове државе, да видим да ли је то стварно негдје боље него овдје. Некад сам била у фази да одем само на размјену студената, а некад да напустим све и да одем", казала је Катарина.

Према њеним  ријечима, оно што је пресудило да остане у БиХ јесте чињеница да није тако лако спаковати кофере и отићи. "Политичка ситуација у БиХ је јако тешка, а када то покушате објаснити неком странцу, он се, благо речено, изгуби. Међутим, посматрајући ситуацију у БиХ, мишљења сам да уколико желимо да се нешто промијени, не можемо сви отићи, другим ријечима, ако желимо промјену, ми смо ти који морамо да је направимо", казала је ова Бањалучанка.

Да одлазак није лака одлука, сагласан је и Никола из Требиња. Он каже да већ шест година ради код једног приватника.

"Имао сам прилику да промијеним посао, а то ново радно мјесто било је значајно више плаћено. Међутим, као услов ми се постављало да морам прећи у странку која је на власти, и нисам желио да због добијања посла 'робујем' на тај начин. Вјерујем да нисам једини који се нашао у таквој ситуацији, поготово да има младих који су незапослени, а био им је понуђен овакав облик запослења. Искрено, знам да је пар њих и одбило и да је, због чињенице да неће моћи другачије до посла, напустило БиХ. Ја сам, искрено, задовољан својим послом и у овом тренутку не размишљам да одем", наводи он.

А Бојан из Градишке недвосмислен је у ставу да политика није главни кривац што млади напуштају БиХ, напротив, то су грађани.

"Политичари нису најодговорнији него грађани, који те исте политичаре бирају и који су за метар асфалта, два стуба расвјете и остала обећања препустили вођење државе људима који на све начине раде у личном интересу, а не у интересу грађана", каже он и такође признаје да је размишљао о одласку у иностранство. "Јесам размишљао да напустим БиХ, али је криза и у свијету, тако да нигдје није сјајно. Оно што је највећи проблем БиХ је да нико не одговара за учињени криминал ако је повезан с политичким структурама власти и то све охрабрује да раде мимо закона", закључио је овај Градишчанин.

(Независне)
​