Извоз жељеза и челика из БиХ доминира над увозом
Смањена тражња жељеза и челика и недостатак великих пројеката у БиХ довели су до тога да је извоз ових производа ове године већи од увоза, оцјењују саговорници "Независних".
Наиме, према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ (УИО БиХ), извоз жељеза и челика из Босне и Херцеговине доминира над увозом ових производа.
Тако у њима пише да је у првих шест мјесеци ове године увезено жељеза и челика за 855.354.700 КМ, док је, са друге стране, извезено за 937.352.533 КМ.
"У првој половини ове године жељеза и челика је извезено за 634.085.672 КМ, а производа од жељеза и челика за 359.492.662 КМ. Увезено је жељеза и челика за 495.186.026 КМ, а производа од жељеза и челика за 360.168.674 КМ", пише у подацима УИО БиХ.
Наводи се да је у истом периоду прошле године ове робе увезено за 993.578.335 КМ, а извезено за око 1,06 милијарди КМ.
"Током шест мјесеци ове године највише смо увезли из Италије, и то за 174.200.587 КМ, па Србије за 159.325.422 КМ и Кине за 103.873.004 КМ", пише у подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ.
Са друге стране, највише жељеза и челика смо извезли у Србију, за 176.677.477 КМ, Хрватску за 167.174.128 КМ, те Њемачку за 116.974.918 КМ.
Економиста Игор Гавран каже да, иако је позитиван салдо спољнотрговинске размјене у било којој категорији ријеткост за БиХ и позитиван је из угла прилива и одлива новца, разлози за ово стање су другачији.
"Наиме, и мањи увоз и већи извоз су могли бити добрим дијелом посљедица недовољне тражње на бх. тржишту, односно слабије економске активности у цјелини. Овакву претпоставку не можемо потврдити без података о реализацији на домаћем тржишту и више детаља о структури увоза и извоза, али остали економски показатељи и мали број великих градилишта у БиХ нам дају добар основ за то. С обзиром на то да ни на нашим извозним тржиштима "не цвјетају руже", односно економије Европске уније и регије такођер нису у експанзији већ многе од њих или на рубу рецесије или већ у рецесији, питање је колико дуго ће и вањска тражња бити довољна за наш извоз", објаснио је Гавран.
Додао је да је једино одрживо рјешење за пласман наше робе из ове категорије повећање тражње на домаћем тржишту и покретање и проширење пројеката који ће дугорочно донијети већу корист економији него привремени прилив од извоза.
Миленко Вуковић, комерцијални директор компаније "Милцо" из Лакташа, чија производња се заснива на производима из металопрерађивачке индустрије и занатства, истакао је за "Независне новине" да су цијене жељеза и челика у односу на исти период прошле године ниже за око 40 одсто.
"То су тренутне цијене и на свјетском тржишту, јер ми увозимо све из иностранства. Такође, потражња за овим материјалима је у посљедње вријеме пала и нисмо сигурни шта ће се даље дешавати, односно да ли ће у наредном периоду доћи до поскупљења или појефтињења жељеза и челика", нагласио је Вуковић.
(Независне)
Наиме, према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ (УИО БиХ), извоз жељеза и челика из Босне и Херцеговине доминира над увозом ових производа.
Тако у њима пише да је у првих шест мјесеци ове године увезено жељеза и челика за 855.354.700 КМ, док је, са друге стране, извезено за 937.352.533 КМ.
"У првој половини ове године жељеза и челика је извезено за 634.085.672 КМ, а производа од жељеза и челика за 359.492.662 КМ. Увезено је жељеза и челика за 495.186.026 КМ, а производа од жељеза и челика за 360.168.674 КМ", пише у подацима УИО БиХ.
Наводи се да је у истом периоду прошле године ове робе увезено за 993.578.335 КМ, а извезено за око 1,06 милијарди КМ.
"Током шест мјесеци ове године највише смо увезли из Италије, и то за 174.200.587 КМ, па Србије за 159.325.422 КМ и Кине за 103.873.004 КМ", пише у подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ.
Са друге стране, највише жељеза и челика смо извезли у Србију, за 176.677.477 КМ, Хрватску за 167.174.128 КМ, те Њемачку за 116.974.918 КМ.
Економиста Игор Гавран каже да, иако је позитиван салдо спољнотрговинске размјене у било којој категорији ријеткост за БиХ и позитиван је из угла прилива и одлива новца, разлози за ово стање су другачији.
"Наиме, и мањи увоз и већи извоз су могли бити добрим дијелом посљедица недовољне тражње на бх. тржишту, односно слабије економске активности у цјелини. Овакву претпоставку не можемо потврдити без података о реализацији на домаћем тржишту и више детаља о структури увоза и извоза, али остали економски показатељи и мали број великих градилишта у БиХ нам дају добар основ за то. С обзиром на то да ни на нашим извозним тржиштима "не цвјетају руже", односно економије Европске уније и регије такођер нису у експанзији већ многе од њих или на рубу рецесије или већ у рецесији, питање је колико дуго ће и вањска тражња бити довољна за наш извоз", објаснио је Гавран.
Додао је да је једино одрживо рјешење за пласман наше робе из ове категорије повећање тражње на домаћем тржишту и покретање и проширење пројеката који ће дугорочно донијети већу корист економији него привремени прилив од извоза.
Миленко Вуковић, комерцијални директор компаније "Милцо" из Лакташа, чија производња се заснива на производима из металопрерађивачке индустрије и занатства, истакао је за "Независне новине" да су цијене жељеза и челика у односу на исти период прошле године ниже за око 40 одсто.
"То су тренутне цијене и на свјетском тржишту, јер ми увозимо све из иностранства. Такође, потражња за овим материјалима је у посљедње вријеме пала и нисмо сигурни шта ће се даље дешавати, односно да ли ће у наредном периоду доћи до поскупљења или појефтињења жељеза и челика", нагласио је Вуковић.
(Независне)
