Ниже цијена пшенице, али ништа од појефтињења хљеба
Иако је цијена по килограму пшенице у односу на прошлу годину нижа за око 40 фенинга, то није смањило цијене хљеба и пекарских производа у Српској.
Наиме, тренутна цијена пшенице по килограму је 27 фенинга, док је у истом периоду прошле године цијена износила око 66 фенинга.
Саво Бакајлић, предсједник Регионалног удружења пољопривредника Семберије и Мајевице, за "Независне" истиче да су пољопривредници у великом проблему јер је овогодишњи принос пшенице веома мали, односно, како каже, ситуација је катастрофална.
"Ми смо као удружење предлагали да цијена пшенице буде око 45 фенинга, што би било реално, јер смо имали најскупљу сјетву до сада, те смо сада у великом минусу и не можемо опстати на овакав начин", рекао је Бакајлић.
Како истиче, млинскопекарска индустрија је учинила велики гријех према произвођачима, а држава уопште не реагује на то.
"Наше главно питање је зашто је овако скуп хљеб, ако је цијена пшенице од 27 до 30 фенинга?", упитао је Бакајлић, додајући да је нормална ствар да на основу овакве цијене пшенице дође до појефтињења хљеба.
"Цијена хљеба треба да буде на основу цијене пшенице, односно ако је пшеница до 30 фенинга, онда је реално да хљеб буде до 80 фенинга, а не по овој цијени по којој се сада продаје", рекао је Бакајлић.
Према његовим ријечима, држава у овом моменту не стоји иза произвођача него иза пекара.
"Потребно је заштитити домаћу производњу јер без ње нема живота. Млинскопекарска индустрија је та која ради и производи, односно млинари вуку своје конце, а пекари своје, а мислим да највише у томе удјела имају пекари. Нико не прича о грамажи њихових производа, а мислим да је ту затајила и инспекција, јер они контролишу произвођача, а не њих као прерађивача", рекао је Бакајлић.
Саша Тривић, предсједник Удружења уније послодаваца РС и власник "Крајина класа", те ланца пекара "Мања", истиче за "Независне новине" да је ове године за ниске цијене пшенице главни разлог то што су приноси били веома лоши.
"Те цијене нису објективне, тренутно је на свјетском тржишту тона пшенице око 250 евра, те тренутно нема никаквог основа за смањење цијена пекарских производа и хљеба", рекао је Тривић.
Према његовим ријечима, прошле, као и ове године, у пекарству је присутан пораст плата, те, како каже, пољопривредници треба да се позабаве својом производњом, а не да гледају у туђи новчаник.
Подсјећамо, "Независне" су и раније писале о овом проблему, а како је тада рекао Раденко Пелемиш, предсједник Удружења млинара и пекара регије Бијељина, пекари су били принуђени да радницима подигну плате, односно ниже цијене брашна искористили су да задрже раднике, умјесто да смање цијену хљеба.
"Евидентно је да су цијене брашна ниже, али сва та разлика је отишла у веће плате радника, јер имамо велике проблеме да пронађемо раднике за рад у пекарама", казао је Пелемиш.
(Независне)
Наиме, тренутна цијена пшенице по килограму је 27 фенинга, док је у истом периоду прошле године цијена износила око 66 фенинга.
Саво Бакајлић, предсједник Регионалног удружења пољопривредника Семберије и Мајевице, за "Независне" истиче да су пољопривредници у великом проблему јер је овогодишњи принос пшенице веома мали, односно, како каже, ситуација је катастрофална.
"Ми смо као удружење предлагали да цијена пшенице буде око 45 фенинга, што би било реално, јер смо имали најскупљу сјетву до сада, те смо сада у великом минусу и не можемо опстати на овакав начин", рекао је Бакајлић.
Како истиче, млинскопекарска индустрија је учинила велики гријех према произвођачима, а држава уопште не реагује на то.
"Наше главно питање је зашто је овако скуп хљеб, ако је цијена пшенице од 27 до 30 фенинга?", упитао је Бакајлић, додајући да је нормална ствар да на основу овакве цијене пшенице дође до појефтињења хљеба.
"Цијена хљеба треба да буде на основу цијене пшенице, односно ако је пшеница до 30 фенинга, онда је реално да хљеб буде до 80 фенинга, а не по овој цијени по којој се сада продаје", рекао је Бакајлић.
Према његовим ријечима, држава у овом моменту не стоји иза произвођача него иза пекара.
"Потребно је заштитити домаћу производњу јер без ње нема живота. Млинскопекарска индустрија је та која ради и производи, односно млинари вуку своје конце, а пекари своје, а мислим да највише у томе удјела имају пекари. Нико не прича о грамажи њихових производа, а мислим да је ту затајила и инспекција, јер они контролишу произвођача, а не њих као прерађивача", рекао је Бакајлић.
Саша Тривић, предсједник Удружења уније послодаваца РС и власник "Крајина класа", те ланца пекара "Мања", истиче за "Независне новине" да је ове године за ниске цијене пшенице главни разлог то што су приноси били веома лоши.
"Те цијене нису објективне, тренутно је на свјетском тржишту тона пшенице око 250 евра, те тренутно нема никаквог основа за смањење цијена пекарских производа и хљеба", рекао је Тривић.
Према његовим ријечима, прошле, као и ове године, у пекарству је присутан пораст плата, те, како каже, пољопривредници треба да се позабаве својом производњом, а не да гледају у туђи новчаник.
Подсјећамо, "Независне" су и раније писале о овом проблему, а како је тада рекао Раденко Пелемиш, предсједник Удружења млинара и пекара регије Бијељина, пекари су били принуђени да радницима подигну плате, односно ниже цијене брашна искористили су да задрже раднике, умјесто да смање цијену хљеба.
"Евидентно је да су цијене брашна ниже, али сва та разлика је отишла у веће плате радника, јер имамо велике проблеме да пронађемо раднике за рад у пекарама", казао је Пелемиш.
(Независне)
