Једино у БиХ политичари окрећу главу од превисоких цијена
Док се у земљама региона повлаче одлучни и одлични потези који утичу на пад цијена, једино је власт у БиХ, на свим нивоима, у дубоком сну, као да бх. грађани живе у Њемачкој, а не у једној од најсиромашнијих европских држава.
Не треба да тражимо перфектно уређене државне апарате да бисмо пронашли примјере како се значајно може снизити инфлација - довољно је да погледамо у комшилук.
Рецимо, црногорски рецепт преполовио је цијене више од 30 артикала, а иако је рјешење једноставно, нико од наших политичара се није сјетио ни да га копира.
Власти у Подгорици нису биле лијене, па су договориле акцију "Стоп инфлацији" у којој су трговцима понудиле прилику за рекламну кампању, одрекну ли се екстразараде на најмање 25 робних марки. Резултати су изванредни.
"Почело је такмичење међу њима. Почело је то да је неки ланац ставио, не знам, млијеко 1,15 евра, а види да је овај други ставио евро и три или од 95 центи, он одмах ради контраакцију, тако да смо ми били обасути новим и новим цијенама наниже", рекао је Горан Ђуровић, министар економског развоја и туризма Црне Горе.
Он је, у изјави за медије, изнио и цијене неких артикала у Црној Гори. Испоставиће се да су знатно ниже него у БиХ, иако је код нас ПДВ већи него у Црној Гори.
"Литар уља је код нас око 1,08 евра, млијеко се може наћи за неких 85 центи", прецизирао је црногорски министар.
Скрштених руку нису сједили ни министри у Влади Хрватске. Тамо возачи у своје аутомобиле сипају гориво најјефтиније у посљедње двије године. На снагу је ступила Уредба о највишим малопродајним цијенама, па дизел у тој чланици ЕУ не смије да кошта више од 1,23 евра (2,40 КМ), а бензин 1,32 (2,57 КМ). И не само то, како тврде грађани Хрватске, падају и цијене у маркетима.
"Навели сте одличне примјере, а има их још, као што је, рецимо, Мађарска. Уколико ограничење цијена могу наметнути земље ЕУ, зашто се то не може извести и у БиХ? Политика оних који одлучују у БиХ је таква да цијене буду што више, јер на тај начин убиру већи ПДВ и тиме пуне буџете, а онда то крчме за разне политичке пројекте. Једина сметња смањењу цијена и омогућавању грађанима да мало лакше преживљавају ову ситуацију јесу управо политичари, који не желе донијети одговарајуће одлуке", оцјењује за "Независне новине" Селведин Шаторовић, предсједник Савеза самосталних синдиката БиХ.
Борци за заштиту потрошача поручују да у овој години нисмо видјели ниједну конкретну мјеру власти у БиХ која би снизила цијене. А у предизборном периоду смо се, подсјећају, наслушали свакаквих прича, од оне о увођењу диференциране стопе ПДВ-а, до оне о укидању акциза на гориво. Те приче су биле бајке.
"Била је то предизборна празна прича. Једноставно, ништа нису учинили. Сад смо имали шест мјесеци изборних проблема, сви су се око тога ангажовали. И, наравно, опет су грађани били у неком десетом, једанаестом, дванаестом плану", истиче Гордана Булић, предсједница Скупштине Савеза удружења потрошача БиХ.
Булићева, која је и предсједница Удружења потрошача "Клуб потрошача" ТК Тузла, каже да је истина да ми имамо слободно формирање цијена, али нико није рекао да држава у екстремним условима на тржишту, какве имамо сада, не може предузети одређене акције и мјере попут, рецимо, Хрватске.
"Ми ове године нисмо видјели ниједну конкретну активност. Било је неких активности које су ствар социјалне политике, али те активности треба да постоје свакако и оне су биле минорне", каже Булићева за "Независне новине".
Са друге стране, Денис Шулић, министар трговине и туризма Републике Српске, каже да је Влада Српске већ раније доносила мјере, како тврди, прва у региону. Ограничене су марже, додаје, на основне животне намирнице, али и на нафтне деривате.
Признаје и министар да је гориво значајно појефтинило и најављује разговоре на тему која се односи на цијене у маркетима.
"То је мултиресорна ствар и не односи се само на ресор Министарства трговине и туризма Републике Српске. Разговараћемо о томе да видимо постоји ли оправданост држања и даље високих цијена. Имали смо ситуацију да су нама пословни субјекти, који су дизали цијене првенствено основних животних намирница, говорили да је то због цијене нафтних деривата. Оне су тада биле значајно веће. Ако упоредимо овај период и исти период прошле године, разлика у цијени литра горива је око марку. Нажалост, цијене већине артикала нису смањене", признаје Шулић за "Независне новине".
(Независне)
Не треба да тражимо перфектно уређене државне апарате да бисмо пронашли примјере како се значајно може снизити инфлација - довољно је да погледамо у комшилук.
Рецимо, црногорски рецепт преполовио је цијене више од 30 артикала, а иако је рјешење једноставно, нико од наших политичара се није сјетио ни да га копира.
Власти у Подгорици нису биле лијене, па су договориле акцију "Стоп инфлацији" у којој су трговцима понудиле прилику за рекламну кампању, одрекну ли се екстразараде на најмање 25 робних марки. Резултати су изванредни.
"Почело је такмичење међу њима. Почело је то да је неки ланац ставио, не знам, млијеко 1,15 евра, а види да је овај други ставио евро и три или од 95 центи, он одмах ради контраакцију, тако да смо ми били обасути новим и новим цијенама наниже", рекао је Горан Ђуровић, министар економског развоја и туризма Црне Горе.
Он је, у изјави за медије, изнио и цијене неких артикала у Црној Гори. Испоставиће се да су знатно ниже него у БиХ, иако је код нас ПДВ већи него у Црној Гори.
"Литар уља је код нас око 1,08 евра, млијеко се може наћи за неких 85 центи", прецизирао је црногорски министар.
Скрштених руку нису сједили ни министри у Влади Хрватске. Тамо возачи у своје аутомобиле сипају гориво најјефтиније у посљедње двије године. На снагу је ступила Уредба о највишим малопродајним цијенама, па дизел у тој чланици ЕУ не смије да кошта више од 1,23 евра (2,40 КМ), а бензин 1,32 (2,57 КМ). И не само то, како тврде грађани Хрватске, падају и цијене у маркетима.
"Навели сте одличне примјере, а има их још, као што је, рецимо, Мађарска. Уколико ограничење цијена могу наметнути земље ЕУ, зашто се то не може извести и у БиХ? Политика оних који одлучују у БиХ је таква да цијене буду што више, јер на тај начин убиру већи ПДВ и тиме пуне буџете, а онда то крчме за разне политичке пројекте. Једина сметња смањењу цијена и омогућавању грађанима да мало лакше преживљавају ову ситуацију јесу управо политичари, који не желе донијети одговарајуће одлуке", оцјењује за "Независне новине" Селведин Шаторовић, предсједник Савеза самосталних синдиката БиХ.
Борци за заштиту потрошача поручују да у овој години нисмо видјели ниједну конкретну мјеру власти у БиХ која би снизила цијене. А у предизборном периоду смо се, подсјећају, наслушали свакаквих прича, од оне о увођењу диференциране стопе ПДВ-а, до оне о укидању акциза на гориво. Те приче су биле бајке.
"Била је то предизборна празна прича. Једноставно, ништа нису учинили. Сад смо имали шест мјесеци изборних проблема, сви су се око тога ангажовали. И, наравно, опет су грађани били у неком десетом, једанаестом, дванаестом плану", истиче Гордана Булић, предсједница Скупштине Савеза удружења потрошача БиХ.
Булићева, која је и предсједница Удружења потрошача "Клуб потрошача" ТК Тузла, каже да је истина да ми имамо слободно формирање цијена, али нико није рекао да држава у екстремним условима на тржишту, какве имамо сада, не може предузети одређене акције и мјере попут, рецимо, Хрватске.
"Ми ове године нисмо видјели ниједну конкретну активност. Било је неких активности које су ствар социјалне политике, али те активности треба да постоје свакако и оне су биле минорне", каже Булићева за "Независне новине".
Са друге стране, Денис Шулић, министар трговине и туризма Републике Српске, каже да је Влада Српске већ раније доносила мјере, како тврди, прва у региону. Ограничене су марже, додаје, на основне животне намирнице, али и на нафтне деривате.
Признаје и министар да је гориво значајно појефтинило и најављује разговоре на тему која се односи на цијене у маркетима.
"То је мултиресорна ствар и не односи се само на ресор Министарства трговине и туризма Републике Српске. Разговараћемо о томе да видимо постоји ли оправданост држања и даље високих цијена. Имали смо ситуацију да су нама пословни субјекти, који су дизали цијене првенствено основних животних намирница, говорили да је то због цијене нафтних деривата. Оне су тада биле значајно веће. Ако упоредимо овај период и исти период прошле године, разлика у цијени литра горива је око марку. Нажалост, цијене већине артикала нису смањене", признаје Шулић за "Независне новине".
(Независне)
