Шеф приватне паравојне групе "Вагнер" Јевгениј Пригожин који је јуче држао војне објекте у Ростову под контролом, а његове снаге кренуле према Москви, тражиио је смјене у руском Министарству одбране, на чијем челу је Сергеј Шојгу, а начелник Генералштаба генерал Валериј Герасимов.

 У наставку текста можете прочитати биографије  руских челника које је таргетирао Пригожин.

Сергеј Шојгу – Херој Руске Федерације

Сергеј Шојгу је више од деценије на челу руског Министарства одбране и човјек од повјерења Владимира Путина. Носилац је звања Херој Руске Федерације.

Јевгениј Пригожин га оптужује да је лагао руског предсједника о ситуацији на украјинском фронту, али га и позива на разговор у Ростов на Дону, чиме би, наводно могао да спречи поход "Вагнера" на Москву.

Сергеј Шојгу је рођен у Чадану (Тува) 1955. године, отац му је припадник туванске мањине а мајка Рускиња, рођена у Украјини.

Дипломирао је грађевину на Политехничком институту у Краснојарску 1977. и наредну деценију провео радећи на пројектима широм земље. Године 1990. преселио се у Москву из Сибира, и био је именован за замјеника предсједника Државног комитета за архитектуру и изградњу Руске Федерације.

Наредне године, тадашњи предсједник Борис Јељцин га је именовао за шефа новооснованог Руског спасилачког корпуса, одговорног за систем спасавања и реаговања на катастрофе. Спасилачки корпус је замјенио претходни совјетски систем цивилне одбране и убрзо апсорбовао 20.000 милитаризованих појединаца.

У складу са милитаризованом природом руске цивилне одбране, Шојгу је 1993. године добио чин генерал-мајора и брзо је унапређен у генерал-потпуковника 1995, генерал-пуковника 1998. и у генерала армије 2003. године.

Комитет је 1994. преименован у Министарство за ванредне ситуације чиме је Шојгу постао министар у влади. Постао је популаран због свог практичног стила управљања и велике видљивости током ванредних ситуација, као што су поплаве, земљотреси и терористички акти. Шојгу је 1999. године добио најпрестижније државно признање: Херој Руске Федерације.

Шојгу је временом успоставио блиске односе са Владимиром Путином и награђен је именовањем за гувернера Московске области 2012. године.

Министар одбране постао је исте године, наслиједивши Анатолија Сердјукова, који је спровео опсежне реформе руских оружаних снага као одговор на резултате у руско-грузијском рату.

Сердјуков је био непопуларан међу вишим војним вођама и они су га сматрали цивилом без војног искуства. То је био наук за Шојгуа да носи униформу војног генерала, али и да врати на дужност званичнике које је отпустио Сердјуков.

У јулу 2013. Шојгу је наредио командантима да свако јутро у касарни почну са извођењем руске химне, да саставе обавезну војно-патриотску листу књига за читање и да преузму одговорност за припрему демобилизационих албума (врста споменара, који се у руској војној традицији дају регрутима по одслужењу службе). У августу 2013. наредио је свим цивилним радницима Министарства одбране, другом особљу и запосленима у руководству да носе униформе.

У марту 2015. Русија под Шојгуовим министарством одбране обуставила је све активности у вези са Уговором о конвенционалним оружаним снагама у Европи.

Украјина је у јулу 2014. покренула кривични поступак против Шојгуа. Оптужен је да је помагао у формирању "илегалних војних група" у источној Украјини које су се у то вријеме бориле против украјинске војске.

Шојгу и Путин

У јулу 2016. Шојгу је рекао да је "распоредио више система противваздушне одбране на југозападу [Русије]" и "такође распоредио ‘самодовољни’ контингент трупа на Криму".

У јулу 2018. Шојгу је упозорио да украјинска администрација Петра Порошенка не испуњава споразуме из Минска који су потписани да би се окончао рат у Донбасу.

Шојгу је 29. августа 2021. снимљен како је рекао да "Русија не сматра Украјину пријетњом“, и изразио наду да ће се ситуација у Украјини на крају промјенити и да ће "националистички хаос“ бити заустављен. Током сусрета са британским министром одбране Беном Воласом 11. фебруара Шојгу је негирао да Русија планира напад на Украјину. Волас се на састанку на којем је учествовао и генерал Валериј Герасимов сложио да је важно спровести споразуме из Минска "као јасан пут напред“.

Рат у Украјини почео је 24. фебруара 2022. године. Шојгу је рекао да је сврха напада "да заштити Руску Федерацију од војне пријетње коју представљају западне земље, које покушавају да искористе украјински народ у борби против наше земље".

Ожењен је и има две ћерке. Говори осам језика.

Валериј Герасимов – творац доктрине "Герасимов"

Генерал Валериј Васиљевич Герасимов актуелни је начелник Генералштаба Оружаних снага Руске Федерације и први замјеник министра одбране.

Герасимов је стратег за кога се тврди да је осмислио "доктрину Герасимов" – комбиновање војних, технолошких, информационих, дипломатских, економских, културних и других тактика с циљем постизања стратешких циљева.

Називају га и главним идеологом концепта хибридног рата.

Због своје улоге у сукобима Донбасу који су претходили "специјалној војној операцији", налази се под санкцијама земаља ЕУ, САД, Велике Британије и других земаља које се сматрају савезницима Украјине.

Рођен 8. септембра 1955. у Казању. Казањску војну школу "Суворов" завршио је 1973. године са одличним успјехом.

Такође је са највишим оцијенама окончао школовање у Казањској вишој тенковској командној школи.

Од 1977. до 1993. обављао је дужност команданата вода, чете а потом и тенковских батаљона и дивизија широм СССP-а и Русије.

Упоредо са тим дужностима од 1984. до 1987. похађао је Војну академију оклопних снага. Од 1995. до 1997. године студирао је на Војној академији Генералштаба Оружаних снага Руске Федерације.

Од 2003. до 2010. био је на функцији начелника штаба и команданта више руских војних округа.

Децембра 2010. указом тадашњег предсједеника Дмитрија Медведева, именован је за заменика начелника Генералштаба Оружаних снага Руске Федерације.

Новембра 2012. постаје начелника Генералштаба и први замјеник министра одбране.

За исказану храброст и херојство у вршењу војне дужности током операција у Сирији, у мају 2016. године, указом Владимира Путина одликован је највишом државном наградом, постаје Херој Руске Федерације.

Ресорни министар Сергеј Шојгу 11. јануара 2023. именовао је Герасимова за Команданта здружене групе оружаних снага у Украјини.

Сергеј Суровикин – сурови "Генерал Армагедон"

Командант Руских ваздушно-космичких снага генерал Сергеј Суровикин се у обраћању Пригожину присјетио дана када су се, како је рекао, заједно борили, ризиковали и трпели губитке.

"Позивам вас да престанете. Непријатељ само чека погоршање унутрашње политичке ситуације у нашој земљи. Прије него што буде касно, потребно је повиновати се вољи и наређењу народно изабраног председника Руске Федерације", поручио му је Суровикин.

Поред тога што је главнокомандујући Ваздушно-космичких снага од 31. октобра 2017. године, Суровикин је и Херој Руске Федерације (2017), генерал армије (2021), Херој ЛНР (2022).

У октобру прошле године постао је командант Здружене групе руских снага у Украјини, а од јануара је замјеник команданта Здружене групе руских снага у Украјини. 

Како је добио надимак "Генерал Армагедон"

Суровикин је први пут добио епитет немилосрдног током Августовског пуча, када је предводио стрељачку дивизију која је пролазила кроз барикаде које су подигли продемократски демонстранти. У сукобу су погинула три мушкарца, међу којима је један згњечен. 

Његова репутација као суровог вође дошла је до изражаја 2004, када су руски медији објавили да је поручник који је служио под њим извршио самоубиство, након што је од Суровикина добио оштру опомену. 

Од онда га зову "Генерал Армагедон", а надимак се односи и на нетрадиционалан и тврдокорни приступ вођењу рата.

Због специјалне операције  Русије на Украјину, налази се под међународним санкцијама Европске уније, Велике Британије и низа других земаља

Сергеј Владимирович Суровикин је рођен 1966. године у Новосибирску, а 1987. године је завршио Омску вишу војну командну школу. Послат је у јединицу Спетсназа и учествовао у совјетско-авганистанском рату.

Током Августовског пуча (1991), који су извели поједини чланови Владе СССР-а с циљем преузимања контроле на земљом од предсједника Михаила Горбачова, Суровикин је добио наређење да пошаље свој батаљон у тунел на Гарден рингу, гдје су убијена три демонстранта.

Послије пораза пуча, Суровикин је ухапшен и седам мјесеци држан под истрагом. Међутим, оптужбе су одбачене 10. децембра, јер је Борис Јељцин закључио да је Суровикин само извршавао наређења. Потом је унапређен у чин мајора.

Године 1995. дипломирао је на Војној академији Фрунзе, а 2002. на Војној академији Генералштаба.

У октобру 2012. постао је начелник штаба Источног војног округа, а затим и командант. Крајем те године унапређен је у чин генерал-пуковника.

Прије пет година представницима медија је представљен као командант руских оружаних снага распоређених у Сирији. Руски војни стручњаци наводе да је он успио да преокрене ток рата у Сирији – под његовом командом сиријска влада је повратила преко 50 одсто контроле над земљом до краја 2017.

Руски медији су у септембру 2017. године навели Суровикина као вероватног наслиједника Виктора Бондарева, који је 26. септембра смијењен са мјеста команданта Ваздушно-космичких снага. То се и догодило.

Ожењен је и има две ћерке,  преноси РТС.


РТС / ГС