Посљедњих десет година све више младих људи, и у свијету и код нас, генерално оболијева од кардиоваскуларних болести, а исто тако и од повишеног крвног притиска - хипертензије, казао је за "Независне новине" Душко Вулић, национални координатор за превенцију кардиоваскуларних болести у Српској.

"Висок крвни притисак или хипертензија не само да је један од главних фактора ризика за настанак кардиоваскуларних болести, већ је гледамо и као посебну кардиоваскуларну болест, јер представља велики глобални проблем и све више људи оболијева", истиче Вулић.

Напомиње да је широм свијета недавно обиљежен Свјетски дан хипертензије са поруком "Прецизно мјерите свој крвни притисак, контролишите га, живите дуже".

"Циљ је да се укаже на значај ране превенције и лијечења високог крвног притиска, а кључни разлози за пораст крвног притиска код младих, и у свијету и код нас, јесу нездрав начин исхране, седентаран начин живота или смањена физичка активност, гојазност, пушење, а не смије се занемарити ни генетска компонента. Још један фактор за оболијевање од хипертензије, посебно на нашим просторима, јесте и психолошки фактор, психострес и психотраума. Радили смо истраживање код младих људи који су преживјели психотрауму у предшколском узрасту током ратних година. Анализирали смо их када су имали 18 година, и сад смо поново правили анализу, након чега смо утврдили да су ти, још млади људи, с обзиром на то да су преживјели психотрауму, добијали и повишен крвни притисак", објашњава доктор Вулић.

Додаје да се у другој деценији рјеђе јавља ова болест, а све чешће у трећој и четвртој деценији.

"Не знамо још тачне проценте, али, генерално, у популацији је хипертензија заступљена са неких 30 до 40 одсто. Када посматрамо младе људе, тај постотак је много нижи, али немамо тачне податке", рекао је Вулић и упозорио да се високи крвни притисак сматра тихим убицом, као и да је опасно ако се на вријеме не постави дијагноза.

"Карактеристично је да млади људи не обраћају много пажњу на здравље и занемарују симптоме које изазива хипертензија, као што су блага вртоглавица, потиљачне главобоље. То све може да прође незапажено, и особа може имати висок крвни притисак годинама, а да се и не открије. То није карактеристично само за младе, већ и код популације средњих година. Дешавало се да ми дођу пацијенту који су имали већ 10 или 15 година повишен крвни притисак, а да никада није био утврђен. Из тог разлога се у цијелом свијету врше акције да се што више мјери крвни притисак, јер имамо на располагању сви потребне алате или кућне мјераче крвног притиска, који могу прецизно да измјере крвни притисак и у кућној варијанти, а јако је битно да га откријемо што прије", казао је Вулић.

Напомиње да он и његове колеге инсистирају код особа које се суочавају са хипертензијом, биле оне млађе или старије, да дјелују на кључне узроке, смање тјелесну тежину, повећају физичку активност, најмање пола сата дневно и промијене начин исхране.

"Пожељан је медитерански начин исхране, смањење масних материја на 30 одсто, мањи унос соли, да не прелази укупно пет грама дневно и да се конзумира што више воћа и поврћа у исхрани. Већ са тим мјерама, смањењем тјелесне тежине, повећањем физичке активности и даљим начином исхране, можемо смањити притисак и до 20 милиметара живе. Тако да на томе инсистирамо на почетку, а ако то не успије, онда се мора и код младих људи укључити неки лијек за повишен крвни притисак, јер се он мора лијечити на вријеме, да би се избјегле све касније компликације", објашњава Вулић.
​
Каже да је свијест о хипертензији све већа у јавности, па су се и млади почели више јављати на прегледе, не само због осјећаја неких тегоба, већ и из предострожности.

"Повећана је свијест о опасности крвног притиска, али мислим да је потребно више да упозоравамо јавност, а обично то радимо у мају, јер је 17. мај посвећен хипертензији, и требало би да подсјетимо све да је висок крвни притисак велика опасност и треба на вријеме да се контролише", закључио је Вулић.

(Независне)