Сваки становник Српске дугује 3.486 КМ
БАЊАЛУКА - Задуженост становништва Републике Српске наставила је да расте, сваки грађанин на крају првог квартала ове године дуговао је 3.486 марака, што је за 35 КМ више у односу на крај 2022. године.
У најновијем извјештају о стању у банкарском систему, који је објавила Агенција за банкарство РС, наведено је да је укупна задуженост становника код банака, микрокредитних организација и лизинг кућа на крају марта ове године износила 3,93 милијарде марака, док је на крају 2022. године укупна задуженост по наведеним секторима била тешка 3,89 милијарди КМ.
Узимајући у обзир податке Завода за статистику Републике Српске према којима у земљи живи 1,128 милиона људи, у Агенцији су израчунали да је задуженост по глави становника на крају марта износила 3.486,3 КМ, док је на крају прошле године износила 3.451,8 КМ.
Највећи дио дуга отпада на банке које су становништву пласирале 3,8 милијарди КМ што је за један одсто мање у односу на крај прошле године. Ријеч је о укупним кредитима које су грађанима дале банке из Републике Српске и организациони дијелови банака са сједиштем у ФБиХ који послују на подручју Српске. У структури кредита предњаче они дугорочни, од који се 61,6 одсто односи на општу потрошњу.
Када су у питању кредити грађана у микрокредитним организацијама (МКО) у Републици Српској на крају првог квартала ове године износили су 456,9 милиона марака, док су потраживања по основу финансијског и оперативног лизинга пословних јединица у посматраном периоду била тешка 153,7 милиона КМ.
С друге стране, штедња грађана Српске на крају марта ове године износила је 2,38 милијарди марака и већа је за 16,3 милиона КМ у односу на крај 2022. године.
Према подацима наведеним у извјештају, орочена штедња чини 71,6 одсто укупне штедње и већа је за 6,7 милиона, док је штедња по виђењу без текућих рачуна увећана за 9,6 милиона КМ. Текући рачуни су већи за 91,3 милиона марака.
Економиста Саша Стевановић каже за “Глас” да задуженост грађана расте упоредо са повећањем плата и пензија, односно личног дохотка из којег потрошачи враћају позајмљени новац.
- Када се деси повећање плата људи више подижу кредите да би задовољили неке своје потребе, јер знају да ће имати одакле вратити новац. Има грађана који кредите подижу јер не могу измирити све текуће обавезе, али банка не позајмљују новац уколико сматра да ће кредитна способност потрошача бити угрожена - рекао је Стевановић.
Он је истакао да постоје тезе да се потрошачки кредити подижу због тешке економске ситуације грађана, наводећи да се потрошња код нас не смањује.
- Ако посматрамо потрошњу, најбољи показатељ је индекс малопродаје и он расте, што значи да као друштво више трошимо и да смо на вишем степену животног стандарда - казао је Стевановић.
Банке у плусу
Према подацима наведеним у извјештају Агенције за банкарство РС, финансијски резултат банкарског сектора је позитиван и добит је већа за 16,8 милиона или 43 одсто у односу на први квартал прошле године.
- Све банке су исказале позитиван финансијски резултат и пословале са добитком - наведено је у извјештају.
Глас Српске
У најновијем извјештају о стању у банкарском систему, који је објавила Агенција за банкарство РС, наведено је да је укупна задуженост становника код банака, микрокредитних организација и лизинг кућа на крају марта ове године износила 3,93 милијарде марака, док је на крају 2022. године укупна задуженост по наведеним секторима била тешка 3,89 милијарди КМ.
Узимајући у обзир податке Завода за статистику Републике Српске према којима у земљи живи 1,128 милиона људи, у Агенцији су израчунали да је задуженост по глави становника на крају марта износила 3.486,3 КМ, док је на крају прошле године износила 3.451,8 КМ.
Највећи дио дуга отпада на банке које су становништву пласирале 3,8 милијарди КМ што је за један одсто мање у односу на крај прошле године. Ријеч је о укупним кредитима које су грађанима дале банке из Републике Српске и организациони дијелови банака са сједиштем у ФБиХ који послују на подручју Српске. У структури кредита предњаче они дугорочни, од који се 61,6 одсто односи на општу потрошњу.
Када су у питању кредити грађана у микрокредитним организацијама (МКО) у Републици Српској на крају првог квартала ове године износили су 456,9 милиона марака, док су потраживања по основу финансијског и оперативног лизинга пословних јединица у посматраном периоду била тешка 153,7 милиона КМ.
С друге стране, штедња грађана Српске на крају марта ове године износила је 2,38 милијарди марака и већа је за 16,3 милиона КМ у односу на крај 2022. године.
Према подацима наведеним у извјештају, орочена штедња чини 71,6 одсто укупне штедње и већа је за 6,7 милиона, док је штедња по виђењу без текућих рачуна увећана за 9,6 милиона КМ. Текући рачуни су већи за 91,3 милиона марака.
Економиста Саша Стевановић каже за “Глас” да задуженост грађана расте упоредо са повећањем плата и пензија, односно личног дохотка из којег потрошачи враћају позајмљени новац.
- Када се деси повећање плата људи више подижу кредите да би задовољили неке своје потребе, јер знају да ће имати одакле вратити новац. Има грађана који кредите подижу јер не могу измирити све текуће обавезе, али банка не позајмљују новац уколико сматра да ће кредитна способност потрошача бити угрожена - рекао је Стевановић.
Он је истакао да постоје тезе да се потрошачки кредити подижу због тешке економске ситуације грађана, наводећи да се потрошња код нас не смањује.
- Ако посматрамо потрошњу, најбољи показатељ је индекс малопродаје и он расте, што значи да као друштво више трошимо и да смо на вишем степену животног стандарда - казао је Стевановић.
Банке у плусу
Према подацима наведеним у извјештају Агенције за банкарство РС, финансијски резултат банкарског сектора је позитиван и добит је већа за 16,8 милиона или 43 одсто у односу на први квартал прошле године.
- Све банке су исказале позитиван финансијски резултат и пословале са добитком - наведено је у извјештају.
Глас Српске
