БАЊАЛУКА - Фармери из угрожених подручја у Српској, захваљујући новим мјерама, почели су да се рјешавају вишка свиња, зарадивши тако први новац након вишеседмичне забране продаје и клања животиња због афричке куге.

Превоз здравих свиња из угроженог подручја ради продаје, као и клање у домаћинствима и кланицама у Српској могуће је од петка, а  узгајивачи кажу да су једва дочекали ову одлуку надлежних с обзиром да већ неко вријеме нису остваривали никакве приходе, док су се трошкови гомилали.

Предсједник Удружења узгајивача свиња РС Мишо Маљчић рекао је за “Глас Српске” да су фармери одмах по ступању на снагу нових мјера почели са продајом и клањем вишка здравих животиња.

- Напокон можемо да се ријешимо вишка али и смањимо ризик од заразе, јер што је више животиња на једном мјесту већа је вјероватноћа да добију вирус. Осим тога, купци сад добијају прегледано и здраво месо - казао је Маљчић.

Додао је да је у једну бањалучку печењару са његове фарме у суботу, након 28 и више дана агоније, отишло 250 здравих свиња по цијени од 5,3 марке по килограму живе ваге.

- За наше услове у том периоду настали су огромни заостаци. Та прасад за продају требала су имати 30 килограма, а они су били тешки по 53 килограма. У овој седмици ћемо сигурно, ако се шта не промијени, имати још око 150 свиња вишка и толико ћемо, отприлике, сваке наредне недјеље продавати - рекао је Маљчић.

Разлога за оптимизам има и директор и власник предузећа “ЗП комерц” из Бијељине Љубиша Росић, који каже да су одмах у петак почели са клањем здравих свиња.

- У плану нам је да данас закољемо око 700 свиња како са наше фарме, тако и од других фармера - казао је Росић.

Он тврди да свињетина из Њемачке која се продаје у Српској протеклих седмица није подлијегала контролама на афричку кугу, за разлику од оног са домаћих фарми тако да купци могу бити сигурни кад купују домаће месо.

Препоруке Инспектората за сузбијање афричке куге

- додатно обезбиједити објекте за држање животиња

- користити храну из провјерених извора

- не хранити животиње остацима хране

- ограничити улазак људи и возила на фарме

- користити посебну одјећу, обућу и алат

- адекватно збрињавати отпад поријеклом са фарме

- превентивне мјере у лову

Афричка куга свиња је изузетно заразна болест која се шири како директним контактом животиња тако и индиректно, путем инсеката, контаминираних предмета, возила, производа, хране, као и кретањем људи, због чега се, према ријечима главног републичког ветеринарског инспектора Владимира Милијевића, неопходно и даље придржавати низа превентивних мјера.

- Примјера ради, фармери на улазу објеката за држање животиња морају и требају поставити дезобаријере за возила и људе и редовно их одржавати. Уколико је могуће треба направити дупле ограде ради спречавања директног контакта свиња које су пуштене са дивљим свињама и осталим животињама - казао је Милијевић.

Кад је у питању исхрана, свиње не треба хранити свјежом травом, сијеном, нити житом прикупљеним са површина које се налазе у зонама заразе.

- У појединим подручјима пракса је да власници који узгајају свиње за властите потребе исте хране и различитим шумским плодовима, што је неприхватљиво. Дивље свиње су примарни преносник ове болести и сваки додир са контаминираном храном или површинама по којима се кретала заражена животиња представља директан извор заразе. Жито би прије употребе требало одстојати најмање два мјесеца да би вирус нестао - истакао је Милијевић.

Јако је важно, нагласио је он, да се животиње не хране кухињским отпадом, јер у замрзнутом месу вирус остаје активан и до три године, док у термички необрађеним свињским производима као што је сухо месо и до 400 дана.

Према његовим ријечима, треба ограничити и улазак људи и возила на фарме, јер је човјек други највећи преносник афричке куге свиња.

- Власници животиња често из радозналости и страха одлазе на сусједне фарме како би се распитали о њиховом тренутном стању, те на тај начин на својој одјећи и обући могу пренијети вирус - објашњава Милијевић, који истиче да приликом уласка у фарме треба користити посебну одјећу, обућу и алат, а неопходно је и појачати хигијенске мјере попут прања и дезинфекције руку.

Упозорава да одвоз крутог гноја и отпадних вода са фарме свиња и његово непрописно одлагање, у случају постојања вируса на истој, може довести до убрзаног ширења вируса у околини, а фармери требају избјегавати кретање по шуми, као и учествовање у лову.

- На траси кретања заражене дивље свиње вирус остаје активан и до два мјесеца, те се директно на обући може унијети у домаћинство или фарму. У случају уочавања дивљих свиња које показују знакове болести, неуобичајено понашање или приликом проналаска угинуле свиње, треба одмах обавијестити ветеринара, без приближавања и контакта са животињом - казао је Милијевић.

Бакајлић

Предсједник Удружења пољопривредника села Семберије и Мајевице Саво Бакајлић тврди да на подручју Бијељине влада општа конфузија.

- На зараженом подручју свиње се еутанизирају, док поред њих комшије кољу и једу месо, а угоститељски објекти, који служе храну од свињетине, најнормалније раде - казао је Бакајлић. 


Глас Српске