Рачуница је показала да би проширење ЕУ на девет нових земаља, укључујући Украјину, коштало постојеће чланице више од 256 милијарди евра. Тада би многе земље које тренутно имају финансијску корист од ЕУ, постале земље донатори.

Фрапантна цифра проширења ЕУ први пут је јавно саопштена када је у шпански град Гранаду стигао 51 европски лидер на скуп Европске политичке заједнице гдје се водио разговор о наредним корацима за девет "комшија"који чекају у реду за придруживање ЕУ, пише Гуардиан.

„Све земље чланице ће морати да плаћају више и добијају мање из буџета ЕУ односно многе земље чланице које су тренутно нето примаоци постаће нето даваоци доприноса“, наводи се у листу секретаријата Савета ЕУ, а података се докопао Фајненше тајмс.

Украјина, далеко највећа од девет земаља које су прихваћене као потенцијални кандидати, имала би право на 186 милијарди евра током седам година, наводи лист. То би било преко тренутних нижих процена трошкова реконструкције Украјине, које је Свјетска банка ове године проценила на око 400 милијарди евра.

Проширење је постало једна од најхитнијих тема за ЕУ, а лидери су се састали у петак како би разговарали о томе како усмјерити дебату о кључним питањима, укључујући буџет, број мјеста у Европском парламенту, будућност заједничке пољопривредне политике и да ли би проширени блок могао да настави са јединственим ставом у појединим областима.

Такође се расправља о томе да ли би ЕУ требало да настави са процесом у двије брзине, дозвољавајући државама чланицама постепени улазак у блок, или би се ствари ријешиле "ад хоц" и све земље биле примљене одједном. Почетком ове недјеље, високи дипломата ЕУ рекао је да се противи онима који су за постепени процес чланства, рекавши да би то било немогуће спровести.

„Чланство је чланство. Тачка “, рекао је он на састанку у Украјини.

Један високи званичник рекао је Гардијану да се очекује да ће буџет бити убедљиво најспорнија тема и да треба да се реши до 2027. године, када ће почети следећи финансијски циклус. На тај начин би ЕУ могла да покаже да је спремна, уклањајући сваки изговор за одлагање даљих дискусија о томе да ли би и колико брзо Украјина, Молдавија и земље западног Балкана могле да се придруже.

Раније ове године, предсједник Европског савјета Шарл Мишел рекао је да би рок требало да буде 2030, али из дипломатских извора стиже реакција да је такав датум „случајан“ и да нема смисла. Циљ до 2027. године би, како су рекли, притиснуо све капацитете лидера ЕУ у наредне двије године и обезбиједио оквир за стварну а не апстрактну дискусију.

У документу који је процурио, процењује се да би се буџет повећао за 21 одсто, односно на 1,47 милијарди евра ако би се придружило свих девет земаља. То би подразумијевало значајно повећање доприноса за Немачку, Француску и Холандију, уз прелазне периоде неопходне за повећање финансирања.

Износ потрошен на пољопривреду такође би се промијенио, с тим што би Украјина имала право на 95 милијарди евра током седам година, што би државе чланице морале да узму у обзир као још један велики трошак. Украјина је тврдила да би, као свјетски лидер на тржишту житарица, сунцокретовог уља и живинског меса, њено чланство ојачало сигурност производње хране у ЕУ.

Други кључни фонд, познат као кохезиони фонд, који обезбјеђује новац за инфраструктуру у мање развијеним земљама, такође би био значајно погођен проширењем.

Према садашњој финансијској формули, Чешка, Естонија, Словенија, Кипар, Малта и Литванија више не би могле да рачунају на средства из фондова ЕУ. Прошлог мјесеца предсједница Европске комисије, Урсула фон дер Лајен, рекла је да ЕУ мора одмах да се припреми за радикалне промјене потребне да би Украјина и друге земље постале чланице блока.

Постоји забринутост да, иако је ЕУ поставила реформске циљеве за Украјину, Молдавију и седам других земаља које чекају да се придруже блоку, тек предстоје детаљне препоруке о промјенама које су неопходне у државама чланицама, преноси Еуронеwс.

(Независне)