Данас славимо 80. рођендан: Кад кажем новине, мислим "Глас"
Храбри, брзи, тачни, објективни, истинити и увијек у служби читалаца - то су основни постулати "Гласа" од прве одштампане странице давне 1943. па све до данас, када поносно обиљежава 80. рођендан - јубилеј којим се мало ко у медијском свијету може похвалити.
"Глас Српске" - дневни лист Републике Српске и након дугих осам деценија постојања још је јачи од зуба времена. Љубоморно чува традицију, имиџ и онај јединствени спој мириса новинског папира помијешаног са јутарњом кафом.
Први и основни циљ, како у прошлом тако и у овом вијеку, био је да читаоци увијек добију тачне и благовремене информације, што је и препознато са те друге стране због чега новине поносно носе титулу једног од најугледнијих листова и показују, изгледом и садржајем, сваки дан изнова захвалност на указаном повјерењу.
Управо је то повјерење најјачи вјетар у леђа свим запосленима, од новинара, уредника, фотографа, лектора, техничке припреме, маркетинга, штампарије и других у свакодневном раду и биткама на медијској позорници.
Спона
Вриједна екипа свакодневно се договара како да на најбољи начин на папир пренесе дешавања која су дала печат том дану. У томе помажу и дописници који марљиво прате дешавања из својих средина, а брзорастући портал, уз готово свакодневне додатке у дневном издању новина, одржавају "Глас" у врху као својеврсну спону између вијекова, традиције и модерног доба.
"Глас Српске" је био и остао хроничар времена, слуга правде и носилац истине, а његови руководиоци поручују да ће наставити тим стазама те да ће у стопу пратити модерне трендове.
Главни и одговорни уредник Борјана Радмановић Петровић каже да је штампа издржала све ударе модерних технологија.
- Када се појавио радио, говорили су да је крај штампе, исто су причали и након појаве телевизије, а онда и након што су медији своје мјесто нашли на интернету. "Глас" је све то преживио и успио да опстане поштујући професионалне стандарде, а уједно баштинећи традицију, културу и језик народа који овдје живе - каже Радмановић Петровић.
Додаје да је "Глас" остао најважнији национални штампани медиј у оквирима Српске, али што је посебно важно постао је препознатљив у регионалним оквирима. Наглашава да "Глас" свих ових деценија ослушкује пулс народа.
- Свака похвала, свака критика, реакција, коментар, свака мука наших читалаца мотив су да сваког дана радимо још јаче него претходног како ниједно питање не би остало без одговора - закључила је Радмановић Петровић.
Генерални директор Борис Дмитрашиновић каже да је "Глас Српске" величина битна за заједницу, што повлачи и огромну одговорност.
- Радили смо вриједно и како смо најбоље знали. "Глас" је опстао. Било је ту много изазова, друштвених промјена које је преживио и данас, опет, задржао своју примарну дјелатност. "Глас Српске" ће сигурно живјети док год постоје они људи који пишу за "Глас" и оних који то читају - рекао је Дмитрашиновић.
Како је почело
А како је све почело, већ је историја. Његов темељ ударили су 31. јула 1943. године у Жупици код Прекаје, надомак херојског Дрвара, људи којима се због њихових дјела и данас клањају.
Прву редакцију листа чинили су Скендер Куленовић, Илија Дошен, Ђуро Пуцар, Рада Врањешевић, Вилко Винтерхалтер, Осман Карабеговић и Бошко Шиљеговић, а њихово дјело је од првог броја било нераскидиво везано за народ који је проживљавао и преживљавао исте недаће и изазове, али их је и побјеђивао уз велика одрицања.
"Глас" је, наиме, доживио и неколико промјена имена ("Бањалучке новине", "Крајишки лист", "Глас српски", "Глас Српске"), али према ријечима његових савременика и поштовалаца писане ријечи никада није мијењао идеале на којима је настао. Његове славне осниваче насљеђивала су једнако велика имена међу којима су Бранко Ћопић, Владо Дијак, Јарослав Колешка, Никола Павлић, Хасан Кикић, Исмет Мујезиновић, Војо Димитријевић, Милан Гаврић, Лимун Папић...
"Глас" је, како је записано и небројено пута поновљено, настао у најтежем периоду за свој народ, који је из дана у дан лио крв у борби за слободу. Дијелио је његову судбину, а ратна редакција селила се 1943. године из мјеста у мјесто на територије ослобођене од фашизма.
- "Глас" је одиграо велику улогу у јачању и развијању идеја народноослободилачког покрета. Редакција са штампаријом премјестила се у августу из Жупице у Рибник и ту, у ствари, почиње прави рад на уређивању и излажењу овог листа - записао је Осман Карабеговић.
У Саници излази један број, а у јесен 1944. лист се сели у Јајце, да би одмах по ослобођењу Бањалуке, априла наредне године, и "Глас" дошао у Бањалуку и ту и остао до данас.
Међутим, у мају 1951. године донесена је неразумљива одлука о престанку излажења "Гласа". Затишје је трајало двије године, али у прољеће 1953. почиње рад на "Бањалучким новинама", које на темељима "Гласа" почињу да излазе у септембру те године. До читалаца је стигао лист штампан на шест страница са уводним текстом Османа Карабеговића, који је означио ново уздизање из пепела.
Са само четворо запослених "Бањалучке новине" су наставиле традицију "Гласа", а потом и кренуле ка коначном циљу, ширећи садржај и јачајући кадровски. "Бањалучке новине" 28. новембра 1955. излазе као "Крајишке новине" на повећаном броју страница. Под тим именом новине излазе све до 1963, када се поново враћа ратно име "Глас", а неколико година касније 1969. у земљотресу, који је сравнио Бањалуку, срушена је и зграда у којој је "Глас" био смјештен. Издања су и тада наставила да излазе, а привремено уточиште пронађено је у дворишту Фабрике дувана, да би велики сан свих био досањан у фебруару 1983. када је "Глас" почео да излази сваког дана, осим недјеље.
Златно доба "Гласа" потрајало је до рата који је избио почетком деведесетих година прошлог вијека. Услиједили су нови изазови, а стигло је и ново име - "Глас српски". Историја се понављала на његовим страницама и поново је постао вјеродостојан хроничар ратних збивања.
Понос и пркос
Поносно је пркосио турбулентном времену и када није било струје, рото-папира и дијелова за машине, успијева да излази редовно и информише своје читаоце, прије свега са ратишта.
Одлуком Народне скупштине од 15. септембра 1992. излази као дневни лист Републике Српске. Под данашњим именом "Глас Српске" лист излази од 5. маја 2003, а у његовој историји уписана је и власничка трансформација када у склопу приватизације државног капитала његов већински власник постаје фирма "Дневне Независне новине".
"Глас" је данас велики колектив и најтиражнији дневни лист чије је сједиште у Републици Српској, који корак са модерним добом прати и путем портала "глассрпске.цом". У историји је остало записано и да је једно вријеме излазио као посебно издање у далекој Аустралији, али у цијелој причи о данашњем "Гласу Српске" занимљива је и улога броја три.
Познато је да ове, 2023. године слави 80 година јер је рођен 1943, али за оне којима је понешто и промакло - "послије двогодишње забране 1953. у рукама читалаца нашле су се 'Бањалучке новине', 1963. из 'Крајишких новина' враћа назив 'Глас', 1983. године постао је дневни лист, а од 2003. године носи данашњи назив 'Глас Српске'".
Награде и ордење
"Глас Српске" добитник је бројних награда за хуманост и новинарство, а у више наврата одликован је орденима: Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима СФР Југославије, Орденом Његоша првог реда, Орденом заставе РС са сребрним вијенцем и Орденом части са златним зрацима. Предсједник РС Милорад Додик на 70. рођендан "Глас Српске" одликовао је Орденом части са златним зрацима.
Овај орден додјељује се установама, организацијама и појединцима који се нарочито истичу у афирмацији људских права, толеранцији међу људима и народима, владавини права и слобода и онима који својим признатим и јавним радом и резултатима доприносе јачању угледа Републике Српске.
Витрине "Гласа", осим највиших одликовања СФР Југославије, БиХ и Српске, красе и признања која су стигла од СПЦ-а, локалних заједница у Републици Српској, међународних организација, угледних компанија, али и оних које су додијелиле јавне, научне, културне и спортске установе и организације.
"Глас" је указом предсједника Српске 9. јануара 1994. одликован Орденом Његоша првог реда, који се додјељује за изванредне радне подвиге и заслуге у привреди, науци и култури, духовном развоју и општем напретку Српске.
Указом предсједника РС од 17. јула 2003. године "Глас Српске" одликован је Орденом заставе РС са сребрним вијенцем за рад и изванредне заслуге у послијератном развоју Српске, учвршћењу мира и међународне сарадње, за резултате и достигнућа од ширег значаја и размјера у афирмацији РС. Наш лист је још за 35. рођендан указом предсједника СФРЈ од 18. јуна 1968. године одликован Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима.
Глас Српске
"Глас Српске" - дневни лист Републике Српске и након дугих осам деценија постојања још је јачи од зуба времена. Љубоморно чува традицију, имиџ и онај јединствени спој мириса новинског папира помијешаног са јутарњом кафом.
Први и основни циљ, како у прошлом тако и у овом вијеку, био је да читаоци увијек добију тачне и благовремене информације, што је и препознато са те друге стране због чега новине поносно носе титулу једног од најугледнијих листова и показују, изгледом и садржајем, сваки дан изнова захвалност на указаном повјерењу.
Управо је то повјерење најјачи вјетар у леђа свим запосленима, од новинара, уредника, фотографа, лектора, техничке припреме, маркетинга, штампарије и других у свакодневном раду и биткама на медијској позорници.
Спона
Вриједна екипа свакодневно се договара како да на најбољи начин на папир пренесе дешавања која су дала печат том дану. У томе помажу и дописници који марљиво прате дешавања из својих средина, а брзорастући портал, уз готово свакодневне додатке у дневном издању новина, одржавају "Глас" у врху као својеврсну спону између вијекова, традиције и модерног доба.
"Глас Српске" је био и остао хроничар времена, слуга правде и носилац истине, а његови руководиоци поручују да ће наставити тим стазама те да ће у стопу пратити модерне трендове.
Главни и одговорни уредник Борјана Радмановић Петровић каже да је штампа издржала све ударе модерних технологија.
- Када се појавио радио, говорили су да је крај штампе, исто су причали и након појаве телевизије, а онда и након што су медији своје мјесто нашли на интернету. "Глас" је све то преживио и успио да опстане поштујући професионалне стандарде, а уједно баштинећи традицију, културу и језик народа који овдје живе - каже Радмановић Петровић.
Додаје да је "Глас" остао најважнији национални штампани медиј у оквирима Српске, али што је посебно важно постао је препознатљив у регионалним оквирима. Наглашава да "Глас" свих ових деценија ослушкује пулс народа.
- Свака похвала, свака критика, реакција, коментар, свака мука наших читалаца мотив су да сваког дана радимо још јаче него претходног како ниједно питање не би остало без одговора - закључила је Радмановић Петровић.
Генерални директор Борис Дмитрашиновић каже да је "Глас Српске" величина битна за заједницу, што повлачи и огромну одговорност.
- Радили смо вриједно и како смо најбоље знали. "Глас" је опстао. Било је ту много изазова, друштвених промјена које је преживио и данас, опет, задржао своју примарну дјелатност. "Глас Српске" ће сигурно живјети док год постоје они људи који пишу за "Глас" и оних који то читају - рекао је Дмитрашиновић.
Како је почело
А како је све почело, већ је историја. Његов темељ ударили су 31. јула 1943. године у Жупици код Прекаје, надомак херојског Дрвара, људи којима се због њихових дјела и данас клањају.
Прву редакцију листа чинили су Скендер Куленовић, Илија Дошен, Ђуро Пуцар, Рада Врањешевић, Вилко Винтерхалтер, Осман Карабеговић и Бошко Шиљеговић, а њихово дјело је од првог броја било нераскидиво везано за народ који је проживљавао и преживљавао исте недаће и изазове, али их је и побјеђивао уз велика одрицања.
"Глас" је, наиме, доживио и неколико промјена имена ("Бањалучке новине", "Крајишки лист", "Глас српски", "Глас Српске"), али према ријечима његових савременика и поштовалаца писане ријечи никада није мијењао идеале на којима је настао. Његове славне осниваче насљеђивала су једнако велика имена међу којима су Бранко Ћопић, Владо Дијак, Јарослав Колешка, Никола Павлић, Хасан Кикић, Исмет Мујезиновић, Војо Димитријевић, Милан Гаврић, Лимун Папић...
"Глас" је, како је записано и небројено пута поновљено, настао у најтежем периоду за свој народ, који је из дана у дан лио крв у борби за слободу. Дијелио је његову судбину, а ратна редакција селила се 1943. године из мјеста у мјесто на територије ослобођене од фашизма.
- "Глас" је одиграо велику улогу у јачању и развијању идеја народноослободилачког покрета. Редакција са штампаријом премјестила се у августу из Жупице у Рибник и ту, у ствари, почиње прави рад на уређивању и излажењу овог листа - записао је Осман Карабеговић.
У Саници излази један број, а у јесен 1944. лист се сели у Јајце, да би одмах по ослобођењу Бањалуке, априла наредне године, и "Глас" дошао у Бањалуку и ту и остао до данас.
Међутим, у мају 1951. године донесена је неразумљива одлука о престанку излажења "Гласа". Затишје је трајало двије године, али у прољеће 1953. почиње рад на "Бањалучким новинама", које на темељима "Гласа" почињу да излазе у септембру те године. До читалаца је стигао лист штампан на шест страница са уводним текстом Османа Карабеговића, који је означио ново уздизање из пепела.
Са само четворо запослених "Бањалучке новине" су наставиле традицију "Гласа", а потом и кренуле ка коначном циљу, ширећи садржај и јачајући кадровски. "Бањалучке новине" 28. новембра 1955. излазе као "Крајишке новине" на повећаном броју страница. Под тим именом новине излазе све до 1963, када се поново враћа ратно име "Глас", а неколико година касније 1969. у земљотресу, који је сравнио Бањалуку, срушена је и зграда у којој је "Глас" био смјештен. Издања су и тада наставила да излазе, а привремено уточиште пронађено је у дворишту Фабрике дувана, да би велики сан свих био досањан у фебруару 1983. када је "Глас" почео да излази сваког дана, осим недјеље.
Златно доба "Гласа" потрајало је до рата који је избио почетком деведесетих година прошлог вијека. Услиједили су нови изазови, а стигло је и ново име - "Глас српски". Историја се понављала на његовим страницама и поново је постао вјеродостојан хроничар ратних збивања.
Понос и пркос
Поносно је пркосио турбулентном времену и када није било струје, рото-папира и дијелова за машине, успијева да излази редовно и информише своје читаоце, прије свега са ратишта.
Одлуком Народне скупштине од 15. септембра 1992. излази као дневни лист Републике Српске. Под данашњим именом "Глас Српске" лист излази од 5. маја 2003, а у његовој историји уписана је и власничка трансформација када у склопу приватизације државног капитала његов већински власник постаје фирма "Дневне Независне новине".
"Глас" је данас велики колектив и најтиражнији дневни лист чије је сједиште у Републици Српској, који корак са модерним добом прати и путем портала "глассрпске.цом". У историји је остало записано и да је једно вријеме излазио као посебно издање у далекој Аустралији, али у цијелој причи о данашњем "Гласу Српске" занимљива је и улога броја три.
Познато је да ове, 2023. године слави 80 година јер је рођен 1943, али за оне којима је понешто и промакло - "послије двогодишње забране 1953. у рукама читалаца нашле су се 'Бањалучке новине', 1963. из 'Крајишких новина' враћа назив 'Глас', 1983. године постао је дневни лист, а од 2003. године носи данашњи назив 'Глас Српске'".
Награде и ордење
"Глас Српске" добитник је бројних награда за хуманост и новинарство, а у више наврата одликован је орденима: Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима СФР Југославије, Орденом Његоша првог реда, Орденом заставе РС са сребрним вијенцем и Орденом части са златним зрацима. Предсједник РС Милорад Додик на 70. рођендан "Глас Српске" одликовао је Орденом части са златним зрацима.
Овај орден додјељује се установама, организацијама и појединцима који се нарочито истичу у афирмацији људских права, толеранцији међу људима и народима, владавини права и слобода и онима који својим признатим и јавним радом и резултатима доприносе јачању угледа Републике Српске.
Витрине "Гласа", осим највиших одликовања СФР Југославије, БиХ и Српске, красе и признања која су стигла од СПЦ-а, локалних заједница у Републици Српској, међународних организација, угледних компанија, али и оних које су додијелиле јавне, научне, културне и спортске установе и организације.
"Глас" је указом предсједника Српске 9. јануара 1994. одликован Орденом Његоша првог реда, који се додјељује за изванредне радне подвиге и заслуге у привреди, науци и култури, духовном развоју и општем напретку Српске.
Указом предсједника РС од 17. јула 2003. године "Глас Српске" одликован је Орденом заставе РС са сребрним вијенцем за рад и изванредне заслуге у послијератном развоју Српске, учвршћењу мира и међународне сарадње, за резултате и достигнућа од ширег значаја и размјера у афирмацији РС. Наш лист је још за 35. рођендан указом предсједника СФРЈ од 18. јуна 1968. године одликован Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима.
Глас Српске
