НЕПОСРЕДНА ОПАСНОСТ: Метеоролог објаснио како тумачити упозорења метеоаларма :: Semberija INFO ::

 

НЕПОСРЕДНА ОПАСНОСТ: Метеоролог објаснио како тумачити упозорења метеоаларма



Бакир Крајиновић, метеоролог Федералног хидрометеоролошког завода објаснио је шта значи и чему служе метеоаларми.

Жути, наранџасти и црвени метеоаларм, упозорења су која чујемо често од метеоролога. Актуелна су и ових дана, како због екстремно високих температура тако и због пљускова, праћених грмљавином, олујним вјетром и појавом града, те пада температура.

Како тумачити упозорења метеоаларма и чему оно служи?

Информације раног упозорења су стандардизоване поруке (боје, знакови, ријечи, звукови или слике) које најављују непосредну опасност, у нашем случају од природних непогода. Порука раног упозорења на појаву обилних падавина садржи све сервисне информације о очекиваним непогодама и ризицима који се јављају усљед пљускова, олујног вјетра, те појаву града, пише Н1. 

– Суочити се с појавом природне непогоде значи суочити се са неизвјесностима. То је зато што је врло тешко предвидјети појаву обилних пљускова, али и друге метеоролошке екстреме, временски размак од тренутка издавања упозорења на опасну временску појаву до самог тренутка остварења те појаве је врло ограничен, а постоји велика вјероватноћа прогностичке погрешке код појаве у простору и/или тренутку догађаја. Без обзира на то, такве информације су корисне, јер дају простор и вријеме за одговарајуће мјере превентивног реаговања у ванредним ситуацијама. Све поруке из система раног упозорења, које Федерални хидрометеоролошки завод издаје служе за подизање свијести о природним непогодама очекиваним на простору Европе, односно БиХ. Све ове сервисне информације служе да се избјегну паника и страх. Знати шта долази и бити спреман на све ситуације, само нам помаже да будемо свјесни ризика и опасности, као и да превентивно све урадимо како би смањили негативне посљедице природне непогоде. Редовно се информисати и бити у току развоја ситуације у природи пуно значи у заштити живота и материјалних добара – написао је Крајиновић.


Српска инфо