ЧЕДОМИР СТОЈАНОВИЋ - ЈЕДИНИ ПОСЛАНИК ИЗ СЕМБЕРИЈЕ У ПАРЛАМЕНТАРНОЈ СКУПШТИНИ БИХ
Велика је част, али и одговорност, представљати Републику Српску у заједничким институцијама.
О актуелним политичким темама на нивоу БиХ, за ,,Семберија инфо” говори посланик ДЕМОС-а и предсједник Српског клуба у Парламентарној скупштини БиХ, Чедомир Стојановић.
Непосредно након преузимања мандата, изјавили сте да ће српски представници у Сарајеву имати веома одговоран задатак, јер је неопходно сачувати надлежности Српске и покушати вратити изгубљено?
-Од октобра, када сам преузео мандат, одржали смо пет редовних и четири хитне сједнице. И даље сам истог становишта и мислим да ће бити јако тешко све сачувати. Свједоци смо изјава политичког Сарајева и покушаја да нам на све могуће начине наметну неке ствари и да одузму неке ингеренције Републици Српској. На самим сједницима много је популизма, гдје се посланици из дијела Федерације покушавају додворити свом ешалону бирача, тако што покушавају прогурати нешто што није по Дејтонском споразуму и намећу неке теме које знамо да неће проћи, због самог начина гласања гдје једна трећина делегате из Републике Српске мора бити сагласна са њиховим приједлозима. На срећу, са те стране и опозиција је до сада била уз позицију и ти приједлози нису могли проћи. Међутим, притисци да се нешто од постојећих надлежности пренесе непрестано трају, а ако они не могу, онда то иде преко странаца, тако да нам предстоји једна дуга борба, да постојеће задржимо и да ако је могуће вратимо нешто од пренесених надлежности, што је ће бити јако тешко.
Свједоци смо да се посљедњих дана реторика додатно заоштрава. Има ли, уопште, простора за договор у Сарајеву, какав сте утисак стекли за ових пар мјесеци од како сте преузели мандат?
-Не могу рећи да нема простора за договор, виде се кораци напријед у покушају договора. Којим ће се то темпом одвијати, највише зависи од политичког Сарајева, јер они су још увијек по јаким утицајем СДА, који годинама деструктивно дјелују на само помињање Републике Српске, а под притиском су и међународног фактора.Нажалост, правог дијалога нема, још увијек је то неко препуцавање. Нешто се кроз Савјет министара успјело договорити и то се имплементира, нешто што је од општег значаја, договорено је и на Парламентарној скупштини, али све што се дотиче Устава и дијела законске регулативе, за сада је немогуће договорити.
Ви сте неко ко је скоро цијели свој радни вијек провео у привреди. Били сте на челу и једног од највећег привредног гиганта у Српској. Познати сте као неко ко се у својим излагањима чврсто залаже за окретање ка унапређењу привреде и животног стандарда грађана. Када ми овдје на овим нашим просторима можемо очекивати да те теме коначно дођу у први план и буду приоритет?
-Нажалост, нема неких великих наговјештаја да би то могло бити ускоро. Има нас пар посланика који, кроз неке састанке и комисије, покушавамо да радимо на томе, међутим о томе генерално одлучују лидери великих странака. Ту је негдје конопац затегнут и они покушавају, већ је било неких пар састанака Коалиције да се бар пар ствари покрене за добробит комплетног друштва у БиХ, како у Рпублици Српској, тако и у Федерацији. Нажалост и сам систем функционисања на нивоу БиХ је спор, треба много времена да прође да се усагласи на разним нивоима, како би се нешто имплеметирало.Потребни су чешћи дијалози између лидера и надамо се да ће у будућности доћи до неких помака.
Често истичете и потребу интезивирања заједничких пројеката са Србијом, као и са земљама региона?
-Тако је. Један од тих пројеката је и инцијатива ,,Отворени Балкан”, који је сигурно за добробит цијеле Босне и Херцеговине. Међутим, један бошњачки дио из Федерације није за ту инцијативу, јер они сматрају да је на челу тог пројекта Србија и да његова имплементација води ка Великој Србији. Мислим да је такав однос према овој инцијативи сасвим погрешан, јер то је пројекат који омогућава бржи промет роба и средстава, као и сарадњу у бројним областима, што би нас довело и до испујавања одређених норми које воде ка Европској унији и приближило стандардима које тражи Берлински процес.Ако останемо изоловани од тог процеса и увезивања са регионалним земљама могли би се наћи у позицији да смо изоловани од свега и бити као пусто острво. ЕУ кроз бројне кризе са којима се суочава и нема неког посебног времена да се бави нама, тако да ако ми још не будемо радили ништа на територији региона можемо само ући у још веће економске проблеме.
Када је ријеч о испуњавању приортета европске агенде, недавно сте имали састанак и са шефицом Политичког одјељења Канцеларије специјалног представника Европске уније у БиХ. Постоји ли генерално политичка воља да се тај процес убрза?
-Политичке воље за тим има. На том састанку су нам предочили обавезу коју имамо у наредном периоду у смислу испуњавања неколико закона. Да ли ће се око свега постићи политички консензус, то ћемо видјети, не зависи све од наших посланика. Остварен је и напредак у усвајању програма европских реформи, који је омогућио активацију пакета подршке ЕУ. Неких седамдесет милона евра је у оптицају за БиХ и то ће бити усмјерено по ентитетима.
Буџет институција БиХ усвојен је у Представничком дому. Ви сте били уздржани. Шта је разлог томе?
-Буџет је тако конципиран да има искључиво потрошачки карактер, а не развојни. За плате и накнаде предвиђено је око 73% буџета. Посебно је неприхватљиво да се за повећање бруто плата и накнадних трошкова запослених буџет увећава за 191.575.000 КМ. Када то преведемо у неки реалан живот, умјесто повећавања плата запосленим, могу се обезбиједити плате у бруто износу од по 2.000 КМ за 8.000 нових радних мјеста. Слажем се, имајући у виду и поскупљења у протеклом периоду, да лична примања на нивоу заједничких институција и нису велика, али морамо узети у обзир и одлазак великог броја грађана из БиХ, управо због оваквих одлука. То је био један од разлога, зашто сам био уздржан , а други разлог су била издвајања за Министарство одбране, гдје је за плате и накнаде запослених у војсци, којих је око 10.000, предвиђено увећање од 76.361.000 КМ, што укупно износи 349.416.272 КМ. Мислим да смо ми свјесни да нам не требају тако високи издаци, посебно знајући стање у војсци. Нисам наравно за то да тих десет хиљада људи остане без посла, али мислим да ће се морати наћи адекватно рјешење.
Семберске новине - Семберија инфо
О актуелним политичким темама на нивоу БиХ, за ,,Семберија инфо” говори посланик ДЕМОС-а и предсједник Српског клуба у Парламентарној скупштини БиХ, Чедомир Стојановић.
Непосредно након преузимања мандата, изјавили сте да ће српски представници у Сарајеву имати веома одговоран задатак, јер је неопходно сачувати надлежности Српске и покушати вратити изгубљено?
-Од октобра, када сам преузео мандат, одржали смо пет редовних и четири хитне сједнице. И даље сам истог становишта и мислим да ће бити јако тешко све сачувати. Свједоци смо изјава политичког Сарајева и покушаја да нам на све могуће начине наметну неке ствари и да одузму неке ингеренције Републици Српској. На самим сједницима много је популизма, гдје се посланици из дијела Федерације покушавају додворити свом ешалону бирача, тако што покушавају прогурати нешто што није по Дејтонском споразуму и намећу неке теме које знамо да неће проћи, због самог начина гласања гдје једна трећина делегате из Републике Српске мора бити сагласна са њиховим приједлозима. На срећу, са те стране и опозиција је до сада била уз позицију и ти приједлози нису могли проћи. Међутим, притисци да се нешто од постојећих надлежности пренесе непрестано трају, а ако они не могу, онда то иде преко странаца, тако да нам предстоји једна дуга борба, да постојеће задржимо и да ако је могуће вратимо нешто од пренесених надлежности, што је ће бити јако тешко.
Свједоци смо да се посљедњих дана реторика додатно заоштрава. Има ли, уопште, простора за договор у Сарајеву, какав сте утисак стекли за ових пар мјесеци од како сте преузели мандат?
-Не могу рећи да нема простора за договор, виде се кораци напријед у покушају договора. Којим ће се то темпом одвијати, највише зависи од политичког Сарајева, јер они су још увијек по јаким утицајем СДА, који годинама деструктивно дјелују на само помињање Републике Српске, а под притиском су и међународног фактора.Нажалост, правог дијалога нема, још увијек је то неко препуцавање. Нешто се кроз Савјет министара успјело договорити и то се имплементира, нешто што је од општег значаја, договорено је и на Парламентарној скупштини, али све што се дотиче Устава и дијела законске регулативе, за сада је немогуће договорити.
Ви сте неко ко је скоро цијели свој радни вијек провео у привреди. Били сте на челу и једног од највећег привредног гиганта у Српској. Познати сте као неко ко се у својим излагањима чврсто залаже за окретање ка унапређењу привреде и животног стандарда грађана. Када ми овдје на овим нашим просторима можемо очекивати да те теме коначно дођу у први план и буду приоритет?
-Нажалост, нема неких великих наговјештаја да би то могло бити ускоро. Има нас пар посланика који, кроз неке састанке и комисије, покушавамо да радимо на томе, међутим о томе генерално одлучују лидери великих странака. Ту је негдје конопац затегнут и они покушавају, већ је било неких пар састанака Коалиције да се бар пар ствари покрене за добробит комплетног друштва у БиХ, како у Рпублици Српској, тако и у Федерацији. Нажалост и сам систем функционисања на нивоу БиХ је спор, треба много времена да прође да се усагласи на разним нивоима, како би се нешто имплеметирало.Потребни су чешћи дијалози између лидера и надамо се да ће у будућности доћи до неких помака.
Често истичете и потребу интезивирања заједничких пројеката са Србијом, као и са земљама региона?
-Тако је. Један од тих пројеката је и инцијатива ,,Отворени Балкан”, који је сигурно за добробит цијеле Босне и Херцеговине. Међутим, један бошњачки дио из Федерације није за ту инцијативу, јер они сматрају да је на челу тог пројекта Србија и да његова имплементација води ка Великој Србији. Мислим да је такав однос према овој инцијативи сасвим погрешан, јер то је пројекат који омогућава бржи промет роба и средстава, као и сарадњу у бројним областима, што би нас довело и до испујавања одређених норми које воде ка Европској унији и приближило стандардима које тражи Берлински процес.Ако останемо изоловани од тог процеса и увезивања са регионалним земљама могли би се наћи у позицији да смо изоловани од свега и бити као пусто острво. ЕУ кроз бројне кризе са којима се суочава и нема неког посебног времена да се бави нама, тако да ако ми још не будемо радили ништа на територији региона можемо само ући у још веће економске проблеме.
Када је ријеч о испуњавању приортета европске агенде, недавно сте имали састанак и са шефицом Политичког одјељења Канцеларије специјалног представника Европске уније у БиХ. Постоји ли генерално политичка воља да се тај процес убрза?
-Политичке воље за тим има. На том састанку су нам предочили обавезу коју имамо у наредном периоду у смислу испуњавања неколико закона. Да ли ће се око свега постићи политички консензус, то ћемо видјети, не зависи све од наших посланика. Остварен је и напредак у усвајању програма европских реформи, који је омогућио активацију пакета подршке ЕУ. Неких седамдесет милона евра је у оптицају за БиХ и то ће бити усмјерено по ентитетима.
Буџет институција БиХ усвојен је у Представничком дому. Ви сте били уздржани. Шта је разлог томе?
-Буџет је тако конципиран да има искључиво потрошачки карактер, а не развојни. За плате и накнаде предвиђено је око 73% буџета. Посебно је неприхватљиво да се за повећање бруто плата и накнадних трошкова запослених буџет увећава за 191.575.000 КМ. Када то преведемо у неки реалан живот, умјесто повећавања плата запосленим, могу се обезбиједити плате у бруто износу од по 2.000 КМ за 8.000 нових радних мјеста. Слажем се, имајући у виду и поскупљења у протеклом периоду, да лична примања на нивоу заједничких институција и нису велика, али морамо узети у обзир и одлазак великог броја грађана из БиХ, управо због оваквих одлука. То је био један од разлога, зашто сам био уздржан , а други разлог су била издвајања за Министарство одбране, гдје је за плате и накнаде запослених у војсци, којих је око 10.000, предвиђено увећање од 76.361.000 КМ, што укупно износи 349.416.272 КМ. Мислим да смо ми свјесни да нам не требају тако високи издаци, посебно знајући стање у војсци. Нисам наравно за то да тих десет хиљада људи остане без посла, али мислим да ће се морати наћи адекватно рјешење.
Семберске новине - Семберија инфо
