Више од пола милиона бх. грађана лани је користило један од облика социјалне заштите, показују подаци Агенције за статистику Босне и Херцеговине.

Од 510.036 корисника социјалне заштите, петину корисника чиниле су малољетне особе.

"Број малољетних корисника социјалне заштите износио је 107.850, док је пунољетних било 402.186", наведено је у статистици.

Иначе, корисником социјалне заштите сматра се свака особа која је у току извјештајне године једном или више пута користила одређене облике и мјере социјалне заштите и услуге социјалног рада.

Када је ријеч о малољетним корисницима социјалне заштите, највећи број њих, тачније 42.772 корисника, користило је помоћ због угрожене породичне ситуације. С друге стране, пунољетни грађани су највише тражили социјалну заштиту због тога што немају довољно прихода за издржавање, а тако се у овој категорији нашло 167.520 корисника.

Када је ријеч о малољетницима, највећи број корисника социјалне заштите, њих више од 36.000, било је у доби између седам и 14 година, док је у категорији пунољетних грађана највећи број корисника имао између 46 и 59 година, њих више од 90.000.

Ако се узме у обзир да је према попису становништва из 2013. године у Босни и Херцеговини живјело нешто више од 3,5 милиона становника, то значи да је свака седма особа у БиХ корисник социјалне заштите.

Биљана Милошевић, социолог, међу разлозима који доводе до овакве ситуације наводи и велику стопу незапослености.

"Незапосленост, како показују статистички подаци, рапидно опада, међутим већина грађана преживљава са неким минималним износом. Ако задовољите егзистенцијалне потребе, питање је да ли можете да задовољите неку другу врсту потреба", рекла је Милошевићева за "Независне новине", додајући да у БиХ живи и велики број самаца који су просто принуђени да траже неку од врста социјалне заштите.

Када је ријеч о малољетницима, она наводи да један од разлога због којих грађани траже социјалну заштиту јесте узрокован дисфункционалношћу породице.

"Међутим, имамо и једнохранитељске породице гдје је неко од родитеља сам у улози родитеља и просто човјек није у прилици да својим радним ангажманом, уколико га има, задовољи све потребе чланова своје породице. Имамо породице које су у различитим психопатолошким стањима, дакле боре се с алкохолизмом или са неким другим облицима зависности", објашњава Милошевићева.

Она додаје да су у нашој средини чести и насилнички испади те да се због тога малољетници удаљавају из таквих породица, а због чега су онда у потреби да траже социјалну заштиту.

Када је ријеч о малољетницима, психолог Александар Милић истакао је за "Независне новине" да су дјеца све мање окупирана креативношћу и стваралаштвом, а све чешће су склона отпору и иду ка девијантном понашању.

"Ми имамо погоршање менталног здравља свих узраста, свих генерација и онда се то одржава и на породице, а уједно и на одгој дјеце", рекао је он.
 
(Независне)