Цијене огрева у Српској папрене
Метар дрва најмање 120 КМ, плус резање и цијепање, тона квалитетног пелета више од 500 марака.
Иједна и друга врста огрева дупло је скупља, него прије пет-шест година. И струја је поскупјела, поготово за оне који троше више.
У ове вреле љетње дане многи у Српској са зебњом размишљају како ће презимити предстојећу зиму.
Гријања до љета
Ни климатске промјене не иду нам на руку. Истина, зиме су топлије него раније, али нема више правог прољећа.
Сезона гријања зна се развући скоро до календарског љета. Претходних година није била ријеткост да се ватра мора заложити, или гријалица укључити, чак и крајем јуна.
Добра вијест је да несташице огрева више нису актуелне. Истина, у неким мјестима ваља причекати неколико седмица од наруџбе до испоруке, али и дрва и пелета има довољно. Наравно, за оне који могу да их плате.
За Милосава Живковића из Бањалуке паре нису проблем, па је пре двије године одлучио да купи нову пећ за централно гријање за своју кућу и да са дрва пређе на пелет.
Није, каже, више могао да се бори са резањем, цијепањем и слагањем и до 20 метара дрва.
Али, лани је био у великом проблему: не само да је цијена пелета „скочила“ на скоро 1.000 марака по тони, него је била права мука набавити га.
– Ове године сам пелет набавио по цијени од 530 КМ по тони, с превозом. Стигао ми је прошлог мјесеца, сад је можда и скупљи – наводи Живковић.
Набавка огрева права авантура
Добављачи кажу да поскупљења није било, бар не за сада, и да је цијена тоне пелета од 440 до 550 КМ, у зависности од квалитета и од тога да ли је урачунат превоз. Ни ове цијене, међутим, нису наивне.
– Гријање на дрва, чак и кад имате централно, још увијек је најјефтинија варијанта, али око тога има пуно посла, а и питање је колико ће за коју годину коштати дрва и да ли ће их уопште бити – сматра Милосав.
Већина његових комшија грије се на дрва. Набавка огрева је за њих прави подухват.
Метар буковине, „пред кућом“, у Бањалуци кошта 120 КМ, а у Приједору чак 130 КМ, док је у неким другим мјестима у Српској тек незнатно јефтинија.
На ту цијену ваља додати трошкове резања и цијепања. Ове услуге, које су ранијих година биле по шест до осам марака, сада су знатно скупље: резање 10 до 12 КМ, цијепање 12 до 15 КМ по метру. Што је дрво крупније, резање и цијепање је скупље.
Тако у Бањалуци, на примјер, метар дрва, кад се све сабере, кошта око 150 КМ, што ће рећи да домаћинство које се грије на централно мора искеширати одједном око 3.000 КМ за 20 метара дрва.
Они скромнији, који се зими окупљају око једног шпорета, мораће за 10 метара огрева платити 1.500 КМ.
Штеде цијелу годину за дрва
Са мање од 300 КМ пензије, бака Зора не може себи приуштити овакав луксуз. Она је већ навикла да зиму предевера са пет-шест метара дрвета. Да би купила и толико, штеди цијеле године.
– Ове године се, богами, отело. Скупоћа. Дјеца су ми прискочила, као и увијек кад зашкрипи – каже бака Зора.
Ни исцијепана дрва у палетама нису јефтина: једна палета од 1,8 метара кошта око 180 КМ, плус превоз. Искуснији, међутим, кажу да ова опција није исплатива, јер то најчешће није „права метража“.
Многи мисле да је најисплативије купити огрев директно од „Шума РС“, у балванима, по цијени од 105 КМ по кубику. Из једног кубика се добије 1,5 просторни метар дрвета.
Али, у оваквом случају, треба платити превоз, плус резање и цијепање, које је за овакво дрво најскупље.
– Кад се све сабере, опет метар изађе око 120 до 130 КМ. Није нека уштеда, али је огрев квалитетнији – тврди један домаћин из околине Бањалуке.
На ову варијанту често се одлучују и у Добоју и околним мјестима.
Уз наше плате ниједна опција не ваља
Драган Бањац, директор Шумског газдинства „Добој“, каже да дрвета за огрев има довољно, мада је ова година била тешка за шумаре. До јуна се, због киша, није могло у шуму.
– На нашем подручју, које обухвата 10 општина, имамо 12.000 хектара више приватне, него државне шуме. У тим шумама је дрво на пању 55 КМ по кубику, а кад се плате додатне услуге, кубик изађе око 90 КМ. То је добра опција за домаћине који имају своје тракторе – објашњава Бањац.
Уз наше плате и пензије, ниједна опција није добра, сматра Муриса Марић, извршна директорка Удружења „ДОН“ из Приједора, које се бави заштитом права потрошача.
– За оне који имају ту могућност, ипак је Градска топлана најбољи избор. Није јефтино; у Приједору, рецимо, за стан од 60 квадрата плаћа се 110 КМ мјесечно, током цијеле године, а прича се и о поскупљењу. Ипак, боље је и то него платити одједном огрев за цијелу сезону – каже она.
Пелет лошег квалитета
Сматра да, из истог разлога, није лоша опција ни гријање на струју, поготово у зградама које нису прикључене на топлану, јер домаћини могу да искључе гријање кад нису у стану, па се тако нешто уштеди.
– Ко живи у кући, нема много избора. И дрва и пелет су скупи за наше прилике. Уз то, тржиште је преплављено пелетом лошег квалитета, којег се троши више, а и пећи треба чистити свака два-три дана – каже Марићева.
Она истиче да се у ово доба године већина породица суочава с трошковима, које је тешко исфинансирати без узимања кредита. А кредит је, подсјећа, додатни трошак и финансијска омча око врата.
– Опремање дјеце за школу или факултет, спремање зимнице, набавка огрева, све се то одједном сручи на танушне кућне буџете. Ако само за дрва или пелет треба искеширати одједном 1.500 до 3.000 КМ, јасно је да многи посежу за кредитима. Кад се урачуна камата, испада да метар дрва више није 150, него 170 или чак 200 КМ – каже Муриса Марић.
Посебна прича су, каже, пензионери, које осим банака салијећу и микрокредитна друштва са наоко „повољним“ понудама.
Многи се упецају, а ријетки су они, који попут баке Зоре из наше приче, штеде за оно што је неопходно.
– Иако сиромашни, постали смо потрошачко друштво, а то је најгора комбинација. Заборавили смо да штедимо и да на вријеме мислимо на оно што нас чека, па грађани клизе у дужничко ропство. Дакле, или ропство или смрзавање, избор је прилично језив – закључује Марићева.
(Српска Инфо)
Иједна и друга врста огрева дупло је скупља, него прије пет-шест година. И струја је поскупјела, поготово за оне који троше више.
У ове вреле љетње дане многи у Српској са зебњом размишљају како ће презимити предстојећу зиму.
Гријања до љета
Ни климатске промјене не иду нам на руку. Истина, зиме су топлије него раније, али нема више правог прољећа.
Сезона гријања зна се развући скоро до календарског љета. Претходних година није била ријеткост да се ватра мора заложити, или гријалица укључити, чак и крајем јуна.
Добра вијест је да несташице огрева више нису актуелне. Истина, у неким мјестима ваља причекати неколико седмица од наруџбе до испоруке, али и дрва и пелета има довољно. Наравно, за оне који могу да их плате.
За Милосава Живковића из Бањалуке паре нису проблем, па је пре двије године одлучио да купи нову пећ за централно гријање за своју кућу и да са дрва пређе на пелет.
Није, каже, више могао да се бори са резањем, цијепањем и слагањем и до 20 метара дрва.
Али, лани је био у великом проблему: не само да је цијена пелета „скочила“ на скоро 1.000 марака по тони, него је била права мука набавити га.
– Ове године сам пелет набавио по цијени од 530 КМ по тони, с превозом. Стигао ми је прошлог мјесеца, сад је можда и скупљи – наводи Живковић.
Набавка огрева права авантура
Добављачи кажу да поскупљења није било, бар не за сада, и да је цијена тоне пелета од 440 до 550 КМ, у зависности од квалитета и од тога да ли је урачунат превоз. Ни ове цијене, међутим, нису наивне.
– Гријање на дрва, чак и кад имате централно, још увијек је најјефтинија варијанта, али око тога има пуно посла, а и питање је колико ће за коју годину коштати дрва и да ли ће их уопште бити – сматра Милосав.
Већина његових комшија грије се на дрва. Набавка огрева је за њих прави подухват.
Метар буковине, „пред кућом“, у Бањалуци кошта 120 КМ, а у Приједору чак 130 КМ, док је у неким другим мјестима у Српској тек незнатно јефтинија.
На ту цијену ваља додати трошкове резања и цијепања. Ове услуге, које су ранијих година биле по шест до осам марака, сада су знатно скупље: резање 10 до 12 КМ, цијепање 12 до 15 КМ по метру. Што је дрво крупније, резање и цијепање је скупље.
Тако у Бањалуци, на примјер, метар дрва, кад се све сабере, кошта око 150 КМ, што ће рећи да домаћинство које се грије на централно мора искеширати одједном око 3.000 КМ за 20 метара дрва.
Они скромнији, који се зими окупљају око једног шпорета, мораће за 10 метара огрева платити 1.500 КМ.
Штеде цијелу годину за дрва
Са мање од 300 КМ пензије, бака Зора не може себи приуштити овакав луксуз. Она је већ навикла да зиму предевера са пет-шест метара дрвета. Да би купила и толико, штеди цијеле године.
– Ове године се, богами, отело. Скупоћа. Дјеца су ми прискочила, као и увијек кад зашкрипи – каже бака Зора.
Ни исцијепана дрва у палетама нису јефтина: једна палета од 1,8 метара кошта око 180 КМ, плус превоз. Искуснији, међутим, кажу да ова опција није исплатива, јер то најчешће није „права метража“.
Многи мисле да је најисплативије купити огрев директно од „Шума РС“, у балванима, по цијени од 105 КМ по кубику. Из једног кубика се добије 1,5 просторни метар дрвета.
Али, у оваквом случају, треба платити превоз, плус резање и цијепање, које је за овакво дрво најскупље.
– Кад се све сабере, опет метар изађе око 120 до 130 КМ. Није нека уштеда, али је огрев квалитетнији – тврди један домаћин из околине Бањалуке.
На ову варијанту често се одлучују и у Добоју и околним мјестима.
Уз наше плате ниједна опција не ваља
Драган Бањац, директор Шумског газдинства „Добој“, каже да дрвета за огрев има довољно, мада је ова година била тешка за шумаре. До јуна се, због киша, није могло у шуму.
– На нашем подручју, које обухвата 10 општина, имамо 12.000 хектара више приватне, него државне шуме. У тим шумама је дрво на пању 55 КМ по кубику, а кад се плате додатне услуге, кубик изађе око 90 КМ. То је добра опција за домаћине који имају своје тракторе – објашњава Бањац.
Уз наше плате и пензије, ниједна опција није добра, сматра Муриса Марић, извршна директорка Удружења „ДОН“ из Приједора, које се бави заштитом права потрошача.
– За оне који имају ту могућност, ипак је Градска топлана најбољи избор. Није јефтино; у Приједору, рецимо, за стан од 60 квадрата плаћа се 110 КМ мјесечно, током цијеле године, а прича се и о поскупљењу. Ипак, боље је и то него платити одједном огрев за цијелу сезону – каже она.
Пелет лошег квалитета
Сматра да, из истог разлога, није лоша опција ни гријање на струју, поготово у зградама које нису прикључене на топлану, јер домаћини могу да искључе гријање кад нису у стану, па се тако нешто уштеди.
– Ко живи у кући, нема много избора. И дрва и пелет су скупи за наше прилике. Уз то, тржиште је преплављено пелетом лошег квалитета, којег се троши више, а и пећи треба чистити свака два-три дана – каже Марићева.
Она истиче да се у ово доба године већина породица суочава с трошковима, које је тешко исфинансирати без узимања кредита. А кредит је, подсјећа, додатни трошак и финансијска омча око врата.
– Опремање дјеце за школу или факултет, спремање зимнице, набавка огрева, све се то одједном сручи на танушне кућне буџете. Ако само за дрва или пелет треба искеширати одједном 1.500 до 3.000 КМ, јасно је да многи посежу за кредитима. Кад се урачуна камата, испада да метар дрва више није 150, него 170 или чак 200 КМ – каже Муриса Марић.
Посебна прича су, каже, пензионери, које осим банака салијећу и микрокредитна друштва са наоко „повољним“ понудама.
Многи се упецају, а ријетки су они, који попут баке Зоре из наше приче, штеде за оно што је неопходно.
– Иако сиромашни, постали смо потрошачко друштво, а то је најгора комбинација. Заборавили смо да штедимо и да на вријеме мислимо на оно што нас чека, па грађани клизе у дужничко ропство. Дакле, или ропство или смрзавање, избор је прилично језив – закључује Марићева.
(Српска Инфо)
