Пооштритит критеријуме контроле меда
Надлежне институције у БиХ треба да пооштре критеријуме контроле меда и уклањања са тржишта оног који је неправилно декларисан или фаслификован, саопштила је Спољнотрговинска комора након одржаног округлог стола о тој теми.
Из Коморе су указали да је све чешћи проблем са којим се суочавају произвођачи, али и потрошачи у БиХ - патворење, односно фалсификовање меда, а овај проблем је присутан и на тржишту ЕУ.
На округом столу "Контрола квалитета меда на тржишту БиХ и важећа законска регулатива" је истакнуто да је неопходно хитно доношење законске регулативе, посебно у Федерацији БиХ /ФБиХ/, која нема закон о пчеларству.
Наглашено је да је Управа Европске комисије за здравље и безбједност хране објавила извјештај да су у претходном периоду извршили акцију откривања фалсификованог меда, те да је готово половина количине меда које се увози на тржиште ЕУ фалсификована и да није у складу са одредбама Директиве о меду.
Посебне испитне методе које су користили у Истраживачком центру Европске комисије показале су да се код фалсификованог, односно патвореног меда више не користе шећерни сирупи од кукурузног шкроба или шећерне трске, него су замијењени сирупима од риже, пшенице и шећерне трске, наведено је у саопштењу.
На округлом столу је истакнуто да несавјесни произвођачи све чешће користе различите технике и технологије да би имитирали својства меда и тиме стекли већу материјалну корист, па је некада и поред примјене одговарајућих савремених испитних метода тешко открити да ли је ријеч о патвореном меду.
Према извјештају о резултатима лабораторијских анализа хране из 2021. године, који је објавила Агенција за безбједност хране БиХ, урађене су 574 анализе меда и пчелињих производа, при чему је утврђено да 75 /13,07 одсто/ резултата анализа није у складу са важећим прописима, а највећи проценат неодговарајућих је био по саставу, 47 узоркованих.
На округлом столу је речено да је вриједност извоза природног меда у прошлој години износила 302.300 КМ, што је за двије трећине мање у односу на претходну годину, док је вриједност увоза природног меда износила 4,7 милиона КМ, што је више за 9,4 одсто у односу на 2021.
Највише БиХ извози мед у земље Арапског залива, од тога у Саудијску Арабију, а увози из Хрватске и Србије, док је лани значајно повећан увоз меда из Турске и то за 673 одсто - са 24 тоне у 2021. на 185,3 тоне у 2022. години.
Осим представника надлежних и инспекцијских органа, округлом столу су присуствовали и представници министарстава, пчеларских савеза и удружења, академске заједнице, као и представници испитних лабораторија у БиХ.
(Независне)
Из Коморе су указали да је све чешћи проблем са којим се суочавају произвођачи, али и потрошачи у БиХ - патворење, односно фалсификовање меда, а овај проблем је присутан и на тржишту ЕУ.
На округом столу "Контрола квалитета меда на тржишту БиХ и важећа законска регулатива" је истакнуто да је неопходно хитно доношење законске регулативе, посебно у Федерацији БиХ /ФБиХ/, која нема закон о пчеларству.
Наглашено је да је Управа Европске комисије за здравље и безбједност хране објавила извјештај да су у претходном периоду извршили акцију откривања фалсификованог меда, те да је готово половина количине меда које се увози на тржиште ЕУ фалсификована и да није у складу са одредбама Директиве о меду.
Посебне испитне методе које су користили у Истраживачком центру Европске комисије показале су да се код фалсификованог, односно патвореног меда више не користе шећерни сирупи од кукурузног шкроба или шећерне трске, него су замијењени сирупима од риже, пшенице и шећерне трске, наведено је у саопштењу.
На округлом столу је истакнуто да несавјесни произвођачи све чешће користе различите технике и технологије да би имитирали својства меда и тиме стекли већу материјалну корист, па је некада и поред примјене одговарајућих савремених испитних метода тешко открити да ли је ријеч о патвореном меду.
Према извјештају о резултатима лабораторијских анализа хране из 2021. године, који је објавила Агенција за безбједност хране БиХ, урађене су 574 анализе меда и пчелињих производа, при чему је утврђено да 75 /13,07 одсто/ резултата анализа није у складу са важећим прописима, а највећи проценат неодговарајућих је био по саставу, 47 узоркованих.
На округлом столу је речено да је вриједност извоза природног меда у прошлој години износила 302.300 КМ, што је за двије трећине мање у односу на претходну годину, док је вриједност увоза природног меда износила 4,7 милиона КМ, што је више за 9,4 одсто у односу на 2021.
Највише БиХ извози мед у земље Арапског залива, од тога у Саудијску Арабију, а увози из Хрватске и Србије, док је лани значајно повећан увоз меда из Турске и то за 673 одсто - са 24 тоне у 2021. на 185,3 тоне у 2022. години.
Осим представника надлежних и инспекцијских органа, округлом столу су присуствовали и представници министарстава, пчеларских савеза и удружења, академске заједнице, као и представници испитних лабораторија у БиХ.
(Независне)
