Шта доноси нови закон о слободи приступа информацијама БиХ
САРАЈЕВО - Нови закон о слободи приступа информацијама на нивоу БиХ, који треба да усвоји парламент БиХ, осим повећања казни за органе који не обезбиједе информацију медијима и заинтересованим грађанима, предвиђа и успостављање централног портала јавних информација.
Новим законом ће бх. институције бити обавезане да проактивно пружају информације о свом раду, а од пажње јавности неће моћи бити изузети ни запослени у јавним институцијама, осим у случају када се ради о приватним стварима, што је регулисано чланом 19. Све што је везано за јавни интерес, укључујући примања и имовину, мораће бити доступно јавности.
Што се тиче казни, највећа казна која се може изрећи институцијама због непоступања по овом закону је 10.000 марака, и то за сакривање тражених информација, као и за непоступање по рјешењима жалбеног вијећа.
Члан 47, став два предвиђа могућност изрицања више узастопних казни, све док надлежна особа не поступи по налогу жалбеног вијећа.
Казне се крећу од 1.000 до 10.000 марака, а све врсте казни које се могу изрећи регулисане су чланом 47. Највећа казна предвиђена овим законом је 20.000 марака за правно лице које злоупотријеби информације које им је институција пружила.
Достављање информација заинтересованим физичким и правним лицима је бесплатно, осим ако институција има оправдане трошкове за прибављање тих информација.
Чланом десет регулисан је равноправан приступ информацијама свим заинтересованим странама, а став два предвиђа да институција не смије ставити кориснике у неравноправан положај. Проактивно објављивање информација регулисано је чланом 14, гдје је наведено 14 обавеза институција за правовремено и проактивно објављивање информација. Централни портал регулисан је чланом 15, а чланом 17 предвиђено је не само постојање службеника за информисање у свакој од институција, него и успостављање евиденција примљених и обрађених захтјева, о чему мора бити информисан и Омбудсман за људска права БиХ. Годишњи извјештај о спровођењу закона мора бити доступан јавности.
У члану 27 предвиђено је да подносилац информације има право да тражи допуну ако сматра да пружена информација није задовољавајућа, а наредни члан пружа механизам подношења жалбе на непоступање органа који је дужан да обезбиједи информацију.
Осим вијећа за жалбу, предвиђен је и инспекцијски надзор који треба да провјери како се овај закон спроводи. Надлежна инспекција је у Министарству правде БиХ, које је и предлагач овог закона.
Синиша Вукелић, предсједник Клуба новинара Бањалука, каже да шанса да новинар добије одговоре често зависи од особе која води ресор за информисање јавности у институцијама. Он каже да, иако постоји законска обавеза да јавне институције достављају информације медијима, када то не учине или доставе непотпуне информације, новинари често немају никакву могућности да их натјерају да испуне обавезу према јавности.
"Постоје бројни примјери гдје су се и наши новинари обраћали институцијама да им доставе информације које су у интересу јавности, а одговоре нису добијали", каже за "Независне новине" Вукелић, који је и главни и одговорни уредник портала Цапитал.ба.
Љиљана Смиљанић, новинарка телевизијске куће Ал Јазеера, за "Независне новине" каже да би законе о слободи приступа информацијама у БиХ требало побољшати кроз скраћивање рокова за одговоре и повећање казни за недостављање тражених одговора, али да је суштински изазов промјена односа власти према јавности кроз показивање одговорности. Она истиче да постоје министарства у РС гдје никад није добила одговоре на тражена питања, а да има и министарстава у којима на одговоре чека неколико дана, што је, како истиче, за већину новинара касно јер се баве дневним темама.
"Постоје примјери и када Влада РС не доставља документе које тражимо позивајући се на Закон о слободи приступа информацијама, јер се ради о уговорима које потписују с неким другим или трећим лицима, па због заштите приватности или та друга или трећа страна није дала сагласност, новинари опет не могу да добију информације. Значи, има и кориштења рупа у законима, али и да се донесе бољи закон, нама нико не може да гарантује да ће и то у пракси побољшати ситуацију за новинаре", рекла је она.
Независне новине
Новим законом ће бх. институције бити обавезане да проактивно пружају информације о свом раду, а од пажње јавности неће моћи бити изузети ни запослени у јавним институцијама, осим у случају када се ради о приватним стварима, што је регулисано чланом 19. Све што је везано за јавни интерес, укључујући примања и имовину, мораће бити доступно јавности.
Што се тиче казни, највећа казна која се може изрећи институцијама због непоступања по овом закону је 10.000 марака, и то за сакривање тражених информација, као и за непоступање по рјешењима жалбеног вијећа.
Члан 47, став два предвиђа могућност изрицања више узастопних казни, све док надлежна особа не поступи по налогу жалбеног вијећа.
Казне се крећу од 1.000 до 10.000 марака, а све врсте казни које се могу изрећи регулисане су чланом 47. Највећа казна предвиђена овим законом је 20.000 марака за правно лице које злоупотријеби информације које им је институција пружила.
Достављање информација заинтересованим физичким и правним лицима је бесплатно, осим ако институција има оправдане трошкове за прибављање тих информација.
Чланом десет регулисан је равноправан приступ информацијама свим заинтересованим странама, а став два предвиђа да институција не смије ставити кориснике у неравноправан положај. Проактивно објављивање информација регулисано је чланом 14, гдје је наведено 14 обавеза институција за правовремено и проактивно објављивање информација. Централни портал регулисан је чланом 15, а чланом 17 предвиђено је не само постојање службеника за информисање у свакој од институција, него и успостављање евиденција примљених и обрађених захтјева, о чему мора бити информисан и Омбудсман за људска права БиХ. Годишњи извјештај о спровођењу закона мора бити доступан јавности.
У члану 27 предвиђено је да подносилац информације има право да тражи допуну ако сматра да пружена информација није задовољавајућа, а наредни члан пружа механизам подношења жалбе на непоступање органа који је дужан да обезбиједи информацију.
Осим вијећа за жалбу, предвиђен је и инспекцијски надзор који треба да провјери како се овај закон спроводи. Надлежна инспекција је у Министарству правде БиХ, које је и предлагач овог закона.
Синиша Вукелић, предсједник Клуба новинара Бањалука, каже да шанса да новинар добије одговоре често зависи од особе која води ресор за информисање јавности у институцијама. Он каже да, иако постоји законска обавеза да јавне институције достављају информације медијима, када то не учине или доставе непотпуне информације, новинари често немају никакву могућности да их натјерају да испуне обавезу према јавности.
"Постоје бројни примјери гдје су се и наши новинари обраћали институцијама да им доставе информације које су у интересу јавности, а одговоре нису добијали", каже за "Независне новине" Вукелић, који је и главни и одговорни уредник портала Цапитал.ба.
Љиљана Смиљанић, новинарка телевизијске куће Ал Јазеера, за "Независне новине" каже да би законе о слободи приступа информацијама у БиХ требало побољшати кроз скраћивање рокова за одговоре и повећање казни за недостављање тражених одговора, али да је суштински изазов промјена односа власти према јавности кроз показивање одговорности. Она истиче да постоје министарства у РС гдје никад није добила одговоре на тражена питања, а да има и министарстава у којима на одговоре чека неколико дана, што је, како истиче, за већину новинара касно јер се баве дневним темама.
"Постоје примјери и када Влада РС не доставља документе које тражимо позивајући се на Закон о слободи приступа информацијама, јер се ради о уговорима које потписују с неким другим или трећим лицима, па због заштите приватности или та друга или трећа страна није дала сагласност, новинари опет не могу да добију информације. Значи, има и кориштења рупа у законима, али и да се донесе бољи закон, нама нико не може да гарантује да ће и то у пракси побољшати ситуацију за новинаре", рекла је она.
Независне новине
