АНКАРА - Турска ће 14. маја гласати на изборима који се сматрају можда и најважнијим у новијој историји ове државе.

Од економије која "посрће" до миграционе политике, листа питања која ће окупирати кампању проширена је недавним земљотресом, у којем је погинуло 50.000 људи и који је разорио градове широм југа и југозапада земље.

Бирачи ће одлучивати да ли да задрже централну власт са предсједником Реџепом Тајипом Ердоаном на челу или ће се умјесто тога одлучити за промјену руководства са сједиштем у Анкари.

Грађани Турске изаћи ће на изборе за мање од мјесец, на којима ће се бирати нови предсједник, али и 600 посланика у парламенту.

Ако у првом кругу предсједничких избора ниједан кандидат не обезбиједи најмање 50 одсто гласова, други круг ће бити одржан 28. маја и у њему ће ривали бити двојица првопласираних из првог круга.

Око 61 милион бирача има право гласа, а процјењује се и да ће три милиона бирача у иностранству вјероватно гласати унапријед, између 27. априла и 9. маја.

У трци за предсједника Турске су четири кандидата и сви су успјели да обезбиједе 100.000 потписа потребних за кандидатуру.

На гласачком листићу наћи ће се имена четворице кандидата. Прво име од њих је Реџеп Тајип Ердоан (69). Актуелни предсједник Турске суочиће се са најтежим тестом током своје двадесетогодишње власти.

Оснивач и лидер Партије правде и развоја (АКП) води земљу откако је постао премијер 2002. године.

Парламент га је именовао за предсједника 2014. Његова овлаштења била су само симболична у теорији, иако би критичари рекли да је он успоставио де факто предсједнички систем од доласка на функцију.

Референдум из 2017. отворио је пут предсједничком систему, а 2018. сва овлаштења Владе предата су изабраном предсједнику Ердоану.

Ердоана критикују због монополизовања моћи и "утишавања" оних који нису сагласни с њим, као и због тога што је Турску удаљио од Ататурковог секуларног плана, који је гурнуо ислам у страну.

Кемал Киличдароглу (74) је сљедећи на листи. Ријеч је о главном опозиционом лидеру у земљи већ 13 година и аналитичари вјерују да има велике шансе да први пут побиједи у трци.

Лидер Републиканске народне партије (ЦХП), Киличдароглу је кандидат Националне алијансе. Након низа пораза од Ердоана и АКПе, поново преузимање власти у општинама на локалним изборим 2019. од стране ЦХПа био је први сигнал пада подршке Ердоану.

Чини се да погоршана економска ситуација у земљи иде на руку Киличдароглуу. Неки пензионисаног државног службеника називају "турским Гандијем", други га критикују због недостатка политичке харизме и због опструкције политичара из сопствене странке за које се сматра да имају велике шансе да побиједе на изборима.

Мухарем Инџе (58) је такође кандидат. Лидер је десничарске, националистичке Отаџбинске партије и добро познаје предсједничку трку. Он други пут стаје на црту Ердоану након посљедњих предсједничких избора 2018. године.

Инџе је био члан ЦХПа и кандидат главне опозиционе странке у то вријеме. Међутим, његов "нестанак" у изборној ноћи доживљен је као издаја, а његова "незванична" порука на WхатсАппу "човјек је побиједио", прихватање пораза, била је кап која је прелила чашу његовим присталицама. Основао је Отаџбинску странку (МП) након оставке у ЦХПу 2021.

Упркос позивима да се повуче са опозиционог крила, Инџе је увјерен да ће проћи у други круг. Инџеа критикују што дијели гласове и тако игра на Ердоанову руку.

На крају, ту је и Синан Оган (55), којег је номиновала Алијанса предака, а који је био члан Партије националистичог покрета (МХП).

Он је други пут разријешен из странке 2017, након што се вратио послије добијања тужбе против искључења 2015. године. Сада независни политичар, Оган је мање познат у јавности од осталих кандидата. Био је члан парламента између 2011. и 2015. године.

Предвиђања о резултатима указују на тијесну трку, што није изненађујуће када је ријеч о Ердоану и Киличдароглуу. Анкете указују на могућу промјену власти послије више од двије деценије. Међутим, многи су скептични према анкетама и вјерују да Ердоанова основна заједница неће издати.

На основу најновијих извјештаја четири од пет истраживачких агенција, Киличдароглу је испред Ердоана у појединачним цифрама. Међутим, бројеви такође указују на други круг.

Према посљедњим истраживањима јавног мњења које је спровело 11 различитих компанија, АКП води у трци са преко 32 одсто гласова, а слиједи ЦХП, за коју се предвиђа да ће освојити око 27,6 одсто, ХДП је на трећем месту са око 10,7 одсто.

Владајућа АКП губи тло под ногама против опозиције, пише Euronews.

Гледајући укупне гласове два супротстављена блока, Национална алијанса предњачи у анкетама са 42,2 одсто, док би Ердоанова Народна алијанса требало да добије 40,6 одсто.  


Независне новине