Приноси пшенице не покривају ни трошкове сјетве :: Semberija INFO ::

 

Приноси пшенице не покривају ни трошкове сјетве


БАЊАЛУКА - Откупна цијена од 30 фенинга по килограму пшенице уз катастрофалне приносе и квалитет хљебног жита домаће ратаре бацила је на кољена, јер неће успјети да покрију ни дио трошкове сјетве, која је била међу најскупљима у историји.

У Семберији, највећој житници Српске, не памте тежу годину, кажу да је након завршене жетве јасно да је опстанак ове гране пољопривреде под великим знаком питања јер, како тврде, производња нема никакву рачуницу.

Предсједник Удружења пољопривредних произвођача села Семберије Бошко Радић рекао је за “Глас Српске” да цијена од 30 фенинга по килограму не може надомјестити ни половину новца који су уложили ове године.

 - Кад крене на почетку године лоше, тако буде до краја, а то се обистинило и у нашем случају. Приноси и квалитет су екстремно лоши. Од ресорног министарства имали смо подршку од 500 марака по хектару, што нам је мало олакшало - казао је Радић.

Према његовим ријечима, цијеле сезоне пратиле су их невоље, почевши од поплава, вјетра, леда, што је десетковало приносе.

- Свјесни смо да смо са овом цијеном пшенице у минусу, а цијена је формирана на бази оне у окружењу. Рецимо у Србији, килограм је 35 фенинга плус трошкови транспорта - рекао је Радић.

Предсједник Удружења пољопривредника Семберије и Мајевице Саво Бакајлић рекао је за “Глас Српске” да су ове године имали најскупљу сјетву.

- Принос је до три тоне по хектару, ријетко да је негдје више. Ова година је прекретница за пољопривредну производњу, јер више не вриједи улагати у овај систем. Имамо велики проблем, јер као народ немамо хране, сви произвођачи ових дана се хватају за главу - истакао је Бакајлић.

Како каже, сијали су сјеменску пшеницу од 200 марака, а осим лоших приноса, забрињава га и слаб квалитет.

 - Двије претходне сезоне су биле сушне што се тиче кукуруза, сада ће нас ова са пшеницом докрајчити. Тешко је кад једна година буде лоша, а тек овако када се повеже, јер су кукуруз и пшеница код нас најзаступљнији - рекао је Бакајлић напомињући да су се пољопривредници задуживали те да не знају како ће доћи ни на нулу.

Ништа боља ситуација није ни у Лијевчу пољу. Власник предузећа “Зелен гај” из Ламинаца код Градишке Ранко Сарајлић рекао је за “Глас” да је невријеме дотукло воће и поврће, на њивама није остало готово ништа, а пшенице је мање него лани и то за неких 50 до 60 одсто од просјека.

 - У Лијевчу пољу је стање катастрофално када је пшеница у питању. Квалитет и приносу су јако лоши, произвођачи су изгубили велике паре, а дали су све од себе, пуно труда отишло је низ воду. Очекивали смо приносе од седам до осам тона по хектару, а пожњели три, максимално четири, у зависности од тога гдје се налази парцела - рекао је Сарајлић.

Кукуруз


Како наглашава Бошко Радић ратари сламку спаса ове године траже у солидном роду кукуруза, који се, у доброј мјери одржао и након олујног невремена у Семберији, а посљедње кише спасиће принос.

 - Кукуруз се још држи солидно, оно што олуја није оборила, у добром је стању. Афричка куга свиња, лош принос пшенице, тешко је надомјестити, али ово ће мало ублажити тешку годину - рекао је Радић.