Када питате становнике Сремске Митровице за насеље „Северно од Планинске“, мало ко ће знати да вас упути на право место. Али , ако кажете „Пичковац“, е то је већ друга ствар – као из топа сваки пролазник ће објаснити да се ради о насељу северно од пруге, ако се иде из центра града.
 
Старији мештани кажу да су се 70-их година, када је изграђено то, тада елитно насеље, у њега први почели насељавати баш митровачки гинеколози, те отуда необично име „Пичковац“, које учитељице и даме из Митровице не изговарају, већ за њега кажу „оно насеље са безобразним именом“.
 
Други пак тврде да се не ради о томе, већ да надимак датира из периода стварања урбанистичког плана тог дела града, када је неко од митровачких урбаниста на питање знатижељника: „Где ће бити то насеље?“, одговорио: „Тамо у пичковцу“, што је у сленгу требало да значи – тамо негде у недођији.
 
Додуше , тврде дежурни познаваоци прилика, и у Аустрији постоји градић који се зове Фуцк, којем туристи редовно краду табле са именом места, али и широм Србије се налазе такође незгодна имена, рецимо од Београда ка Зрењанину се налазе насеља Пи.. амент и Курчилово, док код Горњег Милановца има и село са именом Неваде, а у Ријеци (Хрватска) има улица названа по браћи Шупак, да и не помињемо већ легендарно Доње Бријање у близини Лесковца. Ипак , митровачко насеље „Пичковац“ – доминира!
 
Радивој Лукић, у „Пичковцу“ је међу првима направио кућу:
 
– Било нам је необично у почетку, али смо се навикли. Насеље је планско, сви имамо једнаке парцеле од пет ари. Иза куће неко је плац искористио за башту, неко за радионицу, гаражу, снашли су се људи.
 
Његов комшија Ђорђе додаје да је задовољан јер мештанима „Пичковца“ мало шта фали – у непосредној близини су Основна школа „Слободан Бајић Паја“ и вртић „Ђурђевак“, насеље са укупно четири улице има неколицину продавница, а отворена је и нова савремена амбуланта. Власник браварске радње Никола Томашевић каже да је њихова спратна кућа подигнута 1993. године, а у њој сада, осим његових родитеља, живе и он са супругом и два сина. До скоро, највећа мана насеља је била то што се налазио иза пруге, па се у застојима дневно губило много времена.
 
Ипак , од како је отворен нови подвожњак на који су Митровчани изузетно поносни, не само што се више не примећује та даљина од центра града, него се и изгубио осећај да се “ту негде” налази и пруга.
 
– То је страшно колико смо губили времена и живаца због затворене пруге. Поред возова, маневарка је стално пролазила. Рампа спуштена и по пола сата, а нигде воза. Колоне дугачке, а нама који смо послом морали у град и по пет пута дневно прелазили пругу тамо-амо, то је било чисто губљење времена – прича Никола.
 
Данас је, захваљујући подвожњаку, друга песма, а становници насеља са најбезобразнијим именом у Срему (па и шире), тврде да је и вредност њихових некретнина осетно скочила, и да незванично име насеља на њу нема баш ни мало утицаја.

(митровица. инфо)